Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Колумнисти

29.03.2017 у 08:00

На путу за срећну (колонијалну) будућност

Да ли је Србија тек на путу да постане колонија, или је на том путу тако далеко одмакла да повратак више није могућ? Да ли је Србија вољна жртва транзиционог колонијализма, или јој је он наметнут? Да ли су ово разумна питања, или је реч о антиглобалистичкој кукњави паметњаковића који не разумеју ни модерно време ни логику економских процеса? Класични колонијализам је подразумевао запоседање и потпуну политичку и економску контролу туђих територија. Транзициони колонијализам је мање амбициозан. Сведен је на то да слабе државе користи као извор јефтине радне снаге и сировина, да контролише њихова тржишта и да онемогући њихов самостални развој. За разлику од колонијализма који је наметан силом, уз отпоре и побуне, нови колонијализам се радосно призива. Државе моле, или чак клече и

Колумнисти

02.03.2017 у 08:00

Концесије су компликоване и немају нужно срећан крај

Као што је и обећала ММФ-у, влада Србије је одлучила да, први пут у историји, Аеродром „Никола Тесла“ понуди страним концесионарима на 25 година. Ова концесија би требало да буде реализована баш за мандата владе која ће својим успесима, поготово оним будућим, оборити све историјске рекорде. Када је о развијеним европским државама реч, ретко се догађа да главни аеродром и/или контрола над њим пређе у приватне руке. (Ту и тамо се појави по неки изузетак, попут Лондона или Рима, на пример.) Када и отворе врата приватном капиталу, државе најчешће задржавају део власништва и контроле у компанијама које су власници или оператери аеродрома. Ако концесија буде реализована, Србија ће се наћи у друштву Португала, Кипра, Мађарске, Хрватске, Словеније, Македоније, Албаније, Косова и

Колумнисти

02.02.2017 у 08:15

Комплекс „светских” Срба

У транзиционој Србији успостављено је правило по коме је све што долази из иностранства увек боље од домаћег. То није перцепција која се односи само на инвеститоре и капитал, већ је у вези и са самим Србима. Тако су Срби који живе и раде у иностранству по дефиницији и аутоматизму паметнији и способнији од „домаћих“ Срба. Срби који су студирали било где у иностранству увек су бољи од домаћих дипломаца. Ако при томе имају и диплому каквог репутабилног универзитета, могу лако бити проглашени и за генија, првог до Тесле. И међу Србима из Србије има разлике. Најбољи, најпаметнији и некако „најсветскији“ су они који своје приходе, или бар део прихода зарађују код иностраних спонзора и који су део какве међународне економске, интересне или лобистичке асоцијације. Тај инострани печат је

Колумнисти

05.01.2017 у 08:15

Србија на акцији

Економска политика и резултати српске владе наилазе на једнодушну и снажну похвалу међународних финансијских институција и званичника Европске уније – с добрим разлогом. Србија спроводи све оно што се од ње тражи и то ради са ентузијазмом и чврстином какве се ретко срећу у државама које су такође у тешкој ситуацији. Политика буџетске штедње, смањивање и замрзавање пензија и плата у јавном сектору, лоше финансирање јавних служби, све то има само један циљ – штедети буџетски новац како би се уредно отплаћивали инострани дугови. У овом тренутку Србија то обавља добро и отуда бодрење и похвале кредитора. Други, подједнако важан циљ међународних контролора јесте да Србија своје кључне компаније и ресурсе прода странцима. Продаје се морају реализовати постепено и фазно, на начин који неће

Колумнисти

08.12.2016 у 08:30

Новоговор у времену постистине

Сваки покушај критике наметнутих политичких, економских или вредносних клишеа моћни глобални медији амортизују одвраћањем пажње, прећуткивањем, релативизацијом и вештим, систематским политичким етикетирањем. Такво етикетирање, тај помало орвеловски „новоговор“, донедавно је одлично служио сврси. Свако ко на јавној сцени критикује економско и политичко стање и сулуде глобалне процесе, рутински се проглашава за популисту. Уместо ризичног отварања дебате и полемике аргументима, политички или идејни противници се трајно дисквалификују једноставним атрибутима. Наравно, политичка арена обилује јефтиним популизмом, али смисао новоговора није да идентификује и раскринка популисте, већ да онемогући или бар да маргинализује сваку озбиљнију друштвену критику. Слична технологија

Колумнисти

10.11.2016 у 08:15

Српска лекција Немачкој, а и шире

Србија је, као и већина транзиционих држава, с великим ентузијазмом и безрезервно пригрлила глобализацију. Своје економске ресурсе и простор Србија нуди свакоме ко жели да их купи или користи, и на томе гради своју развојну стратегију. У таквом привредном моделу нема простора за ускогрудо инсистирање на националним или безбедносним интересима, на прехрамбеној или енергетској сигурности, на стратешким привредним гранама и сличним суверенистичким фразама. Србија данас држи велику економску лекцију Западним земљама, па чак и свом великом узору – Немачкој. Откуд Немачка у овој причи? Крајем 2016, Немачка је наједном открила да глобализација и није тако сјајан процес како је до јуче изгледало. Уместо да наставе да се радују том глобализационом ватромету – промету роба и капитала без

Колумнисти

13.10.2016 у 08:30

Сурови нови свет

Технолошки прогрес који је крајем деветнаестог и током двадесетог века фантастично подигао квалитет живота западног света, сада се окреће против њега. У систему у коме је интерес профита важнији од човека и његовог живота, догађа се оно што се морало догодити – огроман број људи постаје вишак – апсолутни, неупосливи, непотребни вишак. Тржиште је, као врховни арбитар људских судбина, пресудило – рачунари, роботи и алгоритми односе победу. Тачније, побеђују власници тих технологија. Доминантна економска теорија нас учи да оно што је добро за власнике капитала и за њихове профите, увек је добро и за поданике. У том пропагандистичком жаргону, плима економског развоја подиже све барке – и луксузне јахте и убоге чуњеве. Овом популарном фразом се покушава сакрити опасан процес који добија

Колумнисти

15.09.2016 у 08:15

О лењости народа и стабилним јавним финансијама

Разбијајући окоштале и демодиране демократске принципе по којима грађани оцењују власт, а не обрнуто, премијер Србије је, овога пута пред нордијским привредницима, по ко зна који пут, јавно критиковао народ. Између стања у коме се Србија данас налази и срећне скандинавске будућности испречили су се непредузимљиви грађани који су изгубили радне навике и нису научили да буду предузетници. По премијеровој процени, потребно је око сто година како би се менталитет грађана променио и приближио нордијском (протестантском), коме се премијер тако често и тако јавно диви. На знам на основу чега је премијер извео закључке које је извео, не знам да ли их је извео сам или му је неко помагао, али чињенице му не иду наруку. Постоктобарска политичка елита је за мање од једне деценије разградила

Колумнисти

02.09.2016 у 08:15

ТТИП – трансатлантски (не)споразум?

У полумраку и далеко од очију јавности, како је то већ постало уобичајено у зрелим демократијама, ЕУ и САД су последњих пет година припремале споразум о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (ТТИП). Могућност да се од споразума ипак може и одустати почела је снажније да се најављује тек од маја ове године, па отуда и не изненађује вест да су преговори највероватније пропали. Глас није дошао из Брисела, из Европске комисије која је партнер америчке стране, већ из Немачке. Вест је саопштио Зигмар Габријел, вицеканцелар и министар економије Немачке и председник немачке Социјалдемократске партије, која је дуго подржавала потписивањe ТТИП. Може бити да је министар, ослушкујући глас јавности, одлучио први да истрчи и … и тако се позиционира за предстојеће изборе у

Економија

22.06.2012 у 22:00

Државне менице за инвестиције

Држава никада није сасвим немоћна и чекање не мора бити једина опција. Неке мере би се могле предузети одмах, без чекања. Прва мера би морала бити укидање свих облика готовинског кредитирања грађана (кеш кредити, кредитирање преко картица и минусних салда на текућем рачуну). Ово би смањило притисак на цене, ослободило средства за привреду, а можда довело и до благог пада камата. Истовремено,...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: Небојша Катић