Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Друштво

14.06.2021 у 13:50

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту „Политике” и у рубрици Међу нама. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима. Негодовањем против закона први се огласио Одбор за стандардизацију српског језика САНУ. Највећи део њихових примедби тиче се дела о родно сензитивном језику, тј. творбе именица женског рода на основу именица мушког рода. Како су истакли, тиме се нарушава структура српског језика и спроводи језички

Писма читалаца

07.06.2021 у 10:45

Језик и родна равноправност

Колико је недавно донети Закон о родној равноправности и језику неусаглашен са самом природом српског језика, говоре реакције стручњака (не постоје „стручњачице”) из области језика. Закон су усвојили непознаваоци суштине самог језика. Занемаривши прожетост семантичке, фонетске и лексичке димензије и слагање речи и израза у нашем језику, довели су у питање његову мелодију и лепоту. Интересује ме како ће песници и писци у својим књижевним делима да поштују овакве законске одредбе, јер свака објављена књига је улажење у јавни простор. Слобода уметничког изражавања ће бити угрожена, а то је највећа вредност сваког ствараоца. Треба ли уметник да размишља о цензури, новчаној или затворској казни ако му се у стиху и рими не појаве и женски и мушки род, истовремено, јер то за доносиоце закона,

Друштво

03.06.2021 у 09:37

Чомићева позива лингвисте на дијалог о Закону о родној равноправности

КРУШЕВАЦ – Закон о родној равноправности, који је ступио на снагу пре два дана, изазвао је бројне полемике у јавности. Идеја је била да нови закон треба да донесе бољу уравнотеженост међу половима, између осталог, због чега су уведена и два нова облика дискриминације ‒ полно и сексуално узнемиравање и сегрегација. Највећа полемика је ипак настала о родно осетљивом језику. Противећи се закону, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ упутио је јавности допис у коме се између осталог каже: „Закон о родној равноправности – којим се, како влада наводи унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце – директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно

Писма читалаца

03.06.2021 у 13:12

Уродњавање језика

Месецима слушам и читам о Закону о родној равноправности и нервирам се. Ни на крај ми памети наравно није да имам било шта против равноправности жена и мушкараца, ни на крај ми памети није ни да оправдавам било какво насиље над слабијима, али ничим не успевам да оправдам то што се овим законом најављује насиље над српским језиком. Пошто се обично руководим ставом „у се и у своје кљусе”, села сам и прочитала текст закона. Кључни захтев који се тражи/подразумева овим законом јесте захтев који је стављен у наслов овога текста: процес уродњавања мора се спровести на свим нивоима – и то поновљено 12 пута. Реч уродњавање не постоји ни у једном од шест прегледаних речника српскога језика (Речник САНУ још није стигао до У), а није ни могла да буде записана, јер је превод енглеског израза

Писма читалаца

02.06.2021 у 12:18

Језичка родна равноправност на штету жена

У последњих сто година српски језик полако губи своју природу: најпре губи писмо, а све потоње је само наставак затирања. Сложенице престају то да буду, калемљењем вештачких нагласака, као што су: исТОимено, лабоРАторија, саНАторијум... а тек генитиви – маТУраната, коМАНданата, ватРОгасаца... Потом наилази време транспарентних англицизама: где дестинација едукације по дифолту хармонизује бенефите... Међутим, жене и мушкарци су и даље изједначени у својим професијама као лекари, инжењери, пољопривредници, васпитачи, психолози... од којих су неки називи професија временом природно добили свој облик у женском роду, јер складно и лепо звуче, спретни за изговор. Али не, и даље све то звучи исувише природно – исувише српски. Зато се уводи васпитна мера „језичке родне равноправности”, коју

Друштво

07.03.2020 у 20:37

Жене и даље неравноправне

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је, поводом 8. марта, Међународног дана жена, да се и данас у Србији велики број жена и девојчица суочава с неравноправношћу, родно заснованим насиљем и проблемима у остваривању економских и социјалних права. „Родни стереотипи и предрасуде су и даље присутни, а дискриминација жена видљива је на сваком кораку. Вулгарне увреде упућене женама, нарочито онима које су се оствариле у јавном животу, не наилазе на довољно оштру осуду друштва и санкције државних органа”, навео је Пашалић у саопштењу за јавност. Он је указао на неповољан положај жена на тржишту рада, недовољну заступљеност, нарочито оних из осетљивих група, на местима одлучивања у јединицама локалне самоуправе, као и на нефункционалност механизама за родну равноправност у локалној

Друштво

02.06.2019 у 16:52

Напредак у родној равноправности, али има још посла

Србија је остварила одређени напредак када је родна равноправност и положај жена у питању, али то није довољно и морамо наставити брже и ефикасније да радимо уколико желимо да жене у нашој земљи буду равноправне чланице друштва, изјавила је данас потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност проф. др Зорана Михајловић. Она је, коментаришући извештај Европске комисије о напретку Србије, истакла да је ЕУ препознала напоре наше државе у унапређењу родне равноправности. „Европска комисија поздравила је усвајање новог Индекса родне равноправности и напретка који смо постигли за две године, посебно у домену учешћа жена у политичком животу. Поносни смо што смо једина земља ван ЕУ која је израчунала индекс. Такође, похваљено је и подношење првог државног

Друштво

12.12.2018 у 13:40

Србија на 22. месту у Европи по родној равноправности

Србија је напредовала у постизању родне равноправности у 2018. години и налази се на 22. месту заједничке листе са европским земљама, показује други Индекс родне равноправности који је данас представљен на конференцији у Палати Србија. Индекс равноправности показује да је Србија највише постигла у области укључивања жена у политички живот, а да су и даље најлошији резултати у области рада, што значи да су жене за исти посао мање плаћене од мушкараца. Председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић рекла је да је просек Србије у 2018. години 55,8 поена, а просек у ЕУ 66,2 поена, те да је Србија напредовала за 3,4 поена у односу на извештај из 2016. године, када је просек наше земље био 52,4 поена, а европски просек 65, преноси Танјуг. Према другом Индексу

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: родна равноправност