Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: вода

Београд

20.06.2016 у 17:08

Без воде тридесетак насеља у пет општина

Због хаварије на цевоводу сирове воде у производном погону „Макиш” и неодложне поправке квара од уторка 21. јуна, од седам сати до среде 22. јуна до седам сати без воде ће остати потрошачи у насељима: Палилула: Крњaчa, Котеж, Oвчa и Бoрчa, Рaкoвицa: у близини зграде Градске општине, као и улица Пaтриjaрхa Димитриja са околним улицама, Чукарица: Жaркoвo, Жeлeзник, Умкa, Oстружницa, Рушaњ, Срeмчицa и Вeликa Moштaницa, Сурчин: Прoгaр, Jaкoвo, Пeтрoвчић, Бољевци и Бечмен и Вождовац: Рипањ, Степашиновац, Зуце, Траншпед, Орловица, Липар, Чаршија, Феропласт, Врчин, Пиносава, Бели Поток и торањ Авала. Потрошачи у свим осталим деловима Београда, у наведеном периоду, могу осетити умањен притисак, а у периоду од уторка 21.јуна од 12 сати до среде 22. јуна до седам сати могу имати и повремене

Србија

14.06.2016 у 21:05

Ко мути воду између Ужица и Чајетине

Ужице – Одужило се, ево, чекање на почетак решавања ужичког водоснабдевања, предвиђеног новцем из државног буџета (од 3,2 милиона евра) за прву фазу модернизације овдашње фабрике воде. Ужичани се и даље напајају са изворишта Сушичко врело, још од оних алги у главној водоакумулацији Врутци с почетка 2014. године, али све гласније је питање до када ће тако моћи. Наиме, суседна општина Чајетина, која је ово извориште пронашла и почела да га припрема за водоснабдевање Златибора, па код појаве алги препустила комшијама Ужичанима да уз помоћ државе привремено реше своју муку, сада тражи своје. Златиборцима треба Сушичко врело и мада, како кажу, не би да Ужицу праве проблем, сматрају предугим ова оклевања да се дугорочно реши питање ужичке воде. Да ли то значи да се због

Наука

30.05.2016 у 13:05

Океане на Марсу збрисали астероиди

Два велика цунамија, које су изазвали удари астероида, највероватније су утицали на то да површина Марса, за коју поједини научници сматрају да је била прекривена океанима, данас изгледа као пустиња. Како у студији објављеној у магазину „Scientific Reports” претпоставља група међународних научника, два велика цунамија догодила су се пре око 3,4 милијарде година и трајно изменила слику Црвене планете, чинећи је данас неплодним и сувим окружењем, просечне температуре од око минус 60 степени целзијуса, пренео је Танјуг. Први цунами поплавио је област већу од око 780.000 квадратних километара, а други област од око 1,3 милиона квадратних километара, а оба су изазвана ударом великих астероида у површину Марса. Научни су доказе за те катаклизмичке догађаје нашли анализирајући

Свет

17.05.2016 у 20:05

„Ел Нињо” пустоши Етиопију

Етиопија се 2016. суочава са једном од најразорнијих суша последњих деценија, која већ угрожава десетину становништва, наводи Лаура Так, заменик председника Светске банке. Овогодишњи виновник разорне суше у Етиопији (92,3 милиона становника) јесте ћудљиви климатски фактор „Ел Нињо” који је изазвао недостатак хране у трећини дистрикта државе. Због упорних, тешких киша у другим деловима Етиопије преко 120.000 људи интерно је расељено, јавља Ројтерс. Због вишемесечне суше – иначе петнаесте од 1965. године – више од 10 милиона Етиопљана данас нема довољно хране, у оскудици пијаће воде је 5,8 милиона, док глад прети за око шест милиона малишана. Скоро пола милиона деце у Етиопији озбиљно је неухрањено, наводи амбасада САД у Адис Абеби. Уколико кише не падну на време, у Етиопији би у

Свет

17.05.2016 у 08:05

Битка градова за воду

„Свету прете нови сукоби због мањка пијаће воде – не само у зонама где жеђ увелико влада (Сахел, Средњи исток, југоисток Азије) већ и по све насељенијим градовима од југа Африке, Латинске Америке и Аустралије до севера планете. Будућност ће бити жедна”, злокобно ових дана најављује извештај експерата Светске банке симболичног наслова „На цедилу: климатске промене, вода и економија”. Криза водоснабдевања највећи је ризик који свету прети у следећих 10 година, сматра и Светски економски форум из Давоса. Чињеница да готово четвртина становништва планете (1,6 милијарди људи) данас живи у земљама у којима влада мањак пијаће воде, док истовремено сваки четврти град кубури са снабдевањем водом поткрепљује стрепње стручњака Светске банке и Светског економског форума из

Друштво

04.05.2016 у 10:59

Жути хидро аларм до четвртка

У наредна 24 сата биће на снази жути хидро аларм, јер се од четвртка очекује смиривање хидролошке ситуације и престанак падавина, каже хидролог Дејан Владиковић. Он је додао да, без обзира на обилне падавине није било попуштања насипа и изливања река, да је био умерен пораст водостаја на сливу Јужне Мораве и на њеним притокама, посебно Топлици, као и на сливу Западне Мораве и на њеним притокама, од којих је највише порасла Расина. „Што се тиче притока Велике Мораве било је мало јачег пораста у околини Смедеревске Паланке, то су реке Кубрушница и Јасеница. Јасеница је стигла до границе ванредне одбране од поплава, али се смирује полако и није било изливања”, рекао је Танјугу Владиковић. Он је додао да је поплављено, небрањено, пољопривредно земљиште између Пожеге и Чачка, као и да

Друштво

25.04.2016 у 08:05

Србин који је открио воду у Сахари

Чачак – Оснивач геохемије у Србији, академик Зоран Ј. Максимовић, завршио је животни пут 16. априла у 94. години, као председник Одбора за геохемију, секретар Одељења за математику, физику и геонауке и члан Председништва Српске академије наука и уметности, чији је редовни члан био три пуне деценије. Иза такве друштвене и научне части стоји редак, узбудљив животопис истраживача који је открио десет нових минерала и шест варијетета, и објавио чак 331 научни рад. Читаво његово дело описано је у библиографији „Научни опус Зорана Ј. Максимовића” (Београд – Ниш 2012), коју је приредио професор др Александар Керковић, академиков друг из гимназијских дана у Чачку. Кад смо пре две године разговарали са академиком Максимовићем, ради једног текста за „Политику”, рекао је да у његовој научној

Наука

31.03.2016 у 14:10

Све мање покретног леда на Арктику

Површина леденог покривача који се хвата на површини Атлантског океана на Арктику све је мања, а директан кривац је све топлија клима, нови су подаци којима НАСА упозорава на лоше еко-стање у овом делу планете. Како се наводи у најновијем извештају, сачињеном на основу података забележених до средине фебруара, уочен је нови неславни рекорд. Покретна ледена капа средином прошлог месеца износила је „само” 14,52 милиона квадратних километара што је најмања површина од 1979. године од када се обављају мерења. Ни прошле године стање није било боље. Пре 12 месеци површина површинског леда на воденом делу северног дела планете износила је 14,54 милиона квадратних километара. Како светски медији преносе изјаву Волта Мајера, стручњака за морски лед из НАСА, та површина најчешће варира из године

Магазин

30.03.2016 у 11:48

Микроби чисте воду

Светски дан воде обележен је недавно с циљем да се укаже на чињеницу да више од милијарду људи у свету нема приступ води која је безбедна за пиће. И док Уједињене нација раде на томе да се спречи хуманитарна катастрофа због недостатка воде, научници такође покушавају да допринесу решењу овог растућег проблема. Вода која се користи у рударству не може истовремено да се користи и за наводњавање све док се не прочисти од отровних метала попут олова или хрома, што је веома скуп процес. Међутим, микроби могу да претворе токсичне атоме метала у нетоксичне како бисмо од отпадних вода добили воду која је погодна за узгајање биљака, известио је „Глас Америке”. У рударству се обично користи огромна количина воде, која врло брзо постане богата растворљивим металима па самим тим и неупотребљива

Србија

21.03.2016 у 17:57

Крушевљани обележавају Светски дан вода

Крушевац – Светски дан вода, 22. март, Крушевац и ове године обележава бројним активностима, којима се указује на значај најважнијег природног ресурса и потребу за његовим очувањем. Директор ЈП „Водовод Крушевац” Милутин Тасић изјавио је да се последњих година перманентно унапређује систем експлоатације и прераде воде са језера Ћелије, одакле ће се пијаћом водом снабдева око 120.000 људи. – Ових дана обављамо последње припрема за водоснабдевање са Ћелија грађана Ћићевца и Варварина. Велика инвестиција за проширење капацитета водоснабдевања са 600 на око 1.000 литара у секунди је готово завршена, па ће за неколико месеци здраву воду из Фабрике воде у Мајдеву користити око 200.000 грађана – изјавио је директор Тасић. Поводом Светског дана вода ученици средње Хемијске школе посетиће

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 23:59

Белгија издала европски налог за хапшење Аврамопулоса због афере „Катаргејт”

22.06.2026 у 23:04

„Спејсекс” емитује обвезнице, а располаже са 100,8 милијарди долара готовине

22.06.2026 у 23:02

МУП: одбацујемо тврдње уредника Бете, полиција је имала законску обавезу да реагује

22.06.2026 у 22:59

Трамп: Ормуски мореуз потпуно отворен, саобраћај бродова нормализован

22.06.2026 у 22:54

Гром усмртио велики део стада: породица код Зворника остала без извора прихода

22.06.2026 у 22:41

Москва и Техеран одржали консултације о спровођењу меморандума САД и Ирана