Ексклузивна дела Ротка и Ворхола на аукцији у мају

Средином новембра прошле године у „Садебију” у Њујорку, а о чему пише, између осталих и „Гардијан”, одржана је продаја дела из приватне Маклов колекције, када су изузетне слике Марка Ротка, Џексона Полока, Ендија Ворхола и осталих великана светског сликарства (укупно 35 радова) достигле укупну суму од 676 милиона долара, чиме је та аукција постала, како се процењује, највреднија која је икада одржана у поменутој угледној аукцијској кући. Ту причи о артефактима из једне од најпрестижнијих приватних збирки дела модерне и савремене уметности на свету није крај. У мају ове године, а све због бракоразводне парнице власника Херија Маклова и Линде Маклов, биће одржана нова продаја, такође у истој кући, и овога пута ту ће се наћи још 30 дела, међу њима и до сада никада јавно виђено Ротково дело, као и један од Ворхолових последњих аутопортрета.

Овај магнат на пољу некретнина и његова сада већ бивша животна сапутница, иначе чланица одбора њујоршког Метрополитен музеја, сакупљали су уметничке радове преко пола века али се спекулише да је, заправо, за одабир била заслужна најпре она, а поред већ истакнутих имена ту се налазе и ствараоци попут Алберта Ђакометија, Зигмара Полкеа, Герхарда Ритера, Саја Твомблија.

На првом надметању Роткова слика „Број 7” из 1951. продата је за 82,5 милиона долара, а Полоков „Број 17” – дело настало исте године – за 61,2 милона долара, док је, рецимо, Ђакометијева бронзана скулптура „Le Nez” плаћена 78,4 милиона долара. Како објашњавају стручњаци за острвске медије, за неколико месеци, када на ред дође и други део ове вредне збирке, љубитеље уметности може додатно да привуче неколико момената. Први је тај што је Ротково дело које се помиње – „Без наслова”, из 1960. године – уметник урадио у преломном тренутку своје каријере, када је од светлијих тонова које је користио средином педесетих година прошлог века прешао на тамнију палету боја. У случају Ворхола пак ради се о монументалној слици насталој у оквиру серије насликане 1986, односно приказу самог себе из доба када је преиспитивао сопствено наслеђе и статус, само девет месеци пре него што је преминуо. Биће ту и Рихтеров „Морски пејзаж” из 1975, две слике Вилема де Кунинга, као и дела Пабла Пикаса, Џефа Кунса и других... Свеукупно, а према речима Брук Лемпли из „Садебија”, ова колекција је сторија о уметности у својој највишој форми, састављена уз апсолутну прецизност. Сваки уметник представљен је делом насталим у тренуцима дубоке креативности.

Није безначајно рећи и то, а што наглашавају страни медији, да је прошлогодишње новембарско вече у „Садебију” било и прави тест за тржиште уметничких дела још од почетка пандемије вируса корона. Будући да потражња махом превазилази понуду, постојало је озбиљно надметање за радове који су могли да се купе, а посебно су у том смислу били активни купци из Азије. Чак је трећина дела продатих током 2021, из ове аукцијске куће отишла у руке нових власника пореклом из овог дела света.