Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: музика

Култура

01.04.2021 у 22:00

Програмски језици и ноте

На који начин се дигиталне технологије користе у српском уметничком музичком стваралаштву у периоду од раних седамдесетих година прошлог века када су први уређаји те врсте ушли у професионалну употребу код нас, па све до данас, анализирао је Милан Милојковић, доцент на катедри за музикологију Академије уметности у Новом Саду. Његову докторску студију из области електроакустичке музике, „Дигитална технологија у српској уметничкој музици”, недавно је објавила Матица српска. ‒ Појам рачунарске музике, као својеврсне подгрупе електроакустичке/електронске музике, сагледавао сам од првих таквих одређења у светској музиколошкој литератури 50-их година прошлог века, све до савремених тумачења, како бих се на послетку определио да се кроз рад највише ослоним на одређење овог поља које је

Култура

31.03.2021 у 20:00

Наша публика је жедна нових садржаја

Представа „Гранд хотел” не прати илустративно истоимени филм већ се бави временом, преиспитивањем ликова затворених у простору једног хотела, а то је ситуација које смо и сами били сведоци током дана изолације, каже млада композиторка Ана Крстајић која је потписала музику за савремену плесну представу„Гранд хотел”. Премијера ове представе у кореографији Александра Илића и режији Александра Николића најављена је за сутра на сцени земунског Мадленианума. Сценографију потписује Жорж Драушник, а костим Александра Каровић. Играју Мојца Мајцен, Бранко Митровић, Јакша Филиповац и Огњен Вучинић. ‒ Музика у представи „Гранд хотел” одсликава сусрет замрзнутог времена и простора у људском постојању. Путем комбинације традиционалних и западних инструмената музика прати оживљавање и проживљавање

Култура

28.03.2021 у 12:52

Одлазак императора шансоне

Певач, композитор, глумац, велика звезда златног доба југословенске шансоне, Зафир Хаџиманов, преминуо је јуче од последица вируса корона у 78. години, пренели су домаћи медији. Хаџиманов је компоновао десетине шансона и балада на стихове антологијских песника од Константина Миладинова, Косте Рацина, Блажета Конеског, Аце Шопова и Радована Павловског до Милоша Црњанског, Душка Радовића, Десанке Максимовић, Бране Црнчевића... Познати аутор награде је добијао од Струшких вечери поезије па до Интернационалног фестивала шансоне у Загребу. Сам, или са супругом Сенком Велетанлић, снимио је десетине песама. Наступао је на сценама попут парсике Олимпије (Париз), од Сиднеја до Москве. Зафир Хаџиманов рођен је у Кавадарцима (Македонија), од оца Васила и мајке Вере. У Београду уписује

Култура

25.03.2021 у 15:32

Промоција српске музике

Недавно су у Великој сали Коларчеве задужбине сопран Миомира Витас и пијаниста Константин Богино одржали концерт са симболичним насловом „70+70”, обележивши тако седам деценија својих живота. Занимљив програм открио је све атрибуте њиховог извођаштва и њихових интересовања. Богино је виртуозно, маштовито и раскошно извео дела Скрјабина, Шопена и Шчедрина, а Витасова је у низу соло песама презентирала најбоље одлике концертног певања – добру интонацију и дикцију и дубоко проживљен текст. Но, тај програм је у исто време испољио и њихова уметничка усмерења, због којих су већ деценијама привлачни за европски и значајни за српски музички живот. Пре више од три деценије брачни пар Богино-Витас обрео су у Аркеју, градићу поред Париза, и већ од самог почетка њихов дом је постао место на коме

Култура

24.03.2021 у 20:00

Година иза нас је година одбацивања површности

Тина је фантазија сваког мушкарца, божанствена, луда, шик… Овако је Мик Џегер описивао славну Тину Тарнер, краљицу рокенрола, која данас у 81. години из Швајцарске, где живи, најављује званични филмски опроштај од публике. ‒ Желим да кажем обожаваоцима збогом и захвалим за све. И то ће бити мој крај, мој последњи опроштај ‒ преносе амерички медији изјаву Тарнерове, поводом вести да ће крај каријере дуге шест деценија обележити документарним филмом, који је управо снимила ХБО ТВ станица, а чије је емитовање предвиђено до краја марта. Биће то указивање велике почасти америчкој певачици, коју памтимо по моћном гласу, сјајним кореографијама, великим турнејама. У поменутом документарцу сазнаћемо шта је Тина Тарнер преживела у младости на основу архивског материјала, старих снимака и

Култура

01.03.2021 у 22:14

Кад смо „читали” рокенрол

Говорити о „бит музици”, поп и рок покрету уопште, а не помињати улогу многобројних часописа као њиховог промотера, значило би испричати само половину приче. Наиме, колико год давних 60-их и 70-их година прошлог века било узбудљиво слушати сваку нову композицију легендарних „Битлса”, „Ролингстонса”, „Енималса”, непоновљивих Ерика Бардона, Џенис Џоплин, Џоа Кокера..., ништа мању пажњу нису привлачили ни новински текстови о њиховим концертима, новим снимцима, плановима, повременим скандалима. Било је то време „битлманије” када су се уз радио-апарате са узбуђењем чекале емисије попут „Топ 20 Радија Луксембург”, те његових пандана на „Би-Би-Сију”, или пиратском „Радију Каролина”, који је свој програм емитовао са једног брода укотвљеног негде у међународним водама. Телевизија још није имала

Култура

20.02.2021 у 20:20

Пеца Поповић: Ђорђе Балашевић је наш Боб Дилан

„Разни епитети иду уз Балашевића, али када кажете наш Дилан, то је Ђорђе Балашевић. Та поетика, даровитост, препознавање ситница и детаља у свакодневном животу“, каже музички критичар Пeтар Пеца Поповић и напомиње да још нисмо свесни губитка који нас је задесио. Када помисли на Балашевића, Поповић каже да су у првом плану емотивност, даровитост коју је носио у себи и успео да сачува толико година, што уопште није лако. Ђорђа Балашевића је упознао 1977. године. „Дошао је са једном касетом и дао ми је овлашћење да се та песма објави. Објављена је, а звала се "У раздељак те љубим". Неколико месеци касније, 1978. године на фестивалу у Опатији Балашевић је заступао је Новосадски центар.У полуфиналу је изашао у обичној кошуљи, за разлику од свих који су носили лептир-машне и

Култура

11.02.2021 у 13:20

Признање Нишвил фестивала „Седморици младих”

Награда за животно дело коју Нишвил џез фестивал традиционално додељује заслужним музичарима, ове године биће уручена Јови Радовановићу и групи „Седморица младих”, саставу који је ушао у Гинисову књигу рекорда као ансамбл који је 33 године свирао непрекидно заједно, саопштили су организатори фестивала, преноси Танјуг. Иако ће код најшире публике остати упамћени као сигурно први СФРЈ „шоу бенд”, односно ансамбл који подједнако успешно изводи веома различите музичке стилове, а чији чланови притом поседују и евидентан комичарски таленат, „Седморица младих” су од почетака па до престанка рада, на овим просторима били један од најутицајнијих промотoра џеза и њему сродних стилова. Ансамбл „Седморица младих” основан је 29. септембра 1959. године. Прву поставу су чинили Зоран Зарије Раковић

Култура

26.01.2021 у 22:00

Концертна сезона у Београду и Србији 2021.

Концертна сезона готово да није постојала протекле 2020. године услед пандемије ковидa 19, која је зауставила цео свет, али љубитељи музике у Београду и Србији могу да се надају новим заказаним наступима домаћих и светских имена током целе 2021. године, преноси Танјуг. Истина, већина тих концерата у наредном календару јесу сви одложени догађаји из 2020. године који су морали бити померени ради безбедности извођача и публике. Нарочито обећава март месец када је први на репертоару више пута одлаган гитарски квартет „40 фингерс” из Италије, који ће 16. марта наступити у оквиру 22. Гитар арт фестивала у Комбанк дворани. Матео Бренчи, Емануеле Графити, Енрико Марија Миланези и Андреа Витори коначно би требало да наступе на овој музичкој смотри, као трећа срећа, јер су померали све датуме до

Култура

11.01.2021 у 21:10

Не пристај на компромисе

„Кад душа може да погледа свет и тамо види и осети бол и усамљеност, и кад може да посегне дубоко унутар себе и пронађе глас којим ће певати о томе, та душа може да лечи”, једно је од најлепших сведочења о уметности Џенис Џоплин, које је изрекла америчка певачица и гитаристкиња Мелиса Етериџ. И заиста, у биографији „Џенис, њен живот и музика” ауторке Холи Џорџ-Ворен, у преводу Горана Скробоње и у издању „Лагуне”, као да се са сваком сличном изјавом о моћном таленту ове свестране музичарке чује тај њен глас невероватног распона. Он слушаоца шчепа, продрма, па га баци у дубине духа за које није ни знао да постоје. На почетку љубави њених родитеља, отац Сет Џоплин саветовао је њену мајку да не пише о ономе што свакодневно ради већ да му саопштава ствари о којима мисли. Такав отац,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 12:50

Рекордан број људи остао блокиран на планинама у Јапану у 2025. години

18.06.2026 у 12:46

Челично пријатељство Србије и Кине приказано кроз архиву „Синхуе”

18.06.2026 у 12:40

Вучић: Експо 2027 нова прилика за повезивање Србије и Словеније

18.06.2026 у 12:39

Вакцина против ХПВ-а може да елиминише ризик од рака грлића материце

18.06.2026 у 12:35

Ибрахима Конате прешао у Реал Мадрид

18.06.2026 у 12:35

Београдски универзитет изгубио 428 позиција за шест година