Kup.	Prod.	Sred.
117.19	117.9	117.55
109.69	110.35	110.02
113.94	114.62	114.28

Magazin

09.05.2021 u 14:57

Lete strele Avalom

Kad postave makete životinja i pobrinu se da iza meta najmanje 30 metara nema kretanja drugih ljudi i životinja, streličari se posvete svojoj veštini gađanja i uživanja u prirodiNa prelepom terenu planine Avala, u blizini čuvenog restorana „Čarapićev brest” koji, nažalost, zbog epidemijskih mera nije radio, bile su postavljene 24 izuzetno atraktivne mete u obliku raznih životinja. Tog sunčanog vikenda, s početka ovog proleća, održan je turnir u streličarstvu. Zadivljujuće veliki broj učesnika, većinom mladih, raštrkali su se svuda okolo po šumi s lukom i strelom u rukama. – Zaista je uživanje iskušavati svoje umeće u streličarstvu na jednom od najlepših terena nadomak Beograda. Ovaj sport karakteriše fer-plej, etika i obrazovanje, posvećenost, poštovanje sebe i drugih, a nadasve radost, zabava i

Mozaik

27.04.2021 u 20:00

Nove granice zaštićenih predela

U cilju unapređenja stanja prirode i omogućavanja razvoja uz poštovanje ekoloških standarda, Zavod za zaštitu prirode Srbije (ZZPS) početkom ove godine pokrenuo je proceduru za proširenje granica Predela izuzetnih odlika „Ovčarsko-Kablarska klisura” i Specijalnog rezervata prirode „Uvac”, čime će se uvećati postojeća površina pod zaštitom od 678.257 hektara za dodatnih 6.703 hektara. Za Park prirode „Stara planina” Zavod će do kraja godine uraditi studiju zaštite u okviru koje će biti predloženo proširenje i ovog zaštićenog područja, navodi se u saopštenju povodom 73 godine rada Zavoda koje se obeležavaju 30. aprila. Javna rasprava, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i grada Čačka, o nacrtu Uredbe i Studije zaštite predela izuzetnih odlika ,,Ovčarsko-Kablarska klisura”, koju

Mozaik

14.04.2021 u 09:46

Pod zaštitom 471 područje

Od 1949. godine, kada je 11. aprila po prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra, a to su vodopadi u okviru Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka” na teritoriji opštine Sokobanja, do danas se u našoj zemlji pod zaštitom nalazi 471 područje. U Srbiji se od 11. aprila 2009. godine obeležava nacionalni Dan zaštite prirode, koji je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima. Zahvaljujući radu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, pod zaštitom se u našoj zemlji nalazi površina od 678.257 hektara. „U cilju rada na povećanju teritorije pod zaštitom, sa aspekta očuvanja prirodnih vrednosti, u 2021. godini Zavod će uraditi studije zaštite za

Društvo

12.04.2021 u 14:54

Država zaštitila prirodna dobra kod Slankamena

Za predeo izuzetnih odlika proglašeni su „Ade i odseci kod Slankamena”, navodi se u Uredbi Vlade Srbije objavljenoj u Službenom glasniku. Predeo obuhvata uzak pojas priobalja na desnoj obali Dunava, Urošev sprud i nekoliko manjih ada uz desnu obalu, kao i Veliku adu uz levu obalu te reke. Ovo područje stavljeno je pod zaštitu kao područje Prve kategorije, odnosno od izuzetnog značaja. (Foto N. Trklja) Tako su pod zaštitu stavljeni zapisi prirode o prostiranju i evoluciji nekadašnjeg Panonskog mora na ovom prostoru, kao i Velika jaruga koja je jedan od najekstremnijih reljefnih oblika Vojvodine. Na ovo prostoru se štiti 13 nacionalno i međunarodno značajnih biljnih vrsta, 19 tipova staništa, 55 značajnih vrsta beskičmenjaka, 38 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca i 162 vrste

Mozaik

30.03.2021 u 20:11

Kraj sveta u zoni Dunava

Kažu da je tu kraj sveta. To zapravo i nije pravi „kraj sveta” već onaj „kraj” kome se svako raduje. Takav kraj sveta poželi svako ko je tu i na tren bio, reći će vam oni koji su posetili staru čardu u Arkanju, ali i oni koji su uživali u čarima Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit” čija su suštinska vrednost brojni rečni meandri, bare, jezera, vlažne livade i šume. Nalazi se u plavnoj zoni Dunava, na njegovom srednjem toku kroz Srbiju, pored naselja Kovilj i Petrovaradin, po kojima je dobio ime. Petrovaradinski rit predstavlja manji deo rezervata i nalazi se uz desnu obalu Dunava, dok je Koviljski rit veći deo i leži uz levu obalu reke. Vojvođanski ritovi su svedoci nekadašnjeg izgleda priobalja velikih ravničarskih reka. Ovaj prirodni reljef značajno je

Beograd

29.03.2021 u 08:50

Oči u oči s prirodom

Eko-turizam i očuvanje urbanih šuma ‒ to je krajnji cilj zbog kojeg je gradonačelnik Zoran Radojičić dan vikenda proveo na Avali, promovišući projekat pod imenom „UrbForDan”, kojim se Beograd pridružio porodici evropskih gradova kroz koje protiče Dunav, poput Beča i Budimpešte, a čiji su ciljevi očuvanje, zaštita i promocija urbanih šuma. – U okviru „UrbForDan” projekta izabrali smo Avalu i tom prilikom je urađeno više različitih akcija koje će ovu šumu učiniti dostupnijom i interesantnijom posetiocima, kako našim sugrađanima, tako i stranim turistima. Želim da predstavim i mobilnu aplikaciju „UrbForDan” uz pomoć koje korisnici mogu da vide šta sve imamo na Avali, ali i u ostalim gradovima poput Ljubljane, Budimpešte, Zagreba i drugih koji rade zajedno u okviru ovog projekta – rekao je

Pisma čitalaca

24.03.2021 u 10:41

Graditeljsko divljaštvo na Avali

U brojnim naučnim i stručnim izdanjima, planskim dokumentima, umetničkim ostvarenjima i popularnoj publicistici Avala je često isticana kao primer izuzetnih prirodnih predeonih vrednosti i simbol Beograda. Granitni zelenkasti avalit koristili su još u mlađem neolitu Vinčanci za pravljenje boja i zidanje kuća. U srednjem veku izgrađen je grad Žrnov, a podno Avale, prema Belom Potoku i danas postoji arheološko nalazište majdana Žrnov. Knez Miloš je doneo uredbu o zabrani izgradnje kuća na Avali, a Feliks Kanic je prilikom poslednjeg boravka u Srbiji 1903. godine o pošumljavanju Avale zapisao: „Sađenjem i pošumljavanjem Avale Beograd će dobiti još jedno izuzetno vredno izletište” (uz Topčider). Izgradnjom spomeničkih mesta (Neznanom junaku i Vasi Čarapiću, a posle pogibije generala Ždanova i Spomenika

TV revija

12.03.2021 u 21:15

Vraćam se prirodi, vraćam se sebi

Odrastanje u šumama Dugo nisam bio svestan te ljubavi prema planinama, ali sada sa sigurnošću mogu reći da to vučem od malih nogu. Odrastao sam na planini Maljen, tačnije Divčibare, imali smo vikendicu gore. Samim tim, pentranje, usponi, šume postadoše moja normalnost. Posle je usledila velika pauza zbog gimnazije, studiranja, ali evo, vraćam se prirodi. Vraćam se sebi. Prva asocijacija na reč „planina”? Hedonizam! Harmonija i sklad svih čula. Ispunjava me, a u isto vreme smiruje i pravi balans i u mislima i u telu. I vrlo često sam sam. Prija mi da malo popričam sa sobom. Tvoje prvo uspinjanje? Prvog se ne mogu setiti, ali znam da sam kao klinac osvajao Divčibare, Goliju, Taru, Rudnik, Avalu, Kosmaj... I to nije bilo ciljano, nego sa porodicom, škola, ekskurzije, izleti...

Pisma čitalaca

03.03.2021 u 10:08

Spasimo beogradsku oazu

Fantastičan dokumentarni film „Beogradska oaza” iz 2012. godine, u režiji sjajnog Petra Lalovića, videli smo pre nekoliko dana, na televiziji N 1. To je divan zapis o Velikom ratnom ostrvu, snimljenom kroz sva četiri godišnja doba, o neverovatnom carstvu životinja (pre svega ptica, koje se ovde gnezde i doleću i odleću na južnu polovinu naše prelepe planete) i o rezervatu retkog biljnog sveta. Film nam (ponovo) otkriva to neprocenjivo prirodno blago, tu, na ušću Save u Dunav, nadomak centra Beograda i centra Zemuna, blago koje možemo svakodnevno gledati sa Kalemegdana, naše lepe, stare beogradske tvrđave. Ovih dana sa zaprepašćenjem sam primetio da se pronose glasovi, i ne samo oni, nego i stvarne izjave o namerama, da bi ovo neprocenjivo nacionalno prirodno blago moglo da bude

Mozaik

23.02.2021 u 20:00

Carstvo belog bora

Zlatar planina, zahvaljujući šumama koje zauzimaju 52 odsto njene površine, od 2006. godine nosi epitet vazdušne banje. Deo tog šumskog prostranstva, u centralnom delu planinskog masiva, proglašen je za Specijalni rezervat prirode „Park šuma Ivlje”. Posebnu vrednost predstavlja jedini lokalitet u Srbiji na kome je razvijena zajednica belog bora i smrče na krečnjaku. „Zlatna planina” se nalazi u jugozapadnoj Srbiji ušuškana između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Na njoj caruje smrča ili kako je još nazivaju smreka, omora, čam, čamić. Osim što je dekorativna, smreka je i lekovita. U smrekovim šumama mnogi bolesnici nalaze spas za pluća, udišući vazduh bogat eteričnim mirisima. Široko rasprostranjene i očuvane smrčeve šume na severnoj strani Zlatara spuštaju se do Nove Varoši (960 m

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: priroda

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће