Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Магазин

24.04.2023 у 15:59

Лажни Хитлерови дневници биће предати Савезном архиву Немачке

БЕРЛИН – Фалсификовани дневници Адолфа Хитлера, чије је објављивање осамдесетих представљало једну од највећих светских превара, биће предати немачком националном архиву, саопштила је данас медијска група Бертелсман.

Свет

06.03.2023 у 14:38

Лист „Република”: зашто је Италија земља подељеног друштва

РИМ – Седамдесет година после слома фашизма у Италији и поновног „освајања демократије” и након срамоте са ликовима премијерке Ђорђе Мелони и министра образовања Ђузепа Валдитаре, приказаним да висе наопачке на демонстрацијама, тачка разлаза све подељенијег друштва у земљи је фашизам, пише данас италијанска „Република”.

Култура

23.03.2022 у 22:35

Непознати дневник Милана Кашанина

ЕКСКЛУЗИВНО У Рукописном одељењу Матице српске чува се дневник који је Милан Кашанин свакодневно водио од 3. јануара до 17. фебруара 1963. године. Дневник се деценијама налазио у поседу породице и остао је непознат проучаваоцима пишчевог живота и рада. Захваљујући поклону Марине Бојић (рођ. Кашанин), рукописна оставина у вези с књижевним радом њеног оца од 2018. године налази се у Матици српској, где се ради на њеном приређивању за штампу. Најпре је, у издању Матице српске, објављена Кашанинова преписка у пет књига (Писма, сусрети, трагови), а ускоро из штампе излази и овај Дневник. Ради се о једној врсти специфичних дневничких бележења – дневнику с путовања, сведочанству о Милану Кашанину као путнику. У кратком временском интервалу од непуна два месеца Кашанин је почетком 1963.

Култура

11.03.2022 у 20:00

Дневник Живојина Павловића

Данас, док бесни рат у Украјини, и док многи поглед управљају ка Балкану, читати „Дневник 1994‒1998” Живојина Павловића, (издање „Агоре”, приређивача Снежане Лукић Павловић), може да буде обесхрабрујуће због тога што изгледа да свеколика криза из деведесетих још траје. И онда, као и сада, страдаће недужни, а интелектуалац, уметник, попут Жике Павловића, бележиће те догађаје да би остали упамћени и да би их схватили они који знају да мисле и који наравно ништа не могу да промене. Попут ратног извештача, чувени писац и редитељ записао је поводом рата у БиХ 3. маја 1994. године оно што се дословно пресликава на поменуту данашњу ситуацију: „Чему је овај рат параван? Интересима Европе? Стратешким аспирацијама Америке? Властољубивим амбицијама феудалних тирана распаднуте СФРЈ?... Или се иза

Култура

30.03.2020 у 20:00

Пут у васиону на спруду љубави

Велику пажњу током протекле, а што се наставља и у овој години, изазвала је књига Владете Јеротића „Дневник”, постхумно објављена у издању задужбине овог познатог академика, психијатра и психотерапеута који се из недеље у недељу обраћао нацији. Из његове задужбине, коју је Јеротић основао 2007. године, стиже најава још једне књиге из рукописа. Реч је о дневнику снова Владете Јеротића. Моћи ће да га читају поштоваоци који су често наводили да је академик дотакао њихов живот, називајући га најбољим духовником и саветником српскога народа. ‒ Задужио нас је да ове рукописе објавимо после њега. Значи, није у питању случајност или сплет околности: професор Јеротић је са намером, и то већ дужи низ година, ова два своја дневника оставио да се читају и тумаче после њега ‒ каже проф. др Ирена

Култура

05.05.2019 у 23:30

Породице у вихору рата

Ратне хронике често, и сасвим оправдано, величају добијене битке, подвиге, освојене тврђаве. Ређе читамо о томе како изгледа живот оних који су остали иза те војске: породица, мајке, жене и деца који их чекају или – не дочекају. Један такав дневник, на 400 страна, који је од 1915. до 1918. водила Наталија Аранђеловић (1884–1951), управо је објавио Историјски архив Београда. Наталија је рођена у породици Бајаловић, од мајке Марије и оца Љубомира, пешадијског пуковника и ађутанта краља Милана Обреновића. Њен муж Никола Аранђеловић (1876-1963), на почетку Првог светског рата био је потпуковник, командир телеграфског одељења треће армије, од 1916. помоћник шефа телеграфа у Врховној команди, а после рата редовни професор на Војној академији. Имали су петоро деце: Предрага, Миодрага, Јована,

Култура

08.08.2015 у 09:15

У Паризу, а на сарајевским Цигланама

Друго, зна човјек коме припада историја. Шта имају мали народи да се гурају на магистралне путеве. А ту се Срби непрестано гураху и позиваху на разне којештарије, Једнакост, Братство, Слобода, Правда. Леви није баш склон да се укида историја као онај Фукујама. Јер, има малих народа који служе историјској сврси. Рецимо, по Левију, Албанци су добар мали народ, а Срби нису, Албанци хоће у Нато и...

Култура

02.08.2015 у 08:50

Зашто је Микулић одбио Сидрана као државног непријатеља

Владо Петровић, лик из литературе, страдао је 1948. због онога што је рекао. Живот Стевана Тонтића висио је о концу у приватном логору сарајевског музичара због тога што је шутио. Могао је да страда као и неколико хиљада Срба који су ликвидирани под равнатељством овог хармоникаша. А тешко је повјеровати да ови као Сидран нису знали шта им раде музичари кад не свирају. Свакоме је било јасно да...

Култура

28.07.2015 у 08:15

Разбијао сам кафане, цитирајући Хегела

Дневник Емира Кустурице писан је 1994. године. „Политика” је од нашег прослављеног уметника и колумнисте добила ексклузивно одобрење да из њега пренесе забелешке које се односе на период у ком су једна земља и једна идеологија већ доживеле слом, а он снимао филм „Андерграунд”, који је можда најпотресније сведочанство о распаду Југославије. У Дневнику се, поред белешки о познатим...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: дневник