Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Zdravlje

27.06.2022 u 15:36

Štitasta žlezda važna u svakom životnom dobu

Osobi koja se žali na umor, neraspoloženje, probleme s koncentracijom, ali i promuklost, osećaj gušenja, problem s telesnom težinom ili na druge nespecifične simptome vrlo često ljudi iz najbliže okoline predložiće da proveri rad štitaste žlezde. Neretko se pod poremećaj rada štitaste žlezde podvodi veoma širok spektar simptoma, a šta su zaista ozbiljni poremećaji rada štitaste žlezde za „Magazin” objašnjava profesor Miloš Žarković. – Svaki poremećaj rada štitaste žlezde može da bude ozbiljan u zavisnosti od starosti, fiziološkog stanja i trajanja bolesti. Kod žena koje planiraju trudnoću i trudnica ne tolerišu se ni minimalni poremećaji tiroidne funkcije. S druge strane, kod starijih osoba i pacijenata s udruženim bolestima toleriše se smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza), ali lekar

Društvo

26.06.2022 u 20:00

Radni dan hirurga traje dok se ne završi posao

Doktor Zoran Rančić, vaskularni hirurg Univerzitetske bolnice u Cirihu i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Cirihu, svakodnevno se hvata ukoštac s najkomplikovanijim zahvatima vaskularne i endovaskularne hirurgije, od operacija karotidnih arterija, preko aneurizmatske i periferne opstruktivne bolesti aorte i arterija do kompleksnih rana i lečenja kompleksnih aortnih aneurizmi. Za „Politiku” kaže da su vaskularni hirurzi u Švajcarskoj direktno uključeni u postoperativni oporavak svojih bolesnika kroz blisku saradnju s izabranim lekarima, ali i hirurzima koji su bolesnike uputili na lečenje. Na taj način se obezbeđuje kontinuiranost lečenja, poverenje lekara i porodice u vaskularnog hirurga i brži uput na dalje lečenje u slučaju komplikacija. – Svaki hirurg je odgovoran da njegov

Zdravlje

23.06.2022 u 18:00

Melanom je jedini rak koji se može videti

Katastrofa. I to je eufemizam za situaciju u kojoj se nalazimo posle korone. Ovog proleća javljaju mi se pacijenti koji su, gotovo svi, u četvrtom stadijumu melanoma. To je posledica nedostatka pregleda u prethodne dve godine. Pretpostavljali smo, a sada i vidimo, da će posledice pandemije po nekovid pacijente biti užasne. Zato je još važnija kampanja koju ovih dana paralelno vodimo i lekari u okviru „Euromelanoma” i mi iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma. Do sada smo, u okviru kampanje Mesec borbe protiv melanoma, bili u Valjevu, Zemunu, Sarajevu, Kragujevcu, Banjaluci i Nišu, a do kraja kampanje obići ćemo Novi Pazar, Čačak i Novi Sad. Nedeljama unazad objašnjavamo ljudima koliko je opasno UV zračenje, odnosno odlasci u solarijum i sunčanje. Nedavno sam se zaprepastio kada je jedna osoba do

Zdravlje

21.06.2022 u 18:00

Rak debelog creva u početku protiče bez simptoma

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor po broju obolelih i treći po broju preminulih kako u svetu, tako i u Srbiji. Svake godine od ovog raka oboli između 4.000 i 4.500 ljudi, a umre više od 3.000 osoba. Češće obolevaju pacijenti muškog pola. Po poslednjoj statistici u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije za 2021. godine, ova vrsta karcinoma se najčešće otkrivala kod pacijenata u metastatskom stadijumu bolesti, kod oko 60 odsto njih, što je jedan od razloga zašto je smrtnost u našoj zemlji za 20–30 odsto viša nego u razvijenim zemljama. Dr Violeta Škrelja, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da su pacijenti do nedavno zbog malih terapijskih opcija i pandemije imali lošiju prognozu bolesti, ali da su od ove godine u našoj zemlji proširene indikacije za

Zdravlje

20.06.2022 u 12:57

Korak do pobede multiple skleroze

Nekada su lekari dugo izbegavali da pacijentima jasno saopšte dijagnozu multiple skleroze (MS) jer je to bila bolest kod koje prognoze nisu bile dobre i za obolelog je ona značila bol, invalidnost i nesposobnost za samostalni život. MS je autoimuna bolest kod koje dolazi do propadanja određenih nervnih vlakana i promena na kori mozga. Kod većine pacijenata danas ovo više nije fatalna dijagnoza. Dr Jelena Drulović (Foto lična arhiva) Prof. dr Jelena Drulović, neurolog i načelnica Odeljenja za imunski posredovane bolesti Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu, kaže kako danas, ukoliko oboleli dobijaju odgovarajuću terapiju, čiji se efekti prate i koriguju prema potrebi, velika većina pacijenata može da vodi sasvim normalan život i u ličnom i

Zdravlje

16.06.2022 u 18:00

Zbog multiple skleroze mnoga prijateljstva su se ugasila

Aleksandra Starčević, Društvo multiple skleroze Srbije (Foto: lična arhiva) Meni je 2011. godine dijagnostikovana multipla skleroza (MS). Nisam znala ni šta da radim, ni kome da se obratim, niti su moji najbliži znali šta da rade, niti šta da mi kažu. Najbolje što se tada desilo jeste što mi je otac ćušnuo ceduljicu s telefonom Društva MS Srbije. Nemajući šta da izgubim, ja sam se javila, predstavila se i odmah dobila termin za psihološko savetovalište. Tada počinje moje suočavanje s bolešću i sa strahovima. Sve oko sebe sam obavestila o dijagnozi i primetila da ljudi različito gledaju na istu stvar. Nekima je bilo žao, neke je bio strah, nekima svejedno, neki su coktali kada me vide, a neki su se pravili da me ne vide. Zanimljivo mi je bilo otkriće da mi je postalo lakše druženje s

Zdravlje

14.06.2022 u 13:17

Prekomerna težina povećava rizik od raka dojke

Rak dojke prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” odnosi više od 1.600 života godišnje u našoj zemlji, a registruje se kod više od 4.500 žena. Ova vrsta karcinoma čini 25 odsto maligniteta u ženskoj populaciji skoro u svim zemljama u svetu, pa i u našoj, a broj obolelih doseže i do 30 odsto u najrazvijenijim zemljama. Dr Marko Jevrić, hirurg Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe da su nedavno objavljeni rezultati studija pokazali da broj obolelih u kontinuitetu raste već poslednjih 30 godina, i to za 3,1 odsto na godišnjem nivou, dok smrtnost varira od zemlje do zemlje Dr Marko Jevrić (Foto: lična arhiva) – Najveći procenat žena ne oseća nikakve fizičke znakove raka dojke tokom postavljanja dijagnoze. Tumor, dok je još

Društvo

11.06.2022 u 17:57

Na pragu smo personalizovanog lečenja kancera uz pomoć gena

Jedna od najpoznatijih srpskih lekarki koja je u svetskim razmerama napravila veliku karijeru je profesor dr Tatjana Stanković, koja se bavi kancer genetikom na Univerzitetu Birmingem u Velikoj Britaniji. Objavila je više od 90 naučoistraživačkih radova u prestižnim časopisima, a proglašavana je i doktorom godine u Velikoj Britaniji. U razgovoru za „Politiku” dr Stanković kaže da su još 1999. godine došli do velikog otkrića. „Otkrili smo da gen povezan sa jednim od kancer sindroma može biti mutiran i kod odraslih osoba iz opšte populacije koji ne pate od kancer sindroma, ali mogu biti rođeni sa mutiranom kopijom ovog gena, što naravno povećava njihov rizik za nastanak leukemije. Ovo otkriće je kompletno opredelilo moja dalja istraživanja. Pošto taj gen učestvuje u reparaciji DNK, to

Zdravlje

09.06.2022 u 18:00

Mučan put do postavljanja dijagnoze posle pojave otoka

Javorka Gajić, Udruženju pacijenata sa HAE Imam 61 godinu, živim u Beogradu i po zanimanju sam medicinska sestra. Dijagnoza herditarnog angioedema (HAE) mi je postavljena kada sam imala 12 godina. Reč je o retkom oboljenju koje se manifestuje pojavom teških, spoljašnjih ili unutrašnjih otoka koji mogu zahvatiti bilo koji deo tela. Otok koji se javi spolja je vidljiv i otežava našu funkcionalnost jer to ide do granica pucanja. Ako otok zahvati larinks postoji veliki rizik od gušenja i ishod može biti smrtan. Put do postavljanja dijagnoze je za mene, kao dete, bio mučan: stalno sam bila u bolnicama, lekari su „lutali” od dijagnoze do dijagnoze, sumnjajući na razne alergije, ali terapija nije delovala. Glavna podrška su mi bile medicinske sestre koje su me negovale i podržavale i to je

Zdravlje

07.06.2022 u 18:00

Psorijaza se danas uspešno leči

Psorijaza je često, hronično, zapaljensko oboljenje kože koje se u Srbiji, kao i u većini zemalja Evrope, dijagnostikuje kod oko dva odsto građana. Zone koje su najčešće zahvaćene promenama su koža poglavine, laktovi, kolena, lumbalni predeo, potkolenice. Međutim, oboljenje može zahvatiti i druge zone, a u najtežim slučajevima je zahvaćena i čitava površina kože. Često su zahvaćeni nokti – i na šakama i na stopalima. Na koži su osnovne manifestacije crvenilo (eritem) i njeno ljuskanje (skvama). Dr Miloš Nikolić (Foto: lična arhiva) Profesor dr Miloš Nikolić, dermatovenerolog, naglašava da oko 30 odsto obolelih od psorijaze može imati i zapaljenje zglobova, takozvani psorijazni artritis. Pored ovih zdravstvenih problema, pacijenti često imaju i takozvane komorbiditete kao što

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lekari