Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: редитељ

Култура

29.11.2021 у 20:00

Филмска енергија стреле у лету

27. ФАФ Постмодернистичка парабола са елементима мистичног трилера и мрачна прича о зликовцу који изненада открива да има душу, због чега над њом лебди и питање може ли постојати рај и за џелате – тако се у најкраћем може описати изврстан руски филм „Капетан Волконогов је побегао” ауторског (и брачног) двојца Наташе Меркулове и Алексеја Чупова, који се под локалним дистрибутерским насловом „Гробница за капетана Волконогова” сада приказује на Фестивалу ауторског филма. Ово је већ трећи заједнички играни филм ових занимљивих и у свету већ награђиваних филмских аутора, који у ексклузивном разговору за „Политику” говоре и о свом начину рада, причи чија је радња смештена у доба „велике чистке” у СССР-у, и о снимању у доба пандемије. Вас двоје сте и коаутори сценарија, где сте нашли

Култура

23.11.2021 у 20:00

Филм као магија нашег хаотичног времена

Грузин Александар Коберидзе (1984, Тбилиси), сценариста и редитељ, после успеха свог дугометражног првенца „Нека лето никад не дође”, упустио се у нову чудесну авантуру створивши филм „Шта видимо када гледамо у небо”, који је на овогодишњем 71. Берлиналу освојио награду међународног жирија критике Фипресци, а за који дан српску премијеру имаће на 27. Фестивалу ауторског филма у Београду. У трочасовној саги о љубави и о судбинским размимоилажењима, Коберидзе нуди све могуће благодети поетски снажног магичног реализма у филмској уметности. Све оно што тако ретко приметимо у стварности из свакодневног живота, Коберидзе сада ставља у филм. Капљање воде са уличне чесме, конзерве пића које покреће ветар, неправилни низови паркираних аутомобила, звезда која се помаља поред суседне зграде,

Култура

19.11.2021 у 20:00

Нестали очеви и криза колективног идентитета

Још са кратким филмом „Слонови никада не заборављају”, приказаним својевремено у Кану, сценариста, редитељ и продуцент Лоренцо Вигас (Мерида, Венецуела, 1967) скренуо је на себе пажњу светске филмске јавности, да би круна његовог тек започетог филмског стваралаштва био дугометражни филм „Из далека” за који је 2015. године освојио „Златног лава” на 72. Венецијанског фестивала, првог који је икада отишао у Венецуелу. Тематски, још са његовим кратким филмом започета је триологија о недостатку очинске фигуре, која је настављена филмом „Из далека” и сада заокружена и завршена филмом „Кутија”, премијерно приказаним на 78. Венецијанском фестивалу и пре неколико дана награђеним „Сребрним Александром” за најбољу режију на 62. Солунском фестивалу. У „Кутији” Вигас сада приповеда о дечаку

Култура

17.11.2021 у 15:59

Није Нушић био видовит него смо ми назадни

Редитељ Милан Нешковић ове јесени истрајава на представи „Власт и сабрана недела”, према комедији „Власт” Бранислава Нушића. Нешковић jе потписао адаптацију, режију и избор музике. Премијера је вечерас, од 20 сати, на сцени „Раша Пловић” Народног позоришта у Београду. Драматург је Тијана Грумић, костимограф Марина Меденица Вукасовић, сценограф Андреја Рондовић, док се за сценски говор побринула Љиљана Мркић Поповић. Нушићеве јунаке тумаче: Александар Срећковић (Арса), Иван Босиљчић (Светозар), Никола Ракочевић (Милоје), Димитрије Динић (Павле), Вања Ејдус (Мара) и Зорана Бећић Ђорђевић (Рина). Биће ово уједно четврта поставка комада „Власт” у Народном позоришту у Београду, комедије коју је Бранислав Нушић почео да пише 1937. године, али је није завршио, јер је у међувремену

Култура

12.11.2021 у 20:00

Разрушена кућа мог детињства

62. СОЛУН Солун – Велики стамбени објекат у Пном Пену, назван „Бела зграда”, још 1963. године заједнички су дизајнирали камбоџански архитекта Лу Бан Хап и његов француско-украјински колега Владимир Болијански, према урбанистичким плановима реновирања које је осмислио модернизатор Ван Моливан још у време краља Сиханука. Ова државна зграда у срцу града, намењена службеницима министарства културе, потпуно је испражњена у време владавине Црвених кмера, када је тада опустошени Пном Пен постао прави град духова. Осамдесетих година прошлог века после политичког пада злогласних Црвених кмера чије су крваве акције пуниле насловне странице светских медија па и „Политике”, „Белу зграду” су поново населили уметници, па и отац младог камбоџанског филмског аутора Кевича Неанга, иначе вајар који је

ТВ ревија

05.11.2021 у 13:04

Испитујем сопствене границе

Билa jе главни стилиста РТС, аутор и водитељ емисија „У ходу” и „Лице и потпетице”, а сада гледамо уторком играно-документарну серију „Бранилац” (РТС 1), коју потписује као режисер и извршни продуцент. Откуда толика шароликост у интересовањима Јелене Светличић? – Уколико сте вољни да учите, да напредујете, онда је то ваљда логичан след – каже наша саговорница. – Емисија „У ходу”, која се бавила важним животним темама, потом модна емисија „Лице и потпетице”, моје су ауторске емисије у којима сам била и редитељ, и новинар, и водитељ, и монтажер… Јелена Светличић је основала продуцентску кућу „UP&UP – Београд” 2015. године која ради промотивне филмове, рекламе, музичке спотове, документарне филмове. Серија „Бранилац” је била корак даље! У улози режисера серије, открива нам,

Култура

27.10.2021 у 11:46

Све су ми уметности род, а позориште ми је дом

Прошло је 30 година од последње режије сарајевског редитеља Хариса Пашовића у Београду. У земунском Мадлениануму ове јесени поставља ремек-дело Аугуста Стриндберга: свевремену „Госпођицу Јулију” као савремену актуелну љубавну причу о расцепу у којем се налази главна јунакиња, али и остали ликови. Сценограф је Александар Денић, костимографкиње Ирма Саје и Вања Цирај Џуџа, композитор Марко Грубић, кореограф Игор Пастор, драматург Јелена Палигорић Синкевић, лектор Љиљана Мркић Поповић. Премијера ће бити изведена у петак увече, 29. октобра од 19.30 сати на Великој сцени земунског Мадленианума. Насловну јунакињу тумачи словеначка глумица Сара Дирнбек, а у глумачкој екипи су и Страхиња Блажић, Мина Павлица, Катарина Брадоњић, Ксенија Репић, Софија Ковачевић, Никола Кнежевић, Јован

Култура

24.09.2021 у 18:00

„Флеш” на Битефу

„Флеш” је назив француске представе-инсталације редитеља Франка Вигруа, која ће бити изведена вечерас од 20 сати на сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта као последња у низу у званичној селекцији актуелног 54. и 55. Битефа. Ова представа-инсталација нема фабулу, потпуно је апстрактна, готово надреалистичка, а шта се заправо крије иза наслова „Флеш”, Франк Вигру за „Политику” објашњава: Франк Вигру ‒ Реч је екстраполацији и метафизичкој слици искуства после аутомобилске несреће. Та два лика, очигледно, излазе из драмске ситуације и морају да повежу сопствена тела са дисањем, да ојачају и преживе. Актери представе „Флеш” су тела двоје плесача чији је „људски идентитет” радикално разграђен костимом, светлом, димним ефектима и другим сценским

Култура

22.09.2021 у 18:06

„Вишњик” у виртуелном простору

„Вишњик у вишњику” према делу Антона Павловича Чехова, хрватског редитеља Боба Јелчића девета је премијера овогодишњег 54. И 55. издања Битефа. Прeдстава ће моћи да се гледа од 20 сати са властитих уређаја преко апликације „Зум”. У питању је једна од нових форми дигиталног позоришта, која се развила за време пандемије, као реакција на нужност телесног дистанцирања. Боба Јелчића београдска публика памти по награђиваној представи „Зашто је полудео господин Р” у Југословенском драмском позоришту. О томе са каквим емоцијама долази „електронски” у Београд и на 54. И 55. Битеф, каже: ‒ Подељеним. Долазим и не долазим, играм и не играм, представа се игра, али у ком простору, позориште јесте али не идеш у њега. Не знам које су то емоције, не могу их још назвати именом, можда ћу после

Култура

20.09.2021 у 20:00

Како умире солидарност

За представе Томасa Остермајера увек је у Београду владало велико интересовање. На 54. и 55. Битефу овај миљеник фестивалске публике намеравао је да представи своју нову представу „Непријатељ народа”, рађену по делу Хенрика Ибзена, али је у последњем тренутку гостовање отказано због епидемијских околности. Ово је требало да буде његово четврто учешће на Битефу, на којем је дебитовао 2000. године с представом „Disco Pigs” у продукцији берлинског позоришта Шаубине, чији је Остермајер и уметнички директор. Његова представа „Нора” у продукцији истог театра је на 37. Битефу 2003. године добила награду „Политике”. Последњи пут, Остермајерова представа „Историја насиља” гостовала је у Београду пре две године. О београдским искуствима, својим сценским изазовима и поетици говорио је у интервујуу

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду