Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сликари

Култура

05.12.2021 у 12:58

Медаковићеви сликари неће лако остарити

Капитално дело академика Дејана Медаковића „Српски сликари 18-20. века, Ликови и дела”, после 53 године од првог објављивања из 1968, у новосадској Матици српској, сада има ново издање у „Прометеју” из Новог Сада и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе ( сада је наслов од првобитног „Српски сликари 18. и 19.века” прецизиран на раздобље од 18. до 20. века, јер су анализирана дела уметника чије дело увелико залази у 20. век). Књига обухвата текстове о Христофору Жефаровићу, Захарију Орфелину и Јакову Орфелину, Јанку Халкозовићу, Теодору Крачуну, Теодору Илићу Чешљару, Арсенију Теодоровићу и Константину Данилу, Павлу Симићу, Јовану Клајићу, Новаку Радонићу, Ђури Јакшићу и Стеви Тодоровићу, све до Љубомира Ивановића, Марка Мурата, Уроша Предића и Паје Јовановића. Следеће године

Култура

25.11.2021 у 15:13

„Прерађевине Оташевић”

Осим у Галерији САНУ, на изложби „Слика слици” (и у сталним поставкама наших највећих музеја), радове нашег сликара и академика Душана Оташевића могу се од вечерас у 19 сати, и то у већем обиму, видети и у београдској Галерији Рима. Поставка његових дела са несвакидашњим радним насловом (У ТЦ „Историја уметности”) трајаће у овом изложбеном простору до краја године, а у целости је заснована на Оташевићевом односу према делима и ауторима из историје уметности на које уметник кроз свој вишедеценијски опус реферише на различите начине. Кроз разноврсну постмодернистичку праксу цитата, пастиша, копија, симулакрума, Оташевић од средине осме деценије 20. века све до најновијих радова који ће први пут сада бити изложени, успоставља везу са амблематским делима и ауторима из уметничке

Култура

24.11.2021 у 13:04

Нова сумња у аутентичност слике „Салватор Мунди”

Слика „Салватор Мунди”, коју је 2017. као аутентично дело ренесансног мајстора Леонадра да Винчија на аукцији у „Кристију” принц Бадр бин Абдулах, саудијски министар културе, платио вртоглавих 450 милиона долара, опет је у центру пажње јавности. Како преносе водећи светски медији, међу њима и они специјализовани за културу и уметност, као што је „Арт њузпејпер”, изнете су нове сумње у Леонардово ауторство. У каталогу који прати тренутно актуелну поставку у чувеном мадридском Прадо музеју посвећену великом уметнику, а под називом „Леонардо и копије Мона Лизе”, у попису дела којима се изложба бави, поред музејске копије „Мона Лизе”, која је у фокусу поставке, слика „Салватор Мунди” деградирана је и наведена је као „приписан рад, радионица или ауторизован и надзиран од Леонарда”. На

Култура

22.11.2021 у 12:28

У очима јој је увек горело притајено светло

Што више најразнороднијих утицаја, знања и искустава учествује у развоју једне уметничке личности, то је њено стваралаштво слојевитије, и тиме многозначније. Права уметност храни се тајном, која се не може сасвим и до краја докучити. Због тога млади, а талентом и знањем пребогати живот наше сликарке Милене Павловић Барили (5. 11.1909. ‒ 6.03.1945) у последње време све више привлачи пажњу теоретичара уметности, међу којима је и Миодраг Б. Протић, уметник и критичар уметности, један од оснивача Музеја савремене уметности. „Службени гласник” објавио је његову студију „Милена Павловић Барили, Живот и дело”. Ово дело садржи више од сто тридесет њених слика, цртежа и илустрација, као и десетине црно-белих приватних фотографија које доносе причу о њеном животу, по мишљењу аутора у сваком

Култура

17.11.2021 у 13:46

Рекордних 34,9 милиона долара на аукцији за слику Фриде Кало

ЊУЈОРК - Слика мексичке уметнице Фриде Кало продата је на Сотбијевој аукцији у Њујорку за рекордних 34,9 милиона долара (25 милиона фунти). То је највише плаћена цена на аукцији за неко латиноамеричко уметничко дело. Рекорд је претходно држао рад уметника Дијега Ривере, са којим је Фрида Кало имала веома бурну везу. Његово дело продато је било за 9,76 милиона долара 2018. године. Фридина слика „ Диего y Yо” једна је од њених последњих аутопортрета. Рад приказује уплакану Фриду са супругом Ривером насликаном изнад њених очију, пише БиБиСи. Сотби је на аукцији истакао да је то „једно од најважнијих Фридиних дела које је икада доспело на аукцију”.

Култура

16.11.2021 у 11:44

Слика „Берба” Саве Шумановића поново пред публиком

Чувена слика „Берба” Саве Шумановића биће изложена у атријуму Народног музеја у Београду од данас до 26. новембра, поводом обележавања 100 година од њеног настанка, саопштено је из ове установе, а преноси Танјуг. Након комплексног процеса конзервације и рестаурације који је трајао више година, посетиоци ће имати прилику да виде прво монументално дело великог српског сликара у његовом оригиналном сјају. За све оне који би желели да сазнају више о слици „Берба” и Сави Шумановићу, Народни музеј је организовао и предавање из атељеа за конзервацију и рестаурацију. Сви рестауратори који су реализовали наведени подухват, 18. новембра ће говорити о читавом поступку и изазовима са којима су се сусрели. Слика „Берба” Саве Шумановића настала је током његовог првог боравка у Паризу (јесен 1920.

Култура

15.11.2021 у 15:32

Са Ван Гогом на ручку у Оверу

Као и за многе уметнике и боеме, и за Винсента Ван Гога кафана је била много више од места за обедовање, ту је могао да изнајми собу и да се осети као код куће, па чак и да излаже своје слике. Означавала је место у којем је могао да буде са људима, али да опет буде и сам, да предочава самом себи различите композиције предмета и особа, тоналитете боја. Да се уживи у лица необично обичних, оних који су тешко зарађивали свој хлеб и у свом поштењу постајали узвишени. Јер, према сопственом признању, Ван Гог је био фасциниран људским лицима: „Оно што у мени распаљује највише страсти јесте портрет, модерни портрет. Тражим га у бојама и сигурно нисам једини који га истражује у том правцу. Волео бих, пазите, далеко од тога да кажем да ћу то моћи, иако је то оно на шта циљам, волео бих да сликам

Култура

09.11.2021 у 20:00

O заоставштини Милене Павловић Барили

После романа „Аутопортрет са маскама”, Мирјана Митровић се још једанпут вратила Милени Павловић Барили, овај пут у делу под насловом „Као велики компас”, где се упустила у другачији жанр, заронила у писма, исечке из новина, фотографије и заоставштину из фондова сликарке који се чувају у галерији у Пожаревцу која носи њено име. Од 366 различитих инвентарских јединица, похрањених у галерији, Мирјана Митровић је анализирала 62. Сви ти артефакти откривају Миленину личност и сведоче како о њеном животу тако и о сликарском путу. Кад је у питању преписка сликарке, Мирјана Митровић сагледава „природу односа између адресата и адресанта” и тако, не без литерарне потке, речима слика „људе из културне историје, светске и наше”. У том одсликавању користила је и писма блиских Милениних рођака, с

Култура

09.11.2021 у 10:13

Сви атељеи Надежде Петровић

У Уметничкој галерији „Надежда Петровић” у Чачку, вечерас од 19 сати биће уприличено предавање у оквиру изложбе „Златном руком и сребрним српом – Етнографски предмети Париског атељеа Надежде Петровић”, а под називом „Сви атељеи Надежде Петровић”. О једној од наших највећих сликарки говориће др Јаснa Јованов, историчарка уметности, дугогодишња директорка Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду, врстан познавалац живота и дела Надежде Петровић, иначе рецензент каталога изложбе. Бави се ликовном критиком, истраживачким радом у области националне историје уметности новијег периода, преводилаштвом и сценаристичким радом. Објавила је неколико монографија о сликарима активним у првој половини прошлог века.

Култура

05.11.2021 у 15:15

О српском симболизму у Галерији Матице српске

Вечерас у 19 сати у Галерији Матице српске у Новом Саду биће отворена изложба „Живот – Сан – Смрт. Европски оквири српског симболизма”, коју заједнички реализују Галерија Матице српске и Народни музеј у Београду. Кроз одабир седамдесет и седам уметничких дела из националних и европских музејских и приватних колекција на свеобухватан начин се представљају тематска разноликост и особена поетика српског симболизма, чиме се још једном потврђује да је српска ликовна култура интегрални део европске уметности и културе, а разматрају се и утицаји и везе, тематска опредељења и уметнички домети српског и европског симболизма. Поред репрезентативних остварења националних уметника, посебан куриозитет представљају дела водећих европских уметника симболизма попут Гистава Мороа, Франца Штука,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 10:56

Багаеи о тврдњама о шпијунажи: Ништа није искључено када је у питању Израел

08.06.2026 у 10:54

Водитељка тражила доказе о наводном намештању избора, Трамп напустио интервју

08.06.2026 у 10:51

Власти Маурицијуса: Нисмо добили никакав амерички предлог о острвима Чагос

08.06.2026 у 10:50

Након санације „Рзава”, вода у Горњем Милановцу безбедна за употребу

08.06.2026 у 10:41

Јешић на Новој С: Ко није уз студенте, неће проћи без казне

08.06.2026 у 10:40

Додељене Тони награде: „Schmigadoon!” најбољи мјузикл, „Liberation” најбоља драма