Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: редитељ

Култура

03.12.2020 у 20:15

За уметнике размена је неопходна

Словеначком редитељу Томију Јанежичу, честом госту српских сцена био је изазов да ради представу “Није то то - Студије Фауста” према тексту Симоне Семенич, какву до сада није режирао, пре свега што се тиче формата који је много краћи од његових досадашњих радова. Реч је о регионалном пројекту који продукцијски повезује Београдско драмско позориштe на чијој сцени „Оливера и Раде Марковић“ је премијерно изведена, САРТР, Зетски домом са Цетиња и међународни театарски фестивал MEСС. Представа је одиграна и на управо завршеном фестивалу Дезире у Суботици. “Није то то - Студије Фауста” је истраживачки, стваралачки пројекат базиран на поновном исписивању добро познатих сцена кроз призму односа мита и савремених околности на Балкану, прављења моста везе између Запада и Истока.

Култура

27.11.2020 у 20:15

Ми смо данас сви помало номади

Редитељка завидне интернационалне каријере Светлана Димчовић кани се да свој сценски рукопис „овери” на сцени Битеф театра где ће наредног пролећа режирати дело „У чељусти медведа” Дејвида Крука. Иза ове рођене Београђанке је блистава каријера: дипломирала је драмске уметности и енглеску књижевност на Универзитету у Бирмингему 1997, четири године касније изабрана је као члан редитељског програма Ројал нашенел позоришта у Лондону. Режира и гостује у Финској, Русији, Литванији, Индији, Словенији, Мађарској, Аустрији... И поред бројних породичних и професионалних обавеза наша саговорница, како каже, свакодневно „на даљину” чита „Политику”. Свако време је добро за ново читање дела „У чељусти медведа” Дејвида Крука. Шта је пресудило да се вратите у наш сценски миље? Моја сарадња са

Култура

25.11.2020 у 20:15

Свет без позоришта је свет дезинфикован од себе самог

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Посматрам како се свет драматично мења. Остаци старог света још су ту, као памћење на некадашњи живот. Оптимистично је мислити да је

Култура

18.11.2020 у 10:00

Калеидоскоп свакодневних слика и призора

Редитељ и сценариста Миливоје – Мића Милошевић, који је прекјуче преминуо у 91. години, остаће упамћен по бројним играним филмовима, међу којима су најпознатији „Тесна кожа”, „Лаф у срцу”, „Није него”, „Другарчине”, „Берлин капут”, док је са документарним филмовима „Де Јонгови” (1975) и „Жуљ” (1988) био југословенски кандидат за Оскара. Милошевић је завршио историју уметности, био је новинар и филмски критичар, режирао је документарни филм о „Бијелом дугмету” и телевизијски серијал „Тито: црвено и црно”. У једном интервјуу овај редитељ је испричао како је младост провео у Кино клубу и Кинотеци. Његова филмска каријера почела је са чувеним југословенским спортистом Мирославом Цераром. „Направио сам документарни филм о гимнастици и Церару, као да је у питању најлепша балетска представа

Култура

17.11.2020 у 20:15

Позориште је слобода

Југ Ђорђевић, предвоник генерације младих редитеља, на новом је сценском искушењу. У Београдском драмског позоришту режира комад „Кишне капи на врелом камењу” Рајнера Вернера Фасбиндера, премијера се очекује крајем новембра. Превод потписује Јелена Костић Томовић, драматург је Тијана Грумић, сценограф Андреја Рондовић, костимограф Велимирка Дамјановић, композитор Јулија Ђорђевић, сценски покрет ради Дамјан Кецојевић. У глумачкој екипи су: Павле Пекић, Љубинка Кларић, Ива Илинчић и Александар Вучковић. – Агата Шварц у часопису „Писмо” из 1987. у Фасбиндеровој биографији пише о овом комаду као о некој врсти ране верзије драме „Горке сузе Петре фон Кантˮ, док Маријан Бобинац у предговору књиге „Рајнер Вернер Фасбиндер – Анархија у Баварској” наводи да је то вероватно најранији Фасбиндеров

Култура

17.11.2020 у 12:00

Преминуо редитељ Миливоје Мића Милошевић

Редитељ Миливоје Мића Милошевић, преминуо је јуче у Београду у 91. години од последица инфекције вирусом корона, речено је Танјугу у круговима блиским породици редитеља. Режирао је игране филмове „Тесна кожа”, „Лаф у срцу”, „Није него”, „Другарчине”, „Берлин капут”, док је са документарним филмовима „Де Јонгови” (1975) и „Жуљ” (1988) био југословенски кандидат за Оскара. Милошевић је режирао и документарни филм о рок бенду „Бијело дугме” и телевизијски серијал „Тито: Црвено и црно”.

Култура

31.10.2020 у 22:00

У мени се накупио позитиван бес

Имали смо луду срећу да за тили час стигнемо на други крај света и да се истом брзином вратимо у базу. Данас је то готово немогуће, осим у случају да пристанете на тортуру самоизолације после путовања, каже Лордан Зафрановић, филмски редитељ, објашњавајући колико је пандемија пореметила његов живот и одмах додаје да не зна у којој мери ће све ово зауставити реализацију филмских пројеката. Ту пре свега мисли на свој дугоочекивани пројекат „Деца Козаре“ који је коначно прошао на филмском конкурсу у Србији и додаје да већ сада осећа да ће се тешко претрчати тај маратон који снимање филма подразумева. Да се живот ипак наставља сведочи чињеница да сутра у Базелу почиње велика рестроспектива његових филмова која ће потрајати цео месец новембар, а у оквиру које ће осим ратне трилогије

Култура

19.10.2020 у 20:15

Болест човечанства коме је новац постао бог

Подгорица – Филмски и позоришни редитељ из Велике Горан Бјелановић је на Јахорина филм фесту 2020. филмом „Балкански де-мол” у конкуренцији 117 краткометражних играних филмова из 22 државе са свих континената освојио Специјалну награду. Тако је овај стваралац који услед политичких (не)прилика није имао простора да створи обимно дело ушао у историју светског позоришта и филма као можда једини редитељ коме је награђено све што је до сада стигао да оствари. Првим документарним филмом којим се појавио на међународној сцени („Северна Бајка”) освојио је треће место на Јахорина филм фесту (2010) и гран при у Лећу на Интернационалном туристичком филмфесту (2011). Краткометражним играним филмом „Руже” завредио је 2013. године пласман у званични програм филмског фестивала у Кану у категорији

Култура

15.10.2020 у 09:50

Вредно је радио је на приближавању култура

У кругу породице, пријатеља, сарадника и поштовалаца дела Горана Паскаљевића, јуче је у Југословенској кинотеци одржана комеморација овом познатом редитељу, аутору филмова „Посебан третман”, „Варљиво лето 68”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”, „Буре барута”, „Како је Хари постао дрво”, „Оптимисти”, „Земља богова” и других, чију је ретроспективу филмова приредио музеј МОМА у Њујорку 2008. године. На комеморацији су, између осталих, били: Мира Бањац, Бранка Петрић, Слободан Шијан, Горан Марковић, Зоран Кики Лесендрић, Млађан Динкић... „Паскаљевићева дела пуна су емоција, емпатије, хумора и лирике”, нагласила је глумица Светлана Цеца Бојковић, која је своју прву улогу одиграла у његовом филму „Пас који је волео возове”. – Био је чудесан филмски аутор богатог дела.

Култура

12.10.2020 у 15:00

Опроштај од Горана Паскаљевића

У Великој сали на Новом гробљу у Београду јуче су се од познатог редитеља Горана Паскаљевића опростили пријатељи, породица, поштоваоци његовог дела и сарадници, пренео је Танјуг. После кремације на париском гробљу Пер Лашез, која је организована петог октобра, урна са посмртним остацима прекјуче је пренета у Београд. По жељи Паскаљевића, полагању урне присуствоваће само чланови најуже породице, и то ће накнадно бити обављено. Комеморација ће бити одржана у среду, 14. октобра, у Југословенској кинотеци. Тада ће се колеге, уметници и филмски радници са којима је редитељ сарађивао током плодне каријере, која је трајала више од четири деценије, подсетити на остварења која су Горану Паскаљевићу донела светске награде. Горан Паскаљевић је аутор више од 30 документарних и 13 играних

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 23:14

Реми фудбалера Белгије и Ирана у Лос Анђелесу

21.06.2026 у 22:55

Ал Шара одговорио Вашингтону: Сирија неће ратовати против Хезболаха

21.06.2026 у 22:42

Трамп критиковао Италију и Мелони због неангажовања око Ирана

21.06.2026 у 22:41

Москва: Мађар другачији од Орбана, али уочавамо нијансе у вези Украјинe

21.06.2026 у 22:30

Мохбер: Иран настоји да измени правила за Ормуз

21.06.2026 у 22:17

„Пашћеш због фалсификата”, Маргетић упозорен да ће му се растурити лаж о „Сарајево сафарију”, и то се десило