Petak, 12.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: priroda

Beograd

29.03.2021 u 08:50

Oči u oči s prirodom

Eko-turizam i očuvanje urbanih šuma ‒ to je krajnji cilj zbog kojeg je gradonačelnik Zoran Radojičić dan vikenda proveo na Avali, promovišući projekat pod imenom „UrbForDan”, kojim se Beograd pridružio porodici evropskih gradova kroz koje protiče Dunav, poput Beča i Budimpešte, a čiji su ciljevi očuvanje, zaštita i promocija urbanih šuma. – U okviru „UrbForDan” projekta izabrali smo Avalu i tom prilikom je urađeno više različitih akcija koje će ovu šumu učiniti dostupnijom i interesantnijom posetiocima, kako našim sugrađanima, tako i stranim turistima. Želim da predstavim i mobilnu aplikaciju „UrbForDan” uz pomoć koje korisnici mogu da vide šta sve imamo na Avali, ali i u ostalim gradovima poput Ljubljane, Budimpešte, Zagreba i drugih koji rade zajedno u okviru ovog projekta – rekao je

Pisma čitalaca

24.03.2021 u 10:41

Graditeljsko divljaštvo na Avali

U brojnim naučnim i stručnim izdanjima, planskim dokumentima, umetničkim ostvarenjima i popularnoj publicistici Avala je često isticana kao primer izuzetnih prirodnih predeonih vrednosti i simbol Beograda. Granitni zelenkasti avalit koristili su još u mlađem neolitu Vinčanci za pravljenje boja i zidanje kuća. U srednjem veku izgrađen je grad Žrnov, a podno Avale, prema Belom Potoku i danas postoji arheološko nalazište majdana Žrnov. Knez Miloš je doneo uredbu o zabrani izgradnje kuća na Avali, a Feliks Kanic je prilikom poslednjeg boravka u Srbiji 1903. godine o pošumljavanju Avale zapisao: „Sađenjem i pošumljavanjem Avale Beograd će dobiti još jedno izuzetno vredno izletište” (uz Topčider). Izgradnjom spomeničkih mesta (Neznanom junaku i Vasi Čarapiću, a posle pogibije generala Ždanova i Spomenika

TV revija

12.03.2021 u 21:15

Vraćam se prirodi, vraćam se sebi

Odrastanje u šumama Dugo nisam bio svestan te ljubavi prema planinama, ali sada sa sigurnošću mogu reći da to vučem od malih nogu. Odrastao sam na planini Maljen, tačnije Divčibare, imali smo vikendicu gore. Samim tim, pentranje, usponi, šume postadoše moja normalnost. Posle je usledila velika pauza zbog gimnazije, studiranja, ali evo, vraćam se prirodi. Vraćam se sebi. Prva asocijacija na reč „planina”? Hedonizam! Harmonija i sklad svih čula. Ispunjava me, a u isto vreme smiruje i pravi balans i u mislima i u telu. I vrlo često sam sam. Prija mi da malo popričam sa sobom. Tvoje prvo uspinjanje? Prvog se ne mogu setiti, ali znam da sam kao klinac osvajao Divčibare, Goliju, Taru, Rudnik, Avalu, Kosmaj... I to nije bilo ciljano, nego sa porodicom, škola, ekskurzije, izleti...

Pisma čitalaca

03.03.2021 u 10:08

Spasimo beogradsku oazu

Fantastičan dokumentarni film „Beogradska oaza” iz 2012. godine, u režiji sjajnog Petra Lalovića, videli smo pre nekoliko dana, na televiziji N 1. To je divan zapis o Velikom ratnom ostrvu, snimljenom kroz sva četiri godišnja doba, o neverovatnom carstvu životinja (pre svega ptica, koje se ovde gnezde i doleću i odleću na južnu polovinu naše prelepe planete) i o rezervatu retkog biljnog sveta. Film nam (ponovo) otkriva to neprocenjivo prirodno blago, tu, na ušću Save u Dunav, nadomak centra Beograda i centra Zemuna, blago koje možemo svakodnevno gledati sa Kalemegdana, naše lepe, stare beogradske tvrđave. Ovih dana sa zaprepašćenjem sam primetio da se pronose glasovi, i ne samo oni, nego i stvarne izjave o namerama, da bi ovo neprocenjivo nacionalno prirodno blago moglo da bude

Magazin

23.02.2021 u 20:00

Carstvo belog bora

Zlatar planina, zahvaljujući šumama koje zauzimaju 52 odsto njene površine, od 2006. godine nosi epitet vazdušne banje. Deo tog šumskog prostranstva, u centralnom delu planinskog masiva, proglašen je za Specijalni rezervat prirode „Park šuma Ivlje”. Posebnu vrednost predstavlja jedini lokalitet u Srbiji na kome je razvijena zajednica belog bora i smrče na krečnjaku. „Zlatna planina” se nalazi u jugozapadnoj Srbiji ušuškana između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Na njoj caruje smrča ili kako je još nazivaju smreka, omora, čam, čamić. Osim što je dekorativna, smreka je i lekovita. U smrekovim šumama mnogi bolesnici nalaze spas za pluća, udišući vazduh bogat eteričnim mirisima. Široko rasprostranjene i očuvane smrčeve šume na severnoj strani Zlatara spuštaju se do Nove Varoši (960 m

Beograd

10.02.2021 u 11:12

U Rakinoj bari ponovo ima vode

Umesto šikare, rogoza i ispucale zemlje koja je poslednjih godina „zaposela” Rakinu baru, jedno od šest preostalih kraških jezera u Šumadiji, sada se u centralnom delu nekadašnje oaze u Sremčici ponovo nalazi voda. Ovom jezeru život vraćaju članovi Udruženja „Eko-patrola Sremčica” i brojni entuzijasti iz ovog čukaričkog naselja. Od jeseni 2019. godine oni pokušavaju da obnove jezero i urede prostor oko njega. Nedavno su ovaj prirodni dragulj obišli i stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta. – Oni su uradili takozvano elektrometrijsko snimanje koje podrazumeva ispitivanje korita jezera. To merenje bi trebalo da pokaže vodopropusnost korita, odnosno da ukaže da li voda u jezeru otiče kroz stene koje ga čine. Tek kada dobijemo te rezultate znaćemo da li da vodu iz nedavno očišćenog potoka

Magazin

09.02.2021 u 20:00

Čudotvorni izvor

Spomenik prirode „Bigrena akumulacija kod manastira Tumane” udaljena je oko 12 kilometara od Golupca, odnosno šumskim putem uz Kamenički potok, oko kilometar od samog manastira. Ovaj geomorfološko-hidrološki spomenik prirode, nacionalnog značaja, zajedno sa okolinom, svrstan je u spisak geonasleđa Srbije. Posebnim ga čine isposnica Zosima Sinajita u samom bigru, izvor sa česmom čijoj vodi se pripisuju čudotvorna lekovita svojstva, veliki broj slapova, preliva i bigrenih kada na malom prostoru, u dužini od oko 200 metara, i stara bukovo-hrastova šuma. Ukupna površina zaštićenog prirodnog dobra iznosi 5,85 hektara. Za bigrenu akumulaciju malo ko je čuo, ali su zato mnogi vernici kroz vekove pohodili isposnicu Svetog Zosima, o čijem životu nema istorijskih podataka, osim narodnih predanja o

Magazin

02.02.2021 u 20:00

Tajanstveni dragulj

Beli izvorac je tajanstveni dragulj prirode istočne Srbije. Ova zanimljiva rečica izvire iz pećine u podnožju krečnjačke litice Malog krša, planine koja razdvaja masiv Velikog krša od Borskog Stola, a koju stalno previđaju, pa kao da je i nema. Nije to neobično za predeo koji civilizacija nije stigla da oskrnavi, a koji u sebi krije lepotu i prirodne fenomene kakvi se retko gde viđaju. Zahvaljujući zaštiti ovog područja koje je proglašeno za Spomenik prirode – „Bigrena akumulacija Beli izvorac”, sve su šanse da bude i sačuvano. Posebno bigrena akumulacija, zbog izuzetnih hidroloških i geomorfoloških vrednosti, skoncentrisanih na malom prostoru. Potok Beli izvorac, desne pritoke Šaške reke, prepoznatljiv po stepenastim slapovima, dugačak je svega 1.250 metara. Na relativno malom prostoru

Magazin

26.01.2021 u 20:00

Čari Mokre Gore

Park prirode „Šargan – Mokra Gora” u letnjoj sezoni poseti više od 80.000 turista. Naime, toliko ih se na „Šarganskoj osmici” vozi „ćirom” radi „zabave, serbez odmorišta i uživancije”, kako je, krajem 19. veka dok još ni „gvozdeni put” (pruga) nije postojao, predvideo prorok Milutin Tarabić iz susednog sela Kremna. Sve je počelo tako što je prvo, na inicijativu Zavičajnog udruženja Mokrogoraca, 2003. obnovljen deo stare „ćirine” pruge uskog koloseka na trasi Užice - Sarajevo, koja je 50 godina otvarala vrata u svet Mokroj Gori, pre nego što je 1974. ugašena. Onda je na ovom lokalitetu 2004. Emir Kusturica snimao film „Život je čudo”, dopalo mu se mesto pa je na obližnjem brdu Mećavnik kupio zemlju i napravio Drvengrad ili, kako ga meštani nazivaju – profesorovo selo koje je postalo

Magazin

19.01.2021 u 20:00

Lepote kanjona Zamne

Među prošlogodišnjim zaštićenim biserima prirode, skrivena u bespuću planine Deli Jovan, našla se i prerast na reci Zamna. Kamene „kapije”, takozvane prerasti, izuzetno su retke i uglavnom predstavljaju ostatke pećine, nakon što se njene tavanice uruše, pod uticajem reke ponornice na poroznom kraškom tlu. Upravo ti prirodni rariteti kriju se u tajnovitim šumama istočne Srbije. Među njima i najviši kameni lukovi u Evropi u kanjonu reke Vratne, ali, kako mnogi tvrde, i najlepši na reci Zamna – Rajski prerast. Javnosti skoro nepoznat kanjon Zamne i pećinski tunel bez „tavanice” kroz koji protiče reka Zamna bio je i ostao prava „poslastica” za ljubitelje prirode i stručnjake. Prva naučna istraživanja i objašnjenja vezana za prerasti Vratne i Zamne dao je 1895. godine Jovan Cvijić. Godine 1957.

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

12.06.2026 u 19:12

Midlend: jedna osoba ubijena, devetoro ranjenih u masovnoj pucnjavi

12.06.2026 u 19:10

Kako nas VI može naučiti da bolje slušamo sagovornika i opet budemo ljudi

12.06.2026 u 19:06

Kuba najavljuje ekonomske reforme dok raste pritisak SAD

12.06.2026 u 19:01

Pakistanski premijer: Dogovorena finalna verzija teksta mirovnog sporazuma SAD i Irana

12.06.2026 u 18:53

Mirošnik: Znamo ko je naručio udar na muzej u Sevastopolju

12.06.2026 u 18:53

Najveći evropski proizvođači automobila traže nove mere za pomoć industriji