Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: атентат

Хроника

30.10.2021 у 15:54

Пет убистава у Грчкој и Шпанији

Пет убистава која су укључивала црногорске криминалне групе догодило се прошле године у иностранству укључујући Грчку и Шпанију, наводи се у извештају Европске комисије из овог месеца у којем се детаљно анализира ситуација са криминалним клановима у Црној Гори и Србији. У јуну 2020. у Марбељи у Шпанији убијен је Милош Перуничић. У медијима је његово име довођено у везу са криминалним кланом из Бара. У Атини су у јануару прошле године убијени Игор Дедовић и Стеван Стаматовић који су повезивани са озлоглашеним „шкаљарским кланом”. Претходно је за њима расписана потерница у Црној Гори због наводног покушаја убиства из 2016. У јулу 2020. на Крфу у изнајмљеној вили пронађена су тела Алана Кожара и Дамира Хаџића. Такође, Радоје Звицер, један од наводних вођа „кавачког клана”, био је на мети

Друштво

09.10.2021 у 16:42

Атентат у Марсељу био је увод у геноцид у НДХ

Деветог октобра 1934. у пола четири по подне стигао је југословенски брод „Дубровник” са краљем Александром Карађорђевићем у марсељску луку, праћен целокупном француском средоземном флотом, у званичну посету Француској. Министар морнарице Франсоа Пјетри пошао је у сусрет југословенском ратном броду, док су луку надлетали француски хидроавиони. У адмиралском моторном чамцу министар Пјетри, заједно с краљем, одевеним у југословенску адмиралску униформу с лентом Легије части преко груди, отпловио је до старог марсељског пристаништа. На пристаништу краља су чекали министар спољних послова Француске Жан-Луј Барту и многобројни други француски и југословенски великодостојници. Краљ је ушао у отворени аутомобил марсељског префекта. Поред њега је седео Барту, а преко пута генерал Алфонс Жорж,

Писма читалаца

10.08.2021 у 10:01

Атентати „Црвене правде” су били грешка

Недавно објављени текст Миомира Гарашанина „’Црвена правда’ и атентат на Милорада Драшковића” заснован је на историјским чињеницама, којима је успешно објаснио како је дошло до атентата у Делницама 21. јула 1921. године. Требало би додати још неке чињенице како би се јасније схватила намера учесника атентата на министра унутрашњих дела краљевине СХС. Избори за Уставотворну скупштину 28. новембра 1920. показали су да КПЈ има значајно упориште у бирачком телу. Комунисти су добили 200.000 гласова, што им је обезбедило 58 посланичких места и треће место по снази у новоствореној Скупштини. Од њих су на изборима боље прошле само Радикална и Демократска странка. Пре него што је влада Миленка Веснића донела Обзнану којом се забрањује рад КПЈ, сукоби власти и радничке класе били су све

Свет

14.07.2021 у 13:05

Онемогућен напад дроновима на Мадура

Председник венецуеланског парламента Хорхе Родригес изјавио да је његова влада онемогућила планирани напад дроном на председника државе Николаса Мадура. Родригес је рекао да су четири беспилотне летелице полетеле 22. јуна с циљем да изврше напад на Мадура, током церемоније отварања новог споменика у знак обележавања 200-годишњице од битке код Карабоба, преноси немачка агенција ДПА. „Наше обавештајне службе деактивирале су четири дрона, а ускоро ћемо знати где су купљени, ко их је тражио и какав је био план за атентат на председника и званичнике на инаугурацији споменика у Карабобу”, рекао је Родригес на конференцији за новинаре, преноси Танјуг. Мадуро је у дугогодишњем сукобу са самопроглашеним привременим председником Хуаном Гуаидом и више пута је говорио о наводним плановима за

Магазин

23.04.2021 у 20:15

Још има тајни о атентату у Марсељу

Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934. године, донели одлуку да се изврши атентат на краља Александра Карађорђевића. За време извршења атентата одређена је његова посета Француској у октобру, а за непосредне извршиоце изабрани су Величко Керин, алијас Владо Чернозимски, припадник ВМРО, Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил, чланови хрватског усташког покрета. Планирано је да Керин и Рајић атентат изврше у Марсељу, а уколико они не успеју, Поспишил и Краљ би нови покушај извели у Паризу. Припрема напада Пиштоље за атентат набавила је у Трсту, у радњи „Ангелини и Бернадон”, фамозна Плава дама – Стана, супруга Антуна Године. Ова фирма је аутоматске пиштоље 7,63 мм система „маузер-вестингер”

Свет

17.04.2021 у 21:01

Руски ФСБ спречио атентат на Лукашенка

МОСКВА – Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је ухапсила је две особе које су планирале да спроведу војни пуч у Белорусији 9. маја и изврше атентат на белоруског председника Александра Лукашенка. Ухапшени су Александар Федута из Белорусије и Јуриј Зенкович који има двојно држављанство – белоруско и америчко, преноси Спутњик. Акција је спроведена у сарадњи са белоруским Комитетом за државну безбедност, а како је потом утврђено, они су планирали да изведу војни пуч „по стандардном сценарију обојених револуција уз подршку локалних националиста”. Како је пренела белоруска страна, они су се о свему договарали преко месинџера, а потом су решили да организују сусрет у Москви са одређеним белоруским генералима који би били укључени у цео процес, јавља Танјуг. Из

Друштво

14.03.2021 у 19:00

Убиства из освете, политичких или идеолошких разлога

Од ослобођења од Турака па до почетка 21. века друштвени живот у Србији био је обележен жестоким политичким обрачунима. Невероватно је да није постојао скоро ниједан значајнији владар у новијој историји Србије, од Карађорђа па до почетка 21. века, да није био убијен, хапшен или осуђен на затворску казну или бар неко време био у емиграцији или прогонству. У Србији се током два века убијало из освете, политичких и идеолошких разлога. 1817. УБИСТВО КАРАЂОРЂА Догађај који је обележио прву половину 19. века било је убиство вожда Карађорђа Петровића. Убиство се одиграло у Радовањском лугу на дан Светог архангела Гаврила, 26. јула 1817. године. Организатор је по налогу Милоша Обреновића његов кум Вујица Вулићевић, а извршилац Никола Новаковић, чијег је брата Карађорђе убио током устанка

Политика

12.03.2021 у 14:00

Заустављен у узлету

„Ви сте млад човек. Ја вам кажем гледајте у будућност. Гледајте у будућност и тамо ћемо се састати ви и ја. Пошто ја имам намеру да још живим у будућности”, рекао је последњег дана маја 2002. тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић на скупу у Новом Пазару, одговарајући младићу који је поставио провокативна питања. После мање од годину дана сурово је осујећен у тој „намери”, а реченица „гледајте у будућност...” постала је лајтмотив беседа, текстова и књига о Ђинђићу, па и инспирација аутора за споменик у Београду који је требало да буде постављен на Студентском тргу на 15. годишњицу од његовог убиства. Још није. Споменик у Прокупљу, који је иницирала и открила Ђинђићева мајка Мила 2007. године, и даље је једини у Србији. Спомен-плоча по српским градовима, чини се, нешто је више него улица,

Политика

12.03.2021 у 08:44

Цела истина о 12. марту још није откривена

Премијер Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године испред службеног улаза у зграду Владе Србије. У 12.25 часова погођен је снајперским метком у срце. Његов телохранитељ Милан Веруовић тешко је рањен. Полиција је саопштила да је на премијера пуцано с прозора канцеларије на другом спрату зграде Завода за фотограметрију у Улици адмирала Гепрата 14, удаљене око 200 метара ваздушном линијом од улаза у зграду владе. На симсу је нађено ћебе које је, како ће се касније испоставити, послужило као ослонац Звездану Јовановићу, заменику команданта ЈСО, за снајпер из којег је пуцао у премијера. Чауре од пушчаних зрна нађене су под прозором, на крову кафића „Храбро срце”. Очевици су видели тројицу младића у радничким комбинезонима како истрчавају из зграде. Истог дана у 18 часова проглашено

Београд

30.12.2020 у 10:56

Обновљено спомен обележје на месту убиства кнеза Михаила

Спомен обележје на месту убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку је обновљено, а током пролећа биће уређен и читав простор око тог комплекса. Заменик градоначелника Београда Горан Весић је рекао да је 10. јуна ове године, када је дошао да положи венац на место где је убијен српски кнез Михаило Обреновић, видео да је спомен обележје потпуно девастирано и разрушено. „Срамота је што смо се тако односили према месту на којем је убијен један од наших најзначајнијих владара у 19. веку”, рекао је Весић. Навео је да је тада наложио Заводу за заштиту споменика културе града Београда да обнове спомен обележје и додао да је камен потпуно обновљен, стабилизован зид који је био скоро обрушен, те да је посебно сачувана ограда којом је обележено место на ком је убијен кнез Михаило

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 20:34

Невреме погодило север Хрватске

14.06.2026 у 20:33

МСП Србије: Саопштење МСП Црне Горе је непримерен утицај на политички живот Србије

14.06.2026 у 20:26

Гранатирана Дњепропетровска област више пута, погинуо мушкарац

14.06.2026 у 20:15

Барселона победом над Берлином до 13. титуле шампиона Европе

14.06.2026 у 20:09

Кнежевић: То могу само у Министарству вањских послова

14.06.2026 у 20:02

Порфирије: Људе који су дошли да се поклоне појасу упоредили са концертом Томпсона