Четвртак, 25.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.96	103.58	103.27
	126.91	127.67	127.29

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: фестивал

Култура

17.02.2022 у 20:00

Девојачка одисеја у модерном Техерану

72. БЕРЛИНАЛЕ Редитељ и сценариста Али Асгари, један од најнаграђиванијих иранских аутора новије генерације, подарио је „Панорами” 72. Берлинала и један од најлепших филмова – „До сутра”, у којем је отворио доскора за иранску кинематографију незамисливу тему: неудата девојка, а самохрана мајка. Асгари не крије да стасавао уз филмове италијанског неореализма, француског „новог таласа”, али и дела Ангелопулоса, Ханекеа, браће Дарден и Мунђијуа, док за своје иранске узоре сматра Абаса Кијаростамија, Асгара Фархадија и Џафара Панахија (његове ране филмове). Уз добре узоре и лични таленат створио је сопствени стил којим се наметнуо филмској планети потврдивши своју оригиналност и филмом „До сутра”, у којем поново главну улогу тумачи његова рођака Садаф Асгари (играла је и у његовом филму

Култура

17.02.2022 у 08:18

Шпанска драма „Алкарас” најбољи филм Берлинског фестивала

БЕРЛИН - Филм „Алкарас”, шпанске редитељке Карле Симон, о борби једне каталонске породице узгајивача брескви, добитник је Златног медведа за најбољи филм на Берлинском филмском фестивалу. Одлуку да између 18 филмова награди дело редитељке Карле Симон донео је жири на челу са америчким редитељeм Најтом Шјамаланом. „Ову награду посвећујем онима који се успркос свим недаћама баве пољопривредом”, рекла је шпанска редитељка након уручења награде. Филм „Алкарас” говори о шпанској породици узгајивача бресака која се бори против рушења њихове плантаже за потребе производње соларне енергије. Жири је образложио да је филм награђен због изванредних глумачких остварења, од деце глумаца до глумаца у 80-им годинама, због приказа нежности и комичних сцена у породици и њеној борби, као и због

Култура

15.02.2022 у 20:00

Поштен рад на непоштено црно

72. БЕРЛИНАЛЕ Све је на тој савременој животној сцени лажно осим људи. Њих познајемо, ту су – међу нама, иако их је сценариста, редитељ и продуцент Милош Пушић сместио на велико филмско платно да нас отуда гледају. Ти људи које познајемо – а сада су јунаци Пушићевог филма „Хероји радничке класе”, који управо има светску премијеру на 72. Берлиналу у програму „Панорама” – различитог су статуса, звања и образовања али их је живот окупио око оне познате категорије: поштен и тежак рад на непоштено и неизвесно црно. И окружио их онима што имају модерна занимања сумњивог моралног и пословног кодекса: грађевински (или свакојаки други) инвеститор, тајкун, фиксер, менаџер... Због свега тога што Милош Пушић („Јесен у мојој улици”, Одумирање”) у овој својој снажној, друштвено-социјално

Култура

14.02.2022 у 20:00

Кулминација ауторског пута урезаног у судбину

72. БЕРЛИНАЛЕ Легендарни италијански редитељ, сценариста и продуцент, мајстор хорора Дарио Арђенто (1940), својевремено и гост Београда, после 10 година паузе снимио је нови филм и лично га представио у програму Гала на 72. Берлиналу. За свој нови хорор трилер, који ће у српској дистрибуцији носити наслов „Иза тамних наочара” (у оригиналу „Occhiali neri”) и ускоро бити приказан и на 50. Фесту у главном програму ван конкуренције, Арђенто каже да не сматра својом „лабудовом песмом” јер има још тога да подари филмској планети. А њој је од почетка своје дуге и плодне каријере, започете давних седамдесетих година 20. века, већ подарио култне филмове попут „Тајна црне рукавице”, „Мачка има девет живота”, „Четири муве на сивом сомоту”, „Тајна напуштене куће”, „Дракула 3Д” и трилогију „Три

Култура

14.02.2022 у 10:37

Пуриватра напушта функцију директора Сарајево филм фестивала

Оснивач Сарајево филм фестивала Мирсад Пуриватра напушта функцију директора те манифестације, коју је вршио протеклих 27 година. „Одлуку о промени позиције донео сам са искреним уверењем да је она исправна и за мене и за Фестивал... Верујем да ће ми моја одлука омогућити да се посветим неким идејама за које до сада нисам имао времена”, изјавио је Пуриватра, преноси Танјуг. Он наводи да је изузетно поносан на резултате постигнуте у 27 година постојања фестивала. „Кренули смо од нуле, у вриеме опсаде нашег града, а данас смо институција на коју са поштовањем гледају и на коју радо долазе филмски аутори и филмска индустрија регије и свијета”, рекао је Пуриватра. Наводи да то велико путовање није прошло без многих изазова. „Уз тимски рад који је био наша препознатљивост свих

Култура

11.02.2022 у 20:00

Тероризам је медијска битка, а систем у слепој улици

72. БЕРЛИНАЛЕ Може ли се о недавним вишеструким терористичким нападима у Француској говорити и кроз хумор? Судећи по филму „Ничији херој” Алена Гиродија, са којим је отворен програм „Панорама” 72. Берлинала, видимо да може. Овај француски редитељ и сценариста („Нема одмора за храбре”, „Краљ бекства”, „Странац поред језера”, „Остати усправан”...), скенира француско друштво погођено терором и узрочно-последичним таласом предрасуда, страха, чак и ирационалне мржње, али то чини кроз форму горко-слатке комедије у којој и апсурд тако природно станује. У Клермон-Ферану, имагинарном попришту терористичког напада у унутрашњости Француске, Медрик се лудо заљубљује у средовечну и удату проститутку Изадору, упознаје младог бескућника Селима чије присуство изазива параноју околине, и овом

Култура

10.02.2022 у 18:15

Почетак са омажом Фасбиндеру

Овогодишњи, 72. Берлински фестивал почиње вечерас светском премијером француског филма „Петер фон Кант” Франсоа Озона и тако почиње трка за „Златног медведа” и осталих фестивалских одличја, о чему ће одлучивати жири на чијем је челу амерички сценариста и редитељ Најт Шјамалан. Уметнички директор Берлинала Карло Шатријан, избором овог Озоновог филма за свечани такмичарски почетак желео је да приреди и омаж култном немачком редитељу Рајнеру Вернеру Фасбиндеру чији је филм „Горке сузе Петре фон Кант” (1972) тачно пре пола века скандализовао публику тадашњег Берлинског фестивала иза „гвоздене завесе”. Јунакиња Фасбиндеровог филма била је лезбијка. Франсоа Озон је у својој слободној и прилично лабавој адаптацији ове Фасбиндерове драме заменио полове. Јунак његовог филма, који је заправо

Култура

08.02.2022 у 15:20

Међународни књижевни фестивал „Књигамарт”

Међународни књижевни фестивал „Књигамарт” који се четврти пут одржава у Иркутску ( Сибир, Русија) окупиће од 2. до 5. марта, еминентне ствараоце из Русије и других европских и азијских земаља. Организатор је руско Министартво културе и иркутска обласна научна библиотека „Молчанов Сибирски”. Алексеј Петров, селектор фестивала и уредник књижевног часописа „Глагол” упутио је позив нашем писцу Горану Лазовићу за учешће у главном програму манифестације. Лазовић ће се публици представити новим песмама преведеним на руски језик, али ће говорити и о својој новој књизи „Планета Јевтушенко” коју је објавио београдски „Србо арт” у едицији „Хит издања”. Лазовић је и пре неколико година, такође у Иркутску, учествовао на „Бајкалском фестивалу”, који је отворио са руским класиком Едуардом

Култура

04.02.2022 у 11:21

Фестивал иранског филма

Традиционални Фестивал иранског филма биће отворен вечерас у Југословенској кинотеци пројекцијом филма „Мухамед, Божији посланик” из 2015. године чувеног редитеља Маџида Маџидија, за који је сценографију креирао истакнути српски уметник Миљен Крека Кљаковић. Мајстор сценографије Кљаковић имао је изузетну улогу у иранској кинематографији, а својим трудом и талентом допринео је великом успеху ове Маџидијеве историјске драме, иначе најскупљег и најдуже сниманог филма у историји иранске кинематографије. Пре пројекције, о филму и својим искуствима са иранским колегама говориће сам Миљен Крека Кљаковић. Реч је о историјском филму који прати детињство Божијег посланика Мухамеда, кроз који се преплићу догађаји, искушења и невоље града Меке у шестом веку. За снимање ове епске приче,

Култура

27.01.2022 у 20:00

„Келти” , „Страхиња Бановић” и „Мрак” награђени у Трсту

После једногодишње паузе у свом физичком одржавању услед пандемије вируса корона, овогодишње 33. издање филмског фестивала „Алпе-Адриа” у Трсту од 21. до 30. јануара своју егзистенцију пронашао је у хибридном облику (и физичко присуство и онлајн понуда) и као такав приредио је радости српским филмовима. У главном такмичарском програму дугометражних играних филмова из европских земаља које обухватају територију између Алпа и Јадрана и простиру се на исток, учествовала су чак три српска филма: „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића, „Келти” Милице Томовић и „Мрак” Душана Милића, који је управо у Трсту имао своју светску премијеру. Резултат њиховог учешћа је од синоћ и званично познат. Жири који је ове године радио у саставу: Дубравка Лакић (потписница ових редова – критичар, Србија),

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

25.06.2026 у 13:33

Ердогану се отвара пут за још једну кандидатуру 2028. године

25.06.2026 у 13:32

Брнабић: Најважније да се у суботу чује глас грађана и да заједно градимо будућност

25.06.2026 у 13:23

Мацут: Жандармерија један од стубова безбедности државе Србије

25.06.2026 у 13:21

Мерц позвао Москву да замрзне линију фронта и уђе у преговоре

25.06.2026 у 13:18

Влада одобрила новац за завршетак радова на Храму Светог Саве

25.06.2026 у 13:13

Измене Закона о финансирању политичких активности ушле у скупштинску процедуру