Четвртак, 26.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.19	117.9	117.55
	109.69	110.35	110.02
	113.94	114.62	114.28

Таг: природа

Магазин

09.05.2021 у 14:57

Лете стреле Авалом

Кад поставе макете животиња и побрину се да иза мета најмање 30 метара нема кретања других људи и животиња, стреличари се посвете својој вештини гађања и уживања у природиНа прелепом терену планине Авала, у близини чувеног ресторана „Чарапићев брест” који, нажалост, због епидемијских мера није радио, биле су постављене 24 изузетно атрактивне мете у облику разних животиња. Тог сунчаног викенда, с почетка овог пролећа, одржан је турнир у стреличарству. Задивљујуће велики број учесника, већином младих, раштркали су се свуда около по шуми с луком и стрелом у рукама. – Заиста је уживање искушавати своје умеће у стреличарству на једном од најлепших терена надомак Београда. Овај спорт карактерише фер-плеј, етика и образовање, посвећеност, поштовање себе и других, а надасве радост, забава и

Мозаик

27.04.2021 у 20:00

Нове границе заштићених предела

У циљу унапређења стања природе и омогућавања развоја уз поштовање еколошких стандарда, Завод за заштиту природе Србије (ЗЗПС) почетком ове године покренуо је процедуру за проширење граница Предела изузетних одлика „Овчарско-Кабларска клисура” и Специјалног резервата природе „Увац”, чиме ће се увећати постојећа површина под заштитом од 678.257 хектара за додатних 6.703 хектара. За Парк природе „Стара планина” Завод ће до краја године урадити студију заштите у оквиру које ће бити предложено проширење и овог заштићеног подручја, наводи се у саопштењу поводом 73 године рада Завода које се обележавају 30. априла. Јавна расправа, у организацији Министарства заштите животне средине и града Чачка, о нацрту Уредбе и Студије заштите предела изузетних одлика ,,Овчарско-Кабларска клисура”, коју

Мозаик

14.04.2021 у 09:46

Под заштитом 471 подручјe

Од 1949. године, када је 11. априла по први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменика природе „Велика и Мала Рипаљка” на територији општине Сокобања, до данас се у нашој земљи под заштитом налази 471 подручјe. У Србији се од 11. априла 2009. гoдине обележава национални Дан заштите природе, који је прилика да се укаже не само на значај очуване природе за опстанак живог света и квалитет животне средине и живљења људи, већ и значај управљања заштићеним подручјима. Захваљујући раду Завода за заштиту природе Србије, под заштитом се у нашој земљи налази површинa од 678.257 хектара. „У циљу рада на повећању територије под заштитом, са аспекта очувања природних вредности, у 2021. години Завод ће урадити студије заштите за

Друштво

12.04.2021 у 14:54

Држава заштитила природна добра код Сланкамена

За предео изузетних одлика проглашени су „Аде и одсеци код Сланкамена”, наводи се у Уредби Владе Србије објављеној у Службеном гласнику. Предео обухвата узак појас приобаља на десној обали Дунава, Урошев спруд и неколико мањих ада уз десну обалу, као и Велику аду уз леву обалу те реке. Ово подручје стављено је под заштиту као подручје Прве категорије, односно од изузетног значаја. (Фото Н. Тркља) Тако су под заштиту стављени записи природе о простирању и еволуцији некадашњег Панонског мора на овом простору, као и Велика јаруга која је један од најекстремнијих рељефних облика Војводине. На ово простору се штити 13 национално и међународно значајних биљних врста, 19 типова станишта, 55 значајних врста бескичмењака, 38 врста риба, 11 врста водоземаца и 162 врсте птица од

Мозаик

30.03.2021 у 20:11

Крај света у зони Дунава

Кажу да је ту крај света. То заправо и није прави „крај света” већ онај „крај” коме се свако радује. Такав крај света пожели свако ко је ту и на трен био, рећи ће вам они који су посетили стару чарду у Аркању, али и они који су уживали у чарима Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит” чија су суштинска вредност бројни речни меандри, баре, језера, влажне ливаде и шуме. Налази се у плавној зони Дунава, на његовом средњем току кроз Србију, поред насеља Ковиљ и Петроварадин, по којима је добио име. Петроварадински рит представља мањи део резервата и налази се уз десну обалу Дунава, док je Ковиљски рит већи део и лежи уз леву обалу реке. Војвођански ритови су сведоци некадашњег изгледа приобаља великих равничарских река. Овај природни рељеф значајно је смањен услед

Београд

29.03.2021 у 08:50

Очи у очи с природом

Еко-туризам и очување урбаних шума ‒ то је крајњи циљ због којег је градоначелник Зоран Радојичић дан викенда провео на Авали, промовишући пројекат под именом „УрбФорДан”, којим се Београд придружио породици европских градова кроз које протиче Дунав, попут Беча и Будимпеште, а чији су циљеви очување, заштита и промоција урбаних шума. – У оквиру „УрбФорДан” пројекта изабрали смо Авалу и том приликом је урађено више различитих акција које ће ову шуму учинити доступнијом и интересантнијом посетиоцима, како нашим суграђанима, тако и страним туристима. Желим да представим и мобилну апликацију „УрбФорДан” уз помоћ које корисници могу да виде шта све имамо на Авали, али и у осталим градовима попут Љубљане, Будимпеште, Загреба и других који раде заједно у оквиру овог пројекта – рекао је

Писма читалаца

24.03.2021 у 10:41

Градитељско дивљаштво на Авали

У бројним научним и стручним издањима, планским документима, уметничким остварењима и популарној публицистици Авала је често истицана као пример изузетних природних предеоних вредности и симбол Београда. Гранитни зеленкасти авалит користили су још у млађем неолиту Винчанци за прављење боја и зидање кућа. У средњем веку изграђен је град Жрнов, а подно Авале, према Белом Потоку и данас постоји археолошко налазиште мајдана Жрнов. Кнез Милош је донео уредбу о забрани изградње кућа на Авали, а Феликс Каниц је приликом последњег боравка у Србији 1903. године о пошумљавању Авале записао: „Сађењем и пошумљавањем Авале Београд ће добити још једно изузетно вредно излетиште” (уз Топчидер). Изградњом споменичких места (Незнаном јунаку и Васи Чарапићу, а после погибије генерала Жданова и Споменика

ТВ ревија

12.03.2021 у 21:15

Враћам се природи, враћам се себи

Одрастање у шумама Дуго нисам био свестан те љубави према планинама, али сада са сигурношћу могу рећи да то вучем од малих ногу. Одрастао сам на планини Маљен, тачније Дивчибаре, имали смо викендицу горе. Самим тим, пентрање, успони, шуме постадоше моја нормалност. После је уследила велика пауза због гимназије, студирања, али ево, враћам се природи. Враћам се себи. Прва асоцијација на реч „планина”? Хедонизам! Хармонија и склад свих чула. Испуњава ме, а у исто време смирује и прави баланс и у мислима и у телу. И врло често сам сам. Прија ми да мало попричам са собом. Твоје прво успињање? Првог се не могу сетити, али знам да сам као клинац освајао Дивчибаре, Голију, Тару, Рудник, Авалу, Космај... И то није било циљано, него са породицом, школа, екскурзије, излети...

Писма читалаца

03.03.2021 у 10:08

Спасимо београдску оазу

Фантастичан документарни филм „Београдска оаза” из 2012. године, у режији сјајног Петра Лаловића, видели смо пре неколико дана, на телевизији Н 1. То је диван запис о Великом ратном острву, снимљеном кроз сва четири годишња доба, о невероватном царству животиња (пре свега птица, које се овде гнезде и долећу и одлећу на јужну половину наше прелепе планете) и о резервату ретког биљног света. Филм нам (поново) открива то непроцењиво природно благо, ту, на ушћу Саве у Дунав, надомак центра Београда и центра Земуна, благо које можемо свакодневно гледати са Калемегдана, наше лепе, старе београдске тврђаве. Ових дана са запрепашћењем сам приметио да се проносе гласови, и не само они, него и стварне изјаве о намерама, да би ово непроцењиво национално природно благо могло да буде уништено,

Мозаик

23.02.2021 у 20:00

Царство белог бора

Златар планина, захваљујући шумама које заузимају 52 одсто њене површине, од 2006. године носи епитет ваздушне бање. Део тог шумског пространства, у централном делу планинског масива, проглашен је за Специјални резерват природе „Парк шума Ивље”. Посебну вредност представља једини локалитет у Србији на коме је развијена заједница белог бора и смрче на кречњаку. „Златна планина” се налази у југозападној Србији ушушкана између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. На њој царује смрча или како је још називају смрека, омора, чам, чамић. Осим што је декоративна, смрека је и лековита. У смрековим шумама многи болесници налазе спас за плућа, удишући ваздух богат етеричним мирисима. Широко распрострањене и очуване смрчеве шуме на северној страни Златара спуштају се до Нове Вароши (960 м

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

26.05.2022 у 18:48

Млади фудбалери Србије у полуфиналу првенства Европе

26.05.2022 у 18:40

Путин спреман да реши кризу с храном уколико Запад укине санкције Русији

26.05.2022 у 18:29

Кевин Спејси оптужен за сексуалне нападе у Британији

26.05.2022 у 18:19

Вулин: Оно што Кличко признаје Шиптарима у Србији, мора да призна и Русима у Украјини

26.05.2022 у 17:41

Изетбеговић: „Српски свет“ је балканска верзија „руског света“

26.05.2022 у 17:29

Руска црква поздравља одлуку СПЦ о признању аутокефалности МПЦ