Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Magazin

24.04.2023 u 15:59

Lažni Hitlerovi dnevnici biće predati Saveznom arhivu Nemačke

BERLIN – Falsifikovani dnevnici Adolfa Hitlera, čije je objavljivanje osamdesetih predstavljalo jednu od najvećih svetskih prevara, biće predati nemačkom nacionalnom arhivu, saopštila je danas medijska grupa Bertelsman.

Svet

06.03.2023 u 14:38

List „Republika”: zašto je Italija zemlja podeljenog društva

RIM – Sedamdeset godina posle sloma fašizma u Italiji i ponovnog „osvajanja demokratije” i nakon sramote sa likovima premijerke Đorđe Meloni i ministra obrazovanja Đuzepa Valditare, prikazanim da vise naopačke na demonstracijama, tačka razlaza sve podeljenijeg društva u zemlji je fašizam, piše danas italijanska „Republika”.

Kultura

23.03.2022 u 22:35

Nepoznati dnevnik Milana Kašanina

EKSKLUZIVNO U Rukopisnom odeljenju Matice srpske čuva se dnevnik koji je Milan Kašanin svakodnevno vodio od 3. januara do 17. februara 1963. godine. Dnevnik se decenijama nalazio u posedu porodice i ostao je nepoznat proučavaocima piščevog života i rada. Zahvaljujući poklonu Marine Bojić (rođ. Kašanin), rukopisna ostavina u vezi s književnim radom njenog oca od 2018. godine nalazi se u Matici srpskoj, gde se radi na njenom priređivanju za štampu. Najpre je, u izdanju Matice srpske, objavljena Kašaninova prepiska u pet knjiga (Pisma, susreti, tragovi), a uskoro iz štampe izlazi i ovaj Dnevnik. Radi se o jednoj vrsti specifičnih dnevničkih beleženja – dnevniku s putovanja, svedočanstvu o Milanu Kašaninu kao putniku. U kratkom vremenskom intervalu od nepuna dva meseca Kašanin je

Kultura

11.03.2022 u 20:00

Dnevnik Živojina Pavlovića

Danas, dok besni rat u Ukrajini, i dok mnogi pogled upravljaju ka Balkanu, čitati „Dnevnik 1994‒1998” Živojina Pavlovića, (izdanje „Agore”, priređivača Snežane Lukić Pavlović), može da bude obeshrabrujuće zbog toga što izgleda da svekolika kriza iz devedesetih još traje. I onda, kao i sada, stradaće nedužni, a intelektualac, umetnik, poput Žike Pavlovića, beležiće te događaje da bi ostali upamćeni i da bi ih shvatili oni koji znaju da misle i koji naravno ništa ne mogu da promene. Poput ratnog izveštača, čuveni pisac i reditelj zapisao je povodom rata u BiH 3. maja 1994. godine ono što se doslovno preslikava na pomenutu današnju situaciju: „Čemu je ovaj rat paravan? Interesima Evrope? Strateškim aspiracijama Amerike? Vlastoljubivim ambicijama feudalnih tirana raspadnute SFRJ?... Ili se

Kultura

30.03.2020 u 20:00

Put u vasionu na sprudu ljubavi

Veliku pažnju tokom protekle, a što se nastavlja i u ovoj godini, izazvala je knjiga Vladete Jerotića „Dnevnik”, posthumno objavljena u izdanju zadužbine ovog poznatog akademika, psihijatra i psihoterapeuta koji se iz nedelje u nedelju obraćao naciji. Iz njegove zadužbine, koju je Jerotić osnovao 2007. godine, stiže najava još jedne knjige iz rukopisa. Reč je o dnevniku snova Vladete Jerotića. Moći će da ga čitaju poštovaoci koji su često navodili da je akademik dotakao njihov život, nazivajući ga najboljim duhovnikom i savetnikom srpskoga naroda. ‒ Zadužio nas je da ove rukopise objavimo posle njega. Znači, nije u pitanju slučajnost ili splet okolnosti: profesor Jerotić je sa namerom, i to već duži niz godina, ova dva svoja dnevnika ostavio da se čitaju i tumače posle njega ‒ kaže

Kultura

05.05.2019 u 23:30

Porodice u vihoru rata

Ratne hronike često, i sasvim opravdano, veličaju dobijene bitke, podvige, osvojene tvrđave. Ređe čitamo o tome kako izgleda život onih koji su ostali iza te vojske: porodica, majke, žene i deca koji ih čekaju ili – ne dočekaju. Jedan takav dnevnik, na 400 strana, koji je od 1915. do 1918. vodila Natalija Aranđelović (1884–1951), upravo je objavio Istorijski arhiv Beograda. Natalija je rođena u porodici Bajalović, od majke Marije i oca Ljubomira, pešadijskog pukovnika i ađutanta kralja Milana Obrenovića. Njen muž Nikola Aranđelović (1876-1963), na početku Prvog svetskog rata bio je potpukovnik, komandir telegrafskog odeljenja treće armije, od 1916. pomoćnik šefa telegrafa u Vrhovnoj komandi, a posle rata redovni profesor na Vojnoj akademiji. Imali su petoro dece: Predraga, Miodraga,

Kultura

08.08.2015 u 09:15

U Parizu, a na sarajevskim Ciglanama

Drugo, zna čovjek kome pripada istorija. Šta imaju mali narodi da se guraju na magistralne puteve. A tu se Srbi neprestano gurahu i pozivahu na razne koještarije, Jednakost, Bratstvo, Sloboda, Pravda. Levi nije baš sklon da se ukida istorija kao onaj Fukujama. Jer, ima malih naroda koji služe istorijskoj svrsi. Recimo, po Leviju, Albanci su dobar mali narod, a Srbi nisu, Albanci hoće u Nato i...

Kultura

02.08.2015 u 08:50

Zašto je Mikulić odbio Sidrana kao državnog neprijatelja

Vlado Petrović, lik iz literature, stradao je 1948. zbog onoga što je rekao. Život Stevana Tontića visio je o koncu u privatnom logoru sarajevskog muzičara zbog toga što je šutio. Mogao je da strada kao i nekoliko hiljada Srba koji su likvidirani pod ravnateljstvom ovog harmonikaša. A teško je povjerovati da ovi kao Sidran nisu znali šta im rade muzičari kad ne sviraju. Svakome je bilo jasno da...

Kultura

28.07.2015 u 08:15

Razbijao sam kafane, citirajući Hegela

Dnevnik Emira Kusturice pisan je 1994. godine. „Politika” je od našeg proslavljenog umetnika i kolumniste dobila ekskluzivno odobrenje da iz njega prenese zabeleške koje se odnose na period u kom su jedna zemlja i jedna ideologija već doživele slom, a on snimao film „Andergraund”, koji je možda najpotresnije svedočanstvo o raspadu Jugoslavije. U Dnevniku se, pored beleški o poznatim...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: dnevnik