Таг: лучић м

Први прави јунак једног доба, по својим зрачењима и утицајима на читаоце, не само Европе, већ и доброг дела света, стигавши чак до Јапана, био је Вертер, главни лик Гетеовог дела ,,Јади младога Вертера” (1774). И не само то, дело је постало и први бестселер. Наравно, кад га је писао, Гете није имао ни претпоставку да ће његов Вертер направити такав дармар у свету, утолико пре што је...

Антички Грци су веома промишљено политику и бављење њом назвали „вештином могућег”, дефинишући тако суптилно отклон и од стварности и од оностраног, верујући да ће сваки владар полиса покушати тако да влада да то буде на ползу плебса, а можда још више на ползу уметности и стварања. Периклово доба до данас је остало пример правичног владања и још недосегнутог и филозофског и уметничког говора. С...

Била је Нова година, али као да није ни била. Нешто јој је недостајало, иако је на ТВ станицама било и игара и песама, филмова, серија, нових и старих, подигнутих чаша и куцања у поноћ... Али осећало се да наше телевизије годинама понављају добро познат шаблон: кад нема хлеба има игара, или још боље има колача. Није баш упутно њих помињати, јер су једној краљици дошли главe, а такозвани плебс...

Судећи по разним немилим догађајима широм бивше СФРЈ, изгледа да се страсти нису још смириле. Новине и телевизијске вести пуне су „непријатеља”; стварних или измишљених злочинаца; оних који су нижа раса у односу на друге, као што се уочи Светског дана Рома у Београду догодило да их иселе из картонских кутија, а потом да их нагрде нове комшије, кад је град Београд поставио прве...

Иако још није инаугурисан за председника САД, Барак Обама је постао права медијска звезда: о њему се већ пишу књиге, најављује се снимање филма с Дензелом Вашингтоном у главној улози, тражи се од њега да не „седи” само у Белој кући већ да посећује позоришта, док познате филмске звезде најављују да ће се због њега преселити у Вашингтон! Она Меклуанова давна констатација о медијима...

Кад за неког хоће да се каже да има необјашњиви утицај на друге, код којих изазива једну врсту дивљења, обично се каже да он или она имају харизматичну моћ, моћ која је у хришћанству припадала само свецима. За време Сократа или Платона, Јулија Цезара или Октавијана Августа нигде није записано да су они имали харизматичну моћ. Једноставно, иако грчког порекла, што значи „милосни дар”...