Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: природа

Београд

29.03.2021 у 08:50

Очи у очи с природом

Еко-туризам и очување урбаних шума ‒ то је крајњи циљ због којег је градоначелник Зоран Радојичић дан викенда провео на Авали, промовишући пројекат под именом „УрбФорДан”, којим се Београд придружио породици европских градова кроз које протиче Дунав, попут Беча и Будимпеште, а чији су циљеви очување, заштита и промоција урбаних шума. – У оквиру „УрбФорДан” пројекта изабрали смо Авалу и том приликом је урађено више различитих акција које ће ову шуму учинити доступнијом и интересантнијом посетиоцима, како нашим суграђанима, тако и страним туристима. Желим да представим и мобилну апликацију „УрбФорДан” уз помоћ које корисници могу да виде шта све имамо на Авали, али и у осталим градовима попут Љубљане, Будимпеште, Загреба и других који раде заједно у оквиру овог пројекта – рекао је

Писма читалаца

24.03.2021 у 10:41

Градитељско дивљаштво на Авали

У бројним научним и стручним издањима, планским документима, уметничким остварењима и популарној публицистици Авала је често истицана као пример изузетних природних предеоних вредности и симбол Београда. Гранитни зеленкасти авалит користили су још у млађем неолиту Винчанци за прављење боја и зидање кућа. У средњем веку изграђен је град Жрнов, а подно Авале, према Белом Потоку и данас постоји археолошко налазиште мајдана Жрнов. Кнез Милош је донео уредбу о забрани изградње кућа на Авали, а Феликс Каниц је приликом последњег боравка у Србији 1903. године о пошумљавању Авале записао: „Сађењем и пошумљавањем Авале Београд ће добити још једно изузетно вредно излетиште” (уз Топчидер). Изградњом споменичких места (Незнаном јунаку и Васи Чарапићу, а после погибије генерала Жданова и Споменика

ТВ ревија

12.03.2021 у 21:15

Враћам се природи, враћам се себи

Одрастање у шумама Дуго нисам био свестан те љубави према планинама, али сада са сигурношћу могу рећи да то вучем од малих ногу. Одрастао сам на планини Маљен, тачније Дивчибаре, имали смо викендицу горе. Самим тим, пентрање, успони, шуме постадоше моја нормалност. После је уследила велика пауза због гимназије, студирања, али ево, враћам се природи. Враћам се себи. Прва асоцијација на реч „планина”? Хедонизам! Хармонија и склад свих чула. Испуњава ме, а у исто време смирује и прави баланс и у мислима и у телу. И врло често сам сам. Прија ми да мало попричам са собом. Твоје прво успињање? Првог се не могу сетити, али знам да сам као клинац освајао Дивчибаре, Голију, Тару, Рудник, Авалу, Космај... И то није било циљано, него са породицом, школа, екскурзије, излети...

Писма читалаца

03.03.2021 у 10:08

Спасимо београдску оазу

Фантастичан документарни филм „Београдска оаза” из 2012. године, у режији сјајног Петра Лаловића, видели смо пре неколико дана, на телевизији Н 1. То је диван запис о Великом ратном острву, снимљеном кроз сва четири годишња доба, о невероватном царству животиња (пре свега птица, које се овде гнезде и долећу и одлећу на јужну половину наше прелепе планете) и о резервату ретког биљног света. Филм нам (поново) открива то непроцењиво природно благо, ту, на ушћу Саве у Дунав, надомак центра Београда и центра Земуна, благо које можемо свакодневно гледати са Калемегдана, наше лепе, старе београдске тврђаве. Ових дана са запрепашћењем сам приметио да се проносе гласови, и не само они, него и стварне изјаве о намерама, да би ово непроцењиво национално природно благо могло да буде уништено,

Магазин

23.02.2021 у 20:00

Царство белог бора

Златар планина, захваљујући шумама које заузимају 52 одсто њене површине, од 2006. године носи епитет ваздушне бање. Део тог шумског пространства, у централном делу планинског масива, проглашен је за Специјални резерват природе „Парк шума Ивље”. Посебну вредност представља једини локалитет у Србији на коме је развијена заједница белог бора и смрче на кречњаку. „Златна планина” се налази у југозападној Србији ушушкана између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. На њој царује смрча или како је још називају смрека, омора, чам, чамић. Осим што је декоративна, смрека је и лековита. У смрековим шумама многи болесници налазе спас за плућа, удишући ваздух богат етеричним мирисима. Широко распрострањене и очуване смрчеве шуме на северној страни Златара спуштају се до Нове Вароши (960 м

Београд

10.02.2021 у 11:12

У Ракиној бари поново има воде

Уместо шикаре, рогоза и испуцале земље која је последњих година „запосела” Ракину бару, једно од шест преосталих крашких језера у Шумадији, сада се у централном делу некадашње оазе у Сремчици поново налази вода. Овом језеру живот враћају чланови Удружења „Еко-патрола Сремчица” и бројни ентузијасти из овог чукаричког насеља. Од јесени 2019. године они покушавају да обнове језеро и уреде простор око њега. Недавно су овај природни драгуљ обишли и стручњаци Рударско-геолошког факултета. – Они су урадили такозвано електрометријско снимање које подразумева испитивање корита језера. То мерење би требало да покаже водопропусност корита, односно да укаже да ли вода у језеру отиче кроз стене које га чине. Тек када добијемо те резултате знаћемо да ли да воду из недавно очишћеног потока из ког се

Магазин

09.02.2021 у 20:00

Чудотворни извор

Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане” удаљена је око 12 километара од Голупца, односно шумским путем уз Каменички поток, око километар од самог манастира. Овај геоморфолошко-хидролошки споменик природе, националног значаја, заједно са околином, сврстан је у списак геонаслеђа Србије. Посебним га чине испосница Зосима Синајита у самом бигру, извор са чесмом чијој води се приписују чудотворна лековита својства, велики број слапова, прелива и бигрених када на малом простору, у дужини од око 200 метара, и стара буково-храстова шума. Укупна површина заштићеног природног добра износи 5,85 хектара. За бигрену акумулацију мало ко је чуо, али су зато многи верници кроз векове походили испосницу Светог Зосима, о чијем животу нема историјских података, осим народних предања о

Магазин

02.02.2021 у 20:00

Тајанствени драгуљ

Бели изворац је тајанствени драгуљ природе источне Србије. Ова занимљива речица извире из пећине у подножју кречњачке литице Малог крша, планине која раздваја масив Великог крша од Борског Стола, а коју стално превиђају, па као да је и нема. Није то необично за предео који цивилизација није стигла да оскрнави, а који у себи крије лепоту и природне феномене какви се ретко где виђају. Захваљујући заштити овог подручја које је проглашено за Споменик природе – „Бигрена акумулација Бели изворац”, све су шансе да буде и сачувано. Посебно бигрена акумулација, због изузетних хидролошких и геоморфолошких вредности, сконцентрисаних на малом простору. Поток Бели изворац, десне притоке Шашке реке, препознатљив по степенастим слаповима, дугачак је свега 1.250 метара. На релативно малом простору

Магазин

26.01.2021 у 20:00

Чари Мокре Горе

Парк природе „Шарган – Мокра Гора” у летњој сезони посети више од 80.000 туриста. Наиме, толико их се на „Шарганској осмици” вози „ћиром” ради „забаве, сербез одморишта и уживанције”, како је, крајем 19. века док још ни „гвоздени пут” (пруга) није постојао, предвидео пророк Милутин Тарабић из суседног села Кремна. Све је почело тако што је прво, на иницијативу Завичајног удружења Мокрогораца, 2003. обновљен део старе „ћирине” пруге уског колосека на траси Ужице - Сарајево, која је 50 година отварала врата у свет Мокрој Гори, пре него што је 1974. угашена. Онда је на овом локалитету 2004. Емир Кустурица снимао филм „Живот је чудо”, допало му се место па је на оближњем брду Мећавник купио земљу и направио Дрвенград или, како га мештани називају – професорово село које је постало

Магазин

19.01.2021 у 20:00

Лепоте кањона Замне

Међу прошлогодишњим заштићеним бисерима природе, скривена у беспућу планине Дели Јован, нашла се и прераст на реци Замна. Камене „капије”, такозване прерасти, изузетно су ретке и углавном представљају остатке пећине, након што се њене таванице уруше, под утицајем реке понорнице на порозном крашком тлу. Управо ти природни раритети крију се у тајновитим шумама источне Србије. Међу њима и највиши камени лукови у Европи у кањону реке Вратне, али, како многи тврде, и најлепши на реци Замна – Рајски прераст. Јавности скоро непознат кањон Замне и пећински тунел без „таванице” кроз који протиче река Замна био је и остао права „посластица” за љубитеље природе и стручњаке. Прва научна истраживања и објашњења везана за прерасти Вратне и Замне дао је 1895. године Јован Цвијић. Године 1957.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 10:24

Јовановић: Вештачка интелигенција следећи корак дигитализације грађевинарства

08.06.2026 у 10:20

Пад поново дошао на последњој препреци

08.06.2026 у 10:18

После избора настављени скупови подршке ухапшеним Србима на КиМ

08.06.2026 у 10:17

Атлетичари Црвене звезде освојили Куп Србије

08.06.2026 у 10:15

Блокадерски скуп у центру Београда засениле лизалице

08.06.2026 у 10:11

Вујко: Циљ је олимпијска медаља, имамо изузетан рад и посвећеност у српском џудоу