Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Уводник

15.05.2016 у 22:00

Из 1992. у 1944.

Пун је свет разних фанатика, свега има у божијој башти, па тако и оних који знају све, и још мало више, о такмичењу за „Песму Евровизије”. И ми, међутим, које та тема не занима превише нисмо прексиноћ могли да се не сетимо како ово није први пут да на „Евровизији” побеђује песма с годином у наслову. Ове године је, знамо, победила Украјина, односно њена представница Џамала, с песмом „1944”, док је 1990. победила Италија, односно њен представник Тото Котуњо, с песмом „Инсиеме: 1992”. Такмичење је ове године одржано у Стокхолму, у Шведској, а пре двадесет и шест година у Загребу, у Југославији. Све се у тих четврт века у Европи променило више од „Песме Евровизије”. Видљиво је то и из симболике победничких песама. Котуњова је гледала у будућност, макар и блиску, макар и само две

Култура

13.05.2016 у 21:05

Емотивна атомска бомба

Има људи чији нагласак вас у тренутку врати у предратно време, људи који су га сачували из прошлости свог завичаја, па је тај нагласак остао фиксиран за неки бивши тренутак, за неке осамдесете године прошлог века. Често је тако код Сарајлија које су отишле из Сарајева уочи или почетком рата као одрасли људи, па причају онако како се некада говорило у Топ-листи надреалиста или у раним Кустуричиним филмовима. Да нема тих људи, данас би се могло помислити да је нагласак по коме су у Југославији препознаване Сарајлије био чиста артифицијелност и досетка скупине уметника. Младен Митровић (рођен 1960. у Сарајеву) прича баш тако старинско сарајевски. Причали смо телефоном неколико пута пре овог разговора, договарали па одгађали сусрет, што због мојих, што због његових обавеза. Онда смо

Колумнисти

12.05.2016 у 08:30

Политичка физика

Некад се из даљине очито види много боље него изблиза. У мору постизборних коментара локалних новинара, аналитичара, друштвеномрежастих експерата опште праксе и осталих Нестора политикологије, истраживања руда и губљења времена, исписано је толико глупости да је та количина слепила и реторике „што је баби мило, то јој се снило” била заиста депресивна. Архимед је ономад тражио ослонац и довољно дугачку полугу да би померио свет, а ја сам, пробијајући се кроз макулатуру пропагандног спиновања у српској штампи и дигиталном Мордору, тражио једну-две смислене реченице. Пронашао сам их у анализи Олега Бондаренка објављеној у „Недељнику”. Не скривајући да на српске изборе гледа из руске перспективе, Бондаренко на једном месту износи нешто за шта наглашава да је његово „субјективно мишљење”, а та

09.08.2015 у 15:00

Секунда дуга десет година

Док се сви ми овде у Босни, Хрватској и Србији бавимо својим годишњицама, болно локалним, јер – да се не лажемо – ни Сребреница ни „Олуја” остатак света не занимају превише, успркос предлозима резолуција, дипломатским депешама и медијским пренемагањима, свет се бави својим. Поклопило се, ето, да су и наше и светске годишњице овог лета „округле” и јубиларне. Од 1995. прошло је двадесет, а од...

25.07.2015 у 22:00

Зебра на Брионима

Пре мало више од две недеље у Поточарима је одржана комеморација у спомен сребреничким жртвама из јула месеца 1995. године. Службено Сарајево и службени Београд не слажу се око дефиниције злочина од пре двадесет година. Сарајево инсистира на термину „геноцид”, који се у Београду избегава, мада је у декларацији усвојеној у Народној скупштини Републике Србије у марту 2010. године тај термин...

28.03.2015 у 21:57

Скривен иза лажних имена

Гручо Маркс се на једном месту нашалио како је добро да људи имају пет прстију, јер би, да имају четири или шест, пропала индустрија рукавица. Биће да је због тих пет прстију људима број пет толико драг, па сваку годишњицу што је с петицом дељива без остатка сматрају – јубиларном. Јубиларне годишњице по правилу се обележавају свечаније, озбиљније и помпезније од нејубиларних. Из неког разлога,...

02.02.2015 у 08:15

Белешка о (ауто)шовинизму

Међу устаљеним вапајима што се шире по медијима и у јавности Србије и суседних јужнословенских земаља јесте и онај који каже да на овдашњим политичким сценама нема праве левице, односно да су партије које се називају социјалдемократским заправо врло далеко од левичарских идеала, за разлику од Сиризе, рецимо. Праву (еманципаторску) левицу, према овим тврдњама, чине тек малобројни интелектуалци...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мухарем баздуљ