Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лекари

Здравље

28.06.2022 у 18:00

Непрепознавање симптома хемофилије плаћа се животом

Стечена хемофилија А је ретка, аутоимуна болест хемостазе која се препознаје најчешће по великим разливеним модрицама на екстремитетима и по трупу. У питању је болест система заустављања крварења (хемостазе) од које може да оболи било ко, а уколико се не препозна на време и не започне одговарајуће лечење – може имати фаталан исход. Процене су да се годишње открије један болесник или два на милион становника, што значи да се у Србији може очекивати од пет до 10 болесника током једне године. Др Небојша Рајић (Фото: лична архива) – У Србији не постоје прецизни статистички подаци за ову болест јер је толико ретка и не дијагностикује се често. У студији у Енглеској учесталост је била два случаја на милион становника годишње, док је у Немачкој чак шест болесника на

Здравље

27.06.2022 у 15:36

Штитаста жлезда важна у сваком животном добу

Особи која се жали на умор, нерасположење, проблеме с концентрацијом, али и промуклост, осећај гушења, проблем с телесном тежином или на друге неспецифичне симптоме врло често људи из најближе околине предложиће да провери рад штитасте жлезде. Неретко се под поремећај рада штитасте жлезде подводи веома широк спектар симптома, а шта су заиста озбиљни поремећаји рада штитасте жлезде за „Магазин” објашњава професор Милош Жарковић. – Сваки поремећај рада штитасте жлезде може да буде озбиљан у зависности од старости, физиолошког стања и трајања болести. Код жена које планирају трудноћу и трудница не толеришу се ни минимални поремећаји тироидне функције. С друге стране, код старијих особа и пацијената с удруженим болестима толерише се смањена функција штитне жлезде (хипотиреоза), али лекар

Друштво

26.06.2022 у 20:00

Радни дан хирурга траје док се не заврши посао

Доктор Зоран Ранчић, васкуларни хирург Универзитетске болнице у Цириху и доцент на Медицинском факултету Универзитета у Цириху, свакодневно се хвата укоштац с најкомпликованијим захватима васкуларне и ендоваскуларне хирургије, од операција каротидних артерија, преко анеуризматске и периферне опструктивне болести аорте и артерија до комплексних рана и лечења комплексних аортних анеуризми. За „Политику” каже да су васкуларни хирурзи у Швајцарској директно укључени у постоперативни опоравак својих болесника кроз блиску сарадњу с изабраним лекарима, али и хирурзима који су болеснике упутили на лечење. На тај начин се обезбеђује континуираност лечења, поверење лекара и породице у васкуларног хирурга и бржи упут на даље лечење у случају компликација. – Сваки хирург је одговоран да његов

Здравље

23.06.2022 у 18:00

Меланом је једини рак који се може видети

Катастрофа. И то је еуфемизам за ситуацију у којој се налазимо после короне. Овог пролећа јављају ми се пацијенти који су, готово сви, у четвртом стадијуму меланома. То је последица недостатка прегледа у претходне две године. Претпостављали смо, а сада и видимо, да ће последице пандемије по нековид пацијенте бити ужасне. Зато је још важнија кампања коју ових дана паралелно водимо и лекари у оквиру „Еуромеланома” и ми из Удружења пацијената оболелих од меланома. До сада смо, у оквиру кампање Месец борбе против меланома, били у Ваљеву, Земуну, Сарајеву, Крагујевцу, Бањалуци и Нишу, а до краја кампање обићи ћемо Нови Пазар, Чачак и Нови Сад. Недељама уназад објашњавамо људима колико је опасно УВ зрачење, односно одласци у соларијум и сунчање. Недавно сам се запрепастио када је једна особа до

Здравље

21.06.2022 у 18:00

Рак дебелог црева у почетку протиче без симптома

Рак дебелог црева је други најчешћи злоћудни тумор по броју оболелих и трећи по броју преминулих како у свету, тако и у Србији. Сваке године од овог рака оболи између 4.000 и 4.500 људи, а умре више од 3.000 особа. Чешће оболевају пацијенти мушког пола. По последњој статистици у Универзитетском клиничком центру Србије за 2021. године, ова врста карцинома се најчешће откривала код пацијената у метастатском стадијуму болести, код око 60 одсто њих, што је један од разлога зашто је смртност у нашој земљи за 20–30 одсто виша него у развијеним земљама. Др Виолета Шкреља, из Универзитетског клиничког центра Србије, каже да су пацијенти до недавно због малих терапијских опција и пандемије имали лошију прогнозу болести, али да су од ове године у нашој земљи проширене индикације за метастатски

Здравље

20.06.2022 у 12:57

Корак до победе мултипле склерозе

Некада су лекари дуго избегавали да пацијентима јасно саопште дијагнозу мултипле склерозе (МС) јер је то била болест код које прогнозе нису биле добре и за оболелог је она значила бол, инвалидност и неспособност за самостални живот. МС је аутоимуна болест код које долази до пропадања одређених нервних влакана и промена на кори мозга. Код већине пацијената данас ово више није фатална дијагноза. Др Јелена Друловић (Фото лична архива) Проф. др Јелена Друловић, неуролог и начелница Одељења за имунски посредоване болести Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра у Београду, каже како данас, уколико оболели добијају одговарајућу терапију, чији се ефекти прате и коригују према потреби, велика већина пацијената може да води сасвим нормалан живот и у личном и у

Здравље

16.06.2022 у 18:00

Због мултипле склерозе многа пријатељства су се угасила

Александра Старчевић, Друштво мултипле склерозе Србије (Фото: лична архива) Мени је 2011. године дијагностикована мултипла склероза (МС). Нисам знала ни шта да радим, ни коме да се обратим, нити су моји најближи знали шта да раде, нити шта да ми кажу. Најбоље што се тада десило јесте што ми је отац ћушнуо цедуљицу с телефоном Друштва МС Србије. Немајући шта да изгубим, ја сам се јавила, представила се и одмах добила термин за психолошко саветовалиште. Тада почиње моје суочавање с болешћу и са страховима. Све око себе сам обавестила о дијагнози и приметила да људи различито гледају на исту ствар. Некима је било жао, неке је био страх, некима свеједно, неки су цоктали када ме виде, а неки су се правили да ме не виде. Занимљиво ми је било откриће да ми је постало лакше дружење с

Здравље

14.06.2022 у 13:17

Прекомерна тежина повећава ризик од рака дојке

Рак дојке према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” односи више од 1.600 живота годишње у нашој земљи, а региструје се код више од 4.500 жена. Ова врста карцинома чини 25 одсто малигнитета у женској популацији скоро у свим земљама у свету, па и у нашој, а број оболелих досеже и до 30 одсто у најразвијенијим земљама. Др Марко Јеврић, хирург Института за онкологију и радиологију Србије, истиче да су недавно објављени резултати студија показали да број оболелих у континуитету расте већ последњих 30 година, и то за 3,1 одсто на годишњем нивоу, док смртност варира од земље до земље Др Марко Јеврић (Фото: лична архива) – Највећи проценат жена не осећа никакве физичке знакове рака дојке током постављања дијагнозе. Тумор, док је још

Друштво

11.06.2022 у 17:57

На прагу смо персонализованог лечења канцера уз помоћ гена

Једна од најпознатијих српских лекарки која је у светским размерама направила велику каријеру је професор др Татјана Станковић, која се бави канцер генетиком на Универзитету Бирмингем у Великој Британији. Објавила је више од 90 научоистраживачких радова у престижним часописима, а проглашавана је и доктором године у Великој Британији. У разговору за „Политику” др Станковић каже да су још 1999. године дошли до великог открића. „Открили смо да ген повезан са једним од канцер синдрома може бити мутиран и код одраслих особа из опште популације који не пате од канцер синдрома, али могу бити рођени са мутираном копијом овог гена, што наравно повећава њихов ризик за настанак леукемије. Ово откриће је комплетно определило моја даља истраживања. Пошто тај ген учествује у репарацији ДНК, то откриће

Здравље

09.06.2022 у 18:00

Мучан пут до постављања дијагнозе после појавe отока

Јаворка Гајић, Удружењу пацијената са ХАЕ Имам 61 годину, живим у Београду и по занимању сам медицинска сестра. Дијагноза хердитарног ангиоедема (ХАЕ) ми је постављена када сам имала 12 година. Реч је о ретком обољењу које се манифестује појавом тешких, спољашњих или унутрашњих отока који могу захватити било који део тела. Оток који се јави споља је видљив и отежава нашу функционалност јер то иде до граница пуцања. Ако оток захвати ларинкс постоји велики ризик од гушења и исход може бити смртан. Пут до постављања дијагнозе је за мене, као дете, био мучан: стално сам била у болницама, лекари су „лутали” од дијагнозе до дијагнозе, сумњајући на разне алергије, али терапија није деловала. Главна подршка су ми биле медицинске сестре које су ме неговале и подржавале и то је у великој мери

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса

17.06.2026 у 00:49

Бразил: Син бившег председника Болсонара проглашен кривим због мешања у суђење оцу

17.06.2026 у 00:39

ЕУ почела са првом фазом забране увоза руског гаса кроз цевоводе

17.06.2026 у 00:29

Трампова ратна овлашћења и даље без ограничења

17.06.2026 у 00:19

Вијетнам: Власти разбиле ланац крадљиваца мачака намењених људској исхрани