Kup.	Prod.	Sred.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Kultura

20.07.2020 u 11:04

Nestao rimski spomenik iz Vinče

Veoma važan rimski kameni epigrafski spomenik na latinskom jeziku, koji je jedinstveni istorijski izvor, dobro koje uživa prethodnu zaštitu i vlasništvo je Republike Srbije, pronađen je u petak 10. jula 2020. prilikom zemljanih radova uz put koji vodi ka deponiji „Vinča”, ali je u noći između subote na nedelju nestao sa mesta nalaza, saopšteno je iz Narodnog muzeja u Beogradu. Reč je o rimskom mermernom spomeniku iz 2. veka na kome se sa jedne strane nalaze dva stopala u sandalama koja su bila deo skulpture natprirodne veličine, dok se na drugoj strani nalazi natpis na latinskom u 15 redova, na kojem je čitav životopis jednog visokog rimskog zvaničnika. Budući da arheološki predmeti otkriveni na teritoriji Srbije po zakonu pripadaju Republici Srbiji, a imajući u vidu da je

Beograd

12.06.2020 u 12:23

Bespravni letnjikovac dobio i ogradu

Uprkos rešenju da ukloni drveni venjak, nedavno izgrađen na arheološkom nalazištu kulture iz doba neolita „Belo brdo” u Vinči, vlasnik ovog objekta nije izvukao ni ekser iz daske, a kamoli srušio kako mu je inspekcija naložila. Umesto toga, kako saznajemo, on je izgradio čak i ogradu i postavio je sa bočne strane letnjikovca. Ovo mesto su od izgradnje venjka posetili predstavnici svih nadležnih službi, od policije, preko Muzeja grada Beograda i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, inspekcije – gradske i republičke, ali objekat nije srušen. – Republički zavod za zaštitu spomenika kulture doneo je rešenje kojim je investitoru T. J. iz Beograda zabranio dalje izvođenje radova na izgradnji venjka (nadstrešnice) u opštini Grocka i istim ga obavezao da, odmah po prijemu

Beograd

27.05.2020 u 20:55

Na arheološkom lokalitetu iz neolita sazidao letnjikovac

Da ljudska nesavesnost, ali i bahatost ne poznaju granice dokaz je i nedavno izgrađen drveni vidikovac na jedinstvenom arheološkom nalazištu iz doba neolita Belo brdo u Vinči. Na tom mestu komšija je podigao letnji venjak sa koga puca pogled na Dunav. Na ovaj njegov potez reagovali su nadležni i naložili mu da objekat ukloni, ali on to nije učinio. Sada je ovaj predmet u rukama republičke građevinske inspekcije. – Pre desetak dana je komšija, koji bespravno živi na prostoru arheološkog lokaliteta, izgradio jedan poprilično veliki drveni letnjikovac. Jeste da je reč o takozvanom montažno-demontažnom objektu, ali on ovde ne sme da bude. Ovaj prostor je eksproprisan još šezdesetih godina, meštani su isplaćeni, ali je uprkos tome kuća ovog čoveka i nekoliko komšija ostala na lokalitetu

Beograd

26.05.2020 u 20:11

Dogovor zajmodavaca gradi novu deponiju

Rešavanje gorućeg ekološkog problema u gradu – gašenje postojeće neuslovne deponije i izgradnja nove savremene u Vinči, od juče je još za jedan korak izvesnije. Zatvaranjem finansijske konstrukcije između Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB) omogućena je isplata 290.000.000 evra koja će osigurati realizaciju projekta proizvodnje energije iz otpada u Vinči. Reč je o isplati prvog dela zajma preduzeću „Beo čista energija” koje su osnovali preduzeća „Suez S.A”, japanski konglomerat „Itoču korporejšn” i „Margarita fond”, panevropski investicioni fond. Ove kompanije su pre tri godine potpisale javno-privatno partnerstvo sa gradom u oblasti upravljanja otpadom i to na 25 godina. Taj projekat između grada i

Beograd

02.03.2020 u 12:00

Kraj vinčanske deponije niče moderna fabrika za preradu smeća

Na mestu gde su do pre nekoliko meseci bile samo puste livade, nekoliko stotina metara od lokacije gde se već 46 godina odlaže gradsko smeće, niče deo kompleksa nove deponije u Vinči. Između šljunka, naslaga zemlje i blata, a levo od ulice što vodi ka jezgru ove ekološke bombe, već se vide betonske zidine novog pogona u kome će se spaljivati komunalni otpad i od njega proizvoditi struja i toplotna energija. Sa tog mesta stara deponija izgleda kao oveće brdo zemlje prekriveno beličastom koprenom. Povremeno se ta beličasta masa ustalasa, a onda se jedan deo nje vine u nebo. Tek tada shvatite da su se iz ove neobične „menze” u visine podigle stotine hiljada galebova. Oko deponije, čije je zatvaranje planirano za oktobar ako „dopusti” vreme, na 135 hektara prostiraće se novi kompleks koji

Beograd

25.02.2020 u 14:00

Postrojenje za tretman otpada – sredinom aprila

Dim koji se prethodne sedmice opet nadvijao nad deponijom „Vinča” uznemirio je sugrađane, ekološka, ali i politička udruženja i stranke. Da li ovaj dim dodatno zagađuje vazduh, u kakvom je stanju najveće otvoreno smetlište u gradu, da li klizi prema Dunavu, da li je počela izgradnja nekih postrojenja na njemu samo su neka od pitanja koja ovih dana mogu da se čuju… Nova deponija – postrojenje za tretman otpada i proizvodnju energije, za reciklažu građevinskog otpada, u okviru prve faze radova biće završeno za mesec i po dana, dok će ceo projekat biti gotov do kraja godine, kažu za Tanjug u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Sanacija postojeće deponije predviđa prestanak deponovanja otpada, dreniranje i izvlačenje procednih voda, postavljanje odgovarajućih cevi za sakupljanje

Beograd

23.12.2019 u 22:02

Tajne vinčanske kulture

Tribina „Beograd za početnike” sa naučno-popularnom epizodom „Tajne vinčanske kulture” održana je pred prepunom salom Mesne zajednice u Kaluđerici. Uz obilje arhivskog materijala i igrano-dokumentarnu istraživačku epizodu, publika svih uzrasta „prošetala” je kroz prvu evropsku civilizaciju koja je nikla – baš u Vinči, i od svetskog je značaja. Smiljana Popov, novinarka, autorka i urednica naučno-popularnog TV serijala „Beograd za početnike” pozvala je kao sagovornika arheologa Dragana Jankovića Lepog, kustosa Muzeja grada Beograda na arheološkom nalazištu „Belo brdo”, koji Vinču poznaje kao sopstveni džep. Mnogobrojnu publiku pozdravila je predsednica opštine Grocka Živadinka Avramović. U narednih 90 minuta kustos je pojasnio zašto je baš Beograd pre 7.000 godina imao prvi grad u

Beograd

03.11.2019 u 21:21

Elektrana na otpad za tri godine

Pojava dima iz unutrašnjosti deponije „Vinča” postala je poslednjih godina gotovo uobičajena pojava. Ono što se minulih dana događalo kada je sa pet mesta na deponiji izlazio dim ne čudi ako se u obzir uzme da se na ovom gradskom otpadu svakodnevno odlaže više od 1.500 tona otpada. I tako već 45 godina. Debljina smeća na nekim delovima dostiže i više od 70 metara zbog čega se naša deponija ubraja u najneuređenije u Evropi. U rešavanje ovog gorućeg problema po životnu sredinu krenulo se još 2012. godine da bi 2015. počeo tenderski postupak, a tek dve godine kasnije izabran je privatni partner.

Beograd

29.10.2019 u 11:08

Bilo dima, nije bilo vatre

Gusti magličasti pojas koji je ovih dana obuhvatio prestonicu nadvio se dodatno i nad deponijom „Vinča” sa koje se već šesti dan izvija dim. On potiče od požara koji su izbili na pet mesta u unutrašnjosti deponije. Otvorenog plamena na gradskom otpadu nije bilo, a dim je produkt „sudara” metana, koji se stvara u slojevima smeća, i vazduha. To je, kako kažu u JKP „Gradska čistoća”, takoreći uobičajena pojava na deponiji. – Metan nastaje u dubljim slojevima otpada, a zbog pomeranja zemlje i stvaranja pukotina izlazi napolje. U kontaktu sa vazduhom stvara se dim. To je normalna pojava na deponiji, posebno ako se u obzir uzme konfiguracija terena i njena starost. Podsetimo, deponija je izgrađena 1974. godine – kaže Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća”. Usled višedecenijskog

Kultura

01.10.2019 u 22:00

Forenzika praistorije Vinče

Pančevo – Deset metara slojeva ljudske praistorije i istorije, nastali neprekidnim životom od 7000 godina – lokalitet Vinča, eponim od Severne Makedonije do Mađarske, istočne Bosne do Bugarske – ogromna teritorija na kojoj žive ljudi s istim ili sličnim tradicijama, verovanjima, koji prevaljuju ogromne distance da bi razmenjivali dobra. Vinča, oduvek centar koji je privlačio ideje i ljude, kultura – fenomen koji se razvija u ovom delu Evrope u 7. i 6. milenijumu p. n. e. Važna jer omogućava celu hronologiju perioda mlađeg kamenog doba – neolita u kom se dešavaju velike promene i danas predmet arheoloških istraživanja, čije najnoviji napredak donosi izložba „Forenzika drevnosti”, autora Nenada Tasića i Kristine Penezić, postavljena u Narodnom muzeju Pančeva. Ljudi Vinče privi put grade

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: vinča