Четвртак, 23.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.77	117.42
	102.4	103.01	102.7
	125.88	126.64	126.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: винча

Култура

20.07.2020 у 11:04

Нестао римски споменик из Винче

Веома важан римски камени епиграфски споменик на латинском језику, који је јединствени историјски извор, добро које ужива претходну заштиту и власништво је Републике Србије, пронађен је у петак 10. јула 2020. приликом земљаних радова уз пут који води ка депонији „Винча”, али је у ноћи између суботе на недељу нестао са места налаза, саопштено је из Народног музеја у Београду. Реч је о римском мермерном споменику из 2. века на коме се са једне стране налазе два стопала у сандалама која су била део скулптуре натприродне величине, док се на другој страни налази натпис на латинском у 15 редова, на којем је читав животопис једног високог римског званичника. Будући да археолошки предмети откривени на територији Србије по закону припадају Републици Србији, а имајући у виду да је

Београд

12.06.2020 у 12:23

Бесправни летњиковац добио и ограду

Упркос решењу да уклони дрвени вењак, недавно изграђен на археолошком налазишту културе из доба неолита „Бело брдо” у Винчи, власник овог објекта није извукао ни ексер из даске, а камоли срушио како му је инспекција наложила. Уместо тога, како сазнајемо, он је изградио чак и ограду и поставио је са бочне стране летњиковца. Ово место су од изградње вењка посетили представници свих надлежних служби, од полиције, преко Музеја града Београда и Републичког завода за заштиту споменика културе, инспекције – градске и републичке, али објекат није срушен. – Републички завод за заштиту споменика културе донео је решење којим је инвеститору Т. Ј. из Београда забранио даље извођење радова на изградњи вењка (надстрешнице) у општини Гроцка и истим га обавезао да, одмах по пријему решења, обустави

Београд

27.05.2020 у 20:55

На археолошком локалитету из неолита сазидао летњиковац

Да људска несавесност, али и бахатост не познају границе доказ је и недавно изграђен дрвени видиковац на јединственом археолошком налазишту из доба неолита Бело брдо у Винчи. На том месту комшија је подигао летњи вењак са кога пуца поглед на Дунав. На овај његов потез реаговали су надлежни и наложили му да објекат уклони, али он то није учинио. Сада је овај предмет у рукама републичке грађевинске инспекције. – Пре десетак дана је комшија, који бесправно живи на простору археолошког локалитета, изградио један поприлично велики дрвени летњиковац. Јесте да је реч о такозваном монтажно-демонтажном објекту, али он овде не сме да буде. Овај простор је експроприсан још шездесетих година, мештани су исплаћени, али је упркос томе кућа овог човека и неколико комшија остала на локалитету

Београд

26.05.2020 у 20:11

Договор зајмодаваца гради нову депонију

Решавање горућег еколошког проблема у граду – гашење постојеће неусловне депоније и изградња нове савремене у Винчи, од јуче је још за један корак извесније. Затварањем финансијске конструкције између Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Развојне банке Аустрије (ОеЕБ) омогућена је исплата 290.000.000 евра која ће осигурати реализацију пројекта производње енергије из отпада у Винчи. Реч је о исплати првог дела зајма предузећу „Бео чиста енергија” које су основали предузећа „Суез С.А”, јапански конгломерат „Иточу корпорејшн” и „Маргарита фонд”, паневропски инвестициони фонд. Ове компаније су пре три године потписале јавно-приватно партнерство са градом у области управљања отпадом и то на 25 година. Тај пројекат између града и приватног

Београд

02.03.2020 у 12:00

Крај винчанске депоније ниче модерна фабрика за прераду смећа

На месту где су до пре неколико месеци биле само пусте ливаде, неколико стотина метара од локације где се већ 46 годинa одлаже градско смеће, ниче део комплекса нове депоније у Винчи. Између шљунка, наслага земље и блата, а лево од улице што води ка језгру ове еколошке бомбе, већ се виде бетонске зидине новог погона у коме ће се спаљивати комунални отпад и од њега производити струја и топлотна енергија. Са тог места стара депонија изгледа као овеће брдо земље прекривено беличастом копреном. Повремено се та беличаста маса усталаса, а онда се један део ње вине у небо. Тек тада схватите да су се из ове необичне „мензе” у висине подигле стотине хиљада галебова. Око депоније, чије је затварање планирано за октобар ако „допусти” време, на 135 хектара простираће се нови комплекс који чини

Београд

25.02.2020 у 14:00

Постројење за третман отпада – средином априла

Дим који се претходне седмице опет надвијао над депонијом „Винча” узнемирио je суграђане, еколошка, али и политичка удружења и странке. Да ли овај дим додатно загађује ваздух, у каквом је стању највеће отворено сметлиште у граду, да ли клизи према Дунаву, да ли је почела изградња неких постројења на њему само су нека од питања која ових дана могу да се чују… Нова депонија – постројење за третман отпада и производњу енергије, за рециклажу грађевинског отпада, у оквиру прве фазе радова биће завршено за месец и по дана, док ће цео пројекат бити готов до краја године, кажу за Танјуг у Секретаријату за заштиту животне средине. Санација постојеће депоније предвиђа престанак депоновања отпада, дренирање и извлачење процедних вода, постављање одговарајућих цеви за сакупљање гаса и на самом

Београд

23.12.2019 у 22:02

Тајне винчанске културе

Трибина „Београд за почетнике” са научно-популарном епизодом „Tајне винчанске културе” одржана је пред препуном салом Месне заједнице у Калуђерици. Уз обиље архивског материјала и играно-документарну истраживачку епизоду, публика свих узраста „прошетала” је кроз прву европску цивилизацију која је никла – баш у Винчи, и од светског је значаја. Смиљана Попов, новинарка, ауторка и уредница научно-популарног ТВ серијала „Београд за почетнике” позвала је као саговорника археолога Драгана Јанковића Лепог, кустоса Музеја града Београда на археолошком налазишту „Бело брдо”, који Винчу познаје као сопствени џеп. Многобројну публику поздравила је председница општине Гроцка Живадинка Аврамовић. У наредних 90 минута кустос је појаснио зашто је баш Београд пре 7.000 година имао први град у Европи,

Београд

03.11.2019 у 21:21

Електрана на отпад за три године

Појава дима из унутрашњости депоније „Винча” постала је последњих година готово уобичајена појава. Оно што се минулих дана догађало када је са пет места на депонији излазио дим не чуди ако се у обзир узме да се на овом градском отпаду свакодневно одлаже више од 1.500 тона отпада. И тако већ 45 година. Дебљина смећа на неким деловима достиже и више од 70 метара због чега се наша депонија убраја у најнеуређеније у Европи. У решавање овог горућег проблема по животну средину кренуло се још 2012. године да би 2015. почео тендерски поступак, а тек две године касније изабран је приватни партнер.

Београд

29.10.2019 у 11:08

Било дима, није било ватре

Густи магличасти појас који је ових дана обухватио престоницу надвио се додатно и над депонијом „Винча” са које се већ шести дан извија дим. Он потиче од пожара који су избили на пет места у унутрашњости депоније. Отвореног пламена на градском отпаду није било, а дим је продукт „судара” метана, који се ствара у слојевима смећа, и ваздуха. То је, како кажу у ЈКП „Градска чистоћа”, такорећи уобичајена појава на депонији. – Метан настаје у дубљим слојевима отпада, а због померања земље и стварања пукотина излази напоље. У контакту са ваздухом ствара се дим. То је нормална појава на депонији, посебно ако се у обзир узме конфигурација терена и њена старост. Подсетимо, депонија је изграђена 1974. године – каже Марко Попадић, директор ЈКП „Градска чистоћа”. Услед вишедеценијског таложења,

Култура

01.10.2019 у 22:00

Форензика праисторије Винче

Панчево – Десет метара слојева људске праисторије и историје, настали непрекидним животом од 7000 година – локалитет Винча, епоним од Северне Македоније до Мађарске, источне Босне до Бугарске – огромна територија на којој живе људи с истим или сличним традицијама, веровањима, који преваљују огромне дистанце да би размењивали добра. Винча, одувек центар који је привлачио идеје и људе, култура – феномен који се развија у овом делу Европе у 7. и 6. миленијуму п. н. е. Важна јер омогућава целу хронологију периода млађег каменог доба – неолита у ком се дешавају велике промене и данас предмет археолошких истраживања, чије најновији напредак доноси изложба „Форензика древности”, аутора Ненада Тасића и Кристине Пенезић, постављена у Народном музеју Панчева. Људи Винче приви пут граде куће,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

23.07.2026 у 10:15

Тањга: Све је могуће

23.07.2026 у 10:15

„Србијавоз” спреман за нову брзу линију Београд–Будимпешта, старт за око два месеца

23.07.2026 у 10:03

Глазгов добио пешачку стазу посвећену наслеђу ропства и колонијализма

23.07.2026 у 10:00

Гости извукли више него што су заслужили

23.07.2026 у 09:56

Нафта најскупља од почетка јуна

23.07.2026 у 09:48

Осам радника повређено у експлозији гаса код метро станице у Барселони