Moramo čuvati našu lepu Srbiju

Naša sportska legenda Novak Đoković zasluženo je prisutan u medijima, nekada nedobronamerno, ali ipak više sa dužnim poštovanjem njegovih sportskih uspeha, a posebno zbog njegovih ljudskih vrlina. Svima je vratio veru u poštovanje date reči, kao i na doslednost i poštovanje svojih principa. Njegov stav nije protiv ustaljenih pravila, već za poštovanje ličnih sloboda bez ugrožavanja drugih pojedinaca.

Nije lako ostati svoj u ovim teškim vremenima. Najnoviji komentar nekog britanskog novinara da se Novak dopinguje udisanjem iz tajanstvene bočice dobio je duhovit komentar. Neko je tom novinaru poručio na društvenim mrežama da je to vazduh iz Srbije obogaćen osiromašenim uranijumom koji Novaku daje atomsku moć. Đoković je uvek govorio o zlim vremenima i NATO bombardovanju Srbije. Pojavile su se u to vreme i naše vrsne teniserke Ana i Jelena, vrlo bliskih generacija. Naše teniske nade pričale su o teškim uslovima za treninge između raketiranja i sirena, često u praznim bazenima. Ne samo svojim talentom, svi su plenili i svojom lepotom.

U zlim i teškim vremenima naša duša se napaja lepotom. Za pohvalu je najnovija akcija objavljivanja najlepših fotografija na konkursu: „Naša najlepša Srbija”. I nije to jedina akcija koja ohrabruje. Nedavno su objavljena priznanja Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine zaslužnima za zaštitu prirode. Tom prilikom ukazano je i na najveće zagađivače. Po rečima našeg svetski priznatog naučnika akademika Siniše Stankovića, ne samo ugrožavanje ekosistema, već i kulturno-istorijskog nasleđa, kao i ambijentalnih vrednosti, treba kategorisati kao zagađivanje životne sredine. Lepota predela je ono što odlikuje našu Srbiju.

Na listi najvećih zagađivača prema tradicionalnom ocenjivanju Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine našla se i Elektroprivreda Srbije (EPS), naravno iz više razloga. Između ostalog, EPS upravlja reverzibilnim jezerom u Zaovinama na Tari. Poznata je katastrofa iz 2019. godine kad su se pojavila potopljena groblja na dnu jezera. Rukovodstvo EPS-a se pravdalo da je nivo vode bio iznad biološkog minimuma. Taj tzv. biološki minimum bio je projektovan pre 40 godina, a priroda čini svoje i tu se uspostavila nova prirodna ravnoteža i novi ekosistemi. Teška mokra zemlja survala se prilikom naglog pražnjenja jezera i povukla sa sobom drveće i neke objekte izgrađene na obali.

Zbog nedostatka električne energije jezero je ispražnjeno i ove godine. Jezero se ne može tretirati kao sportski bazeni i prazniti u vremenima krize. Ko je kriv što se nestručno upravljalo moćnim elektroenergetskim sistemom Srbije? Nije dovoljno dati neki „crni barjak”, već treba i imenovati odgovorne. Ne mogu se ovakve greške stavljati pod tepih.

Ljubaznošću dr Jagoša Raičevića iz Beograda, nama su dostupne ove priložene fotografije Zaovinskog jezera. Zbog osetljivih čitalaca nisu priložene slike prizora prave katastrofe ogoljenih obala, klizišta i isušenog korita reke Rzav, koja je zaustavljena izgradnjom brane.

Zorka Vukmirović,
Zaovine