Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Hronika

30.10.2021 u 15:54

Pet ubistava u Grčkoj i Španiji

Pet ubistava koja su uključivala crnogorske kriminalne grupe dogodilo se prošle godine u inostranstvu uključujući Grčku i Španiju, navodi se u izveštaju Evropske komisije iz ovog meseca u kojem se detaljno analizira situacija sa kriminalnim klanovima u Crnoj Gori i Srbiji. U junu 2020. u Marbelji u Španiji ubijen je Miloš Peruničić. U medijima je njegovo ime dovođeno u vezu sa kriminalnim klanom iz Bara. U Atini su u januaru prošle godine ubijeni Igor Dedović i Stevan Stamatović koji su povezivani sa ozloglašenim „škaljarskim klanom”. Prethodno je za njima raspisana poternica u Crnoj Gori zbog navodnog pokušaja ubistva iz 2016. U julu 2020. na Krfu u iznajmljenoj vili pronađena su tela Alana Kožara i Damira Hadžića. Takođe, Radoje Zvicer, jedan od navodnih vođa „kavačkog klana”, bio je na meti

Društvo

09.10.2021 u 16:42

Atentat u Marselju bio je uvod u genocid u NDH

Devetog oktobra 1934. u pola četiri po podne stigao je jugoslovenski brod „Dubrovnik” sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem u marseljsku luku, praćen celokupnom francuskom sredozemnom flotom, u zvaničnu posetu Francuskoj. Ministar mornarice Fransoa Pjetri pošao je u susret jugoslovenskom ratnom brodu, dok su luku nadletali francuski hidroavioni. U admiralskom motornom čamcu ministar Pjetri, zajedno s kraljem, odevenim u jugoslovensku admiralsku uniformu s lentom Legije časti preko grudi, otplovio je do starog marseljskog pristaništa. Na pristaništu kralja su čekali ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Luj Bartu i mnogobrojni drugi francuski i jugoslovenski velikodostojnici. Kralj je ušao u otvoreni automobil marseljskog prefekta. Pored njega je sedeo Bartu, a preko puta general Alfons

Pisma čitalaca

10.08.2021 u 10:01

Atentati „Crvene pravde” su bili greška

Nedavno objavljeni tekst Miomira Garašanina „’Crvena pravda’ i atentat na Milorada Draškovića” zasnovan je na istorijskim činjenicama, kojima je uspešno objasnio kako je došlo do atentata u Delnicama 21. jula 1921. godine. Trebalo bi dodati još neke činjenice kako bi se jasnije shvatila namera učesnika atentata na ministra unutrašnjih dela kraljevine SHS. Izbori za Ustavotvornu skupštinu 28. novembra 1920. pokazali su da KPJ ima značajno uporište u biračkom telu. Komunisti su dobili 200.000 glasova, što im je obezbedilo 58 poslaničkih mesta i treće mesto po snazi u novostvorenoj Skupštini. Od njih su na izborima bolje prošle samo Radikalna i Demokratska stranka. Pre nego što je vlada Milenka Vesnića donela Obznanu kojom se zabranjuje rad KPJ, sukobi vlasti i radničke klase bili su

Svet

14.07.2021 u 13:05

Onemogućen napad dronovima na Madura

Predsednik venecuelanskog parlamenta Horhe Rodriges izjavio da je njegova vlada onemogućila planirani napad dronom na predsednika države Nikolasa Madura. Rodriges je rekao da su četiri bespilotne letelice poletele 22. juna s ciljem da izvrše napad na Madura, tokom ceremonije otvaranja novog spomenika u znak obeležavanja 200-godišnjice od bitke kod Karaboba, prenosi nemačka agencija DPA. „Naše obaveštajne službe deaktivirale su četiri drona, a uskoro ćemo znati gde su kupljeni, ko ih je tražio i kakav je bio plan za atentat na predsednika i zvaničnike na inauguraciji spomenika u Karabobu”, rekao je Rodriges na konferenciji za novinare, prenosi Tanjug. Maduro je u dugogodišnjem sukobu sa samoproglašenim privremenim predsednikom Huanom Guaidom i više puta je govorio o navodnim planovima za

Magazin

23.04.2021 u 20:15

Još ima tajni o atentatu u Marselju

Čelnici hrvatske ustaške emigracije i bugarske terorističke organizacije VMRO su u rimskom hotelu „Kontinental”, avgusta 1934. godine, doneli odluku da se izvrši atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića. Za vreme izvršenja atentata određena je njegova poseta Francuskoj u oktobru, a za neposredne izvršioce izabrani su Veličko Kerin, alijas Vlado Černozimski, pripadnik VMRO, Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil, članovi hrvatskog ustaškog pokreta. Planirano je da Kerin i Rajić atentat izvrše u Marselju, a ukoliko oni ne uspeju, Pospišil i Kralj bi novi pokušaj izveli u Parizu. Priprema napada Pištolje za atentat nabavila je u Trstu, u radnji „Angelini i Bernadon”, famozna Plava dama – Stana, supruga Antuna Godine. Ova firma je automatske pištolje 7,63 mm sistema „mauzer-vestinger”

Svet

17.04.2021 u 21:01

Ruski FSB sprečio atentat na Lukašenka

MOSKVA – Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da je uhapsila je dve osobe koje su planirale da sprovedu vojni puč u Belorusiji 9. maja i izvrše atentat na beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Uhapšeni su Aleksandar Feduta iz Belorusije i Jurij Zenkovič koji ima dvojno državljanstvo – belorusko i američko, prenosi Sputnjik. Akcija je sprovedena u saradnji sa beloruskim Komitetom za državnu bezbednost, a kako je potom utvrđeno, oni su planirali da izvedu vojni puč „po standardnom scenariju obojenih revolucija uz podršku lokalnih nacionalista”. Kako je prenela beloruska strana, oni su se o svemu dogovarali preko mesindžera, a potom su rešili da organizuju susret u Moskvi sa određenim beloruskim generalima koji bi bili uključeni u ceo proces, javlja

Društvo

14.03.2021 u 19:00

Ubistva iz osvete, političkih ili ideoloških razloga

Od oslobođenja od Turaka pa do početka 21. veka društveni život u Srbiji bio je obeležen žestokim političkim obračunima. Neverovatno je da nije postojao skoro nijedan značajniji vladar u novijoj istoriji Srbije, od Karađorđa pa do početka 21. veka, da nije bio ubijen, hapšen ili osuđen na zatvorsku kaznu ili bar neko vreme bio u emigraciji ili progonstvu. U Srbiji se tokom dva veka ubijalo iz osvete, političkih i ideoloških razloga. 1817. UBISTVO KARAĐORĐA Događaj koji je obeležio prvu polovinu 19. veka bilo je ubistvo vožda Karađorđa Petrovića. Ubistvo se odigralo u Radovanjskom lugu na dan Svetog arhangela Gavrila, 26. jula 1817. godine. Organizator je po nalogu Miloša Obrenovića njegov kum Vujica Vulićević, a izvršilac Nikola Novaković, čijeg je brata Karađorđe ubio tokom ustanka

Politika

12.03.2021 u 14:00

Zaustavljen u uzletu

„Vi ste mlad čovek. Ja vam kažem gledajte u budućnost. Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti”, rekao je poslednjeg dana maja 2002. tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić na skupu u Novom Pazaru, odgovarajući mladiću koji je postavio provokativna pitanja. Posle manje od godinu dana surovo je osujećen u toj „nameri”, a rečenica „gledajte u budućnost...” postala je lajtmotiv beseda, tekstova i knjiga o Đinđiću, pa i inspiracija autora za spomenik u Beogradu koji je trebalo da bude postavljen na Studentskom trgu na 15. godišnjicu od njegovog ubistva. Još nije. Spomenik u Prokuplju, koji je inicirala i otkrila Đinđićeva majka Mila 2007. godine, i dalje je jedini u Srbiji. Spomen-ploča po srpskim gradovima, čini se, nešto je više nego ulica,

Politika

12.03.2021 u 08:44

Cela istina o 12. martu još nije otkrivena

Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred službenog ulaza u zgradu Vlade Srbije. U 12.25 časova pogođen je snajperskim metkom u srce. Njegov telohranitelj Milan Veruović teško je ranjen. Policija je saopštila da je na premijera pucano s prozora kancelarije na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14, udaljene oko 200 metara vazdušnom linijom od ulaza u zgradu vlade. Na simsu je nađeno ćebe koje je, kako će se kasnije ispostaviti, poslužilo kao oslonac Zvezdanu Jovanoviću, zameniku komandanta JSO, za snajper iz kojeg je pucao u premijera. Čaure od puščanih zrna nađene su pod prozorom, na krovu kafića „Hrabro srce”. Očevici su videli trojicu mladića u radničkim kombinezonima kako istrčavaju iz zgrade. Istog dana u 18 časova

Beograd

30.12.2020 u 10:56

Obnovljeno spomen obeležje na mestu ubistva kneza Mihaila

Spomen obeležje na mestu ubistva kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku je obnovljeno, a tokom proleća biće uređen i čitav prostor oko tog kompleksa. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je rekao da je 10. juna ove godine, kada je došao da položi venac na mesto gde je ubijen srpski knez Mihailo Obrenović, video da je spomen obeležje potpuno devastirano i razrušeno. „Sramota je što smo se tako odnosili prema mestu na kojem je ubijen jedan od naših najznačajnijih vladara u 19. veku”, rekao je Vesić. Naveo je da je tada naložio Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da obnove spomen obeležje i dodao da je kamen potpuno obnovljen, stabilizovan zid koji je bio skoro obrušen, te da je posebno sačuvana ograda kojom je obeleženo mesto na kom je ubijen knez Mihailo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: atentat