Морамо чувати нашу лепу Србију

Наша спортска легенда Новак Ђоковић заслужено је присутан у медијима, некада недобронамерно, али ипак више са дужним поштовањем његових спортских успеха, а посебно због његових људских врлина. Свима је вратио веру у поштовање дате речи, као и на доследност и поштовање својих принципа. Његов став није против устаљених правила, већ за поштовање личних слобода без угрожавања других појединаца.

Није лако остати свој у овим тешким временима. Најновији коментар неког британског новинара да се Новак допингује удисањем из тајанствене бочице добио је духовит коментар. Неко је том новинару поручио на друштвеним мрежама да је то ваздух из Србије обогаћен осиромашеним уранијумом који Новаку даје атомску моћ. Ђоковић је увек говорио о злим временима и НАТО бомбардовању Србије. Појавиле су се у то време и наше врсне тенисерке Ана и Јелена, врло блиских генерација. Наше тениске наде причале су о тешким условима за тренинге између рaкетирања и сирена, често у празним базенима. Не само својим талентом, сви су пленили и својом лепотом.

У злим и тешким временима наша душа се напаја лепотом. За похвалу је најновија акција објављивања најлепших фотографија на конкурсу: „Наша најлепша Србија”. И није то једина акција која охрабрује. Недавно су објављена признања Радио Београда 2 и Покрета горана Војводине заслужнима за заштиту природе. Том приликом указано је и на највеће загађиваче. По речима нашег светски признатог научника академика Синише Станковића, не само угрожавање екосистема, већ и културно-историјског наслеђа, као и амбијенталних вредности, треба категорисати као загађивање животне средине. Лепота предела је оно што одликује нашу Србију.

На листи највећих загађивача према традиционалном оцењивању Радио Београда 2 и Покрета горана Војводине нашла се и Електропривреда Србије (ЕПС), наравно из више разлога. Између осталог, ЕПС управља реверзибилним језером у Заовинама на Тари. Позната је катастрофа из 2019. године кад су се појавила потопљена гробља на дну језера. Руководство ЕПС-а се правдало да је ниво воде био изнад биолошког минимума. Тај тзв. биолошки минимум био је пројектован пре 40 година, а природа чини своје и ту се успостaвила нова природна равнотежа и нови екосистеми. Тешка мокра земља сурвала се приликом наглог пражњења језера и повукла са собом дрвеће и неке објекте изграђене на обали.

Због недостатка електричне енергије језеро је испражњено и ове године. Језеро се не може третирати као спортски базени и празнити у временима кризе. Ко је крив што се нестручно управљало моћним електроенергетским системом Србије? Није довољно дати неки „црни барјак”, већ треба и именовати одговорне. Не могу се овакве грешке стављати под тепих.

Љубазношћу др Јагоша Раичевића из Београда, нама су доступне ове приложене фотографије Заовинског језера. Због осетљивих читалаца нису приложене слике призора праве катастрофе огољених обала, клизишта и исушеног корита реке Рзав, која је заустављенa изградњом бране.

Зорка Вукмировић,
Заовине