Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

01.04.2021 u 22:00

Programski jezici i note

Na koji način se digitalne tehnologije koriste u srpskom umetničkom muzičkom stvaralaštvu u periodu od ranih sedamdesetih godina prošlog veka kada su prvi uređaji te vrste ušli u profesionalnu upotrebu kod nas, pa sve do danas, analizirao je Milan Milojković, docent na katedri za muzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njegovu doktorsku studiju iz oblasti elektroakustičke muzike, „Digitalna tehnologija u srpskoj umetničkoj muzici”, nedavno je objavila Matica srpska. ‒ Pojam računarske muzike, kao svojevrsne podgrupe elektroakustičke/elektronske muzike, sagledavao sam od prvih takvih određenja u svetskoj muzikološkoj literaturi 50-ih godina prošlog veka, sve do savremenih tumačenja, kako bih se na posletku opredelio da se kroz rad najviše oslonim na određenje ovog polja koje je

Kultura

31.03.2021 u 20:00

Naša publika je žedna novih sadržaja

Predstava „Grand hotel” ne prati ilustrativno istoimeni film već se bavi vremenom, preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela, a to je situacija koje smo i sami bili svedoci tokom dana izolacije, kaže mlada kompozitorka Ana Krstajić koja je potpisala muziku za savremenu plesnu predstavu„Grand hotel”. Premijera ove predstave u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića najavljena je za sutra na sceni zemunskog Madlenianuma. Scenografiju potpisuje Žorž Draušnik, a kostim Aleksandra Karović. Igraju Mojca Majcen, Branko Mitrović, Jakša Filipovac i Ognjen Vučinić. ‒ Muzika u predstavi „Grand hotel” odslikava susret zamrznutog vremena i prostora u ljudskom postojanju. Putem kombinacije tradicionalnih i zapadnih instrumenata muzika prati oživljavanje i proživljavanje

Kultura

28.03.2021 u 12:52

Odlazak imperatora šansone

Pevač, kompozitor, glumac, velika zvezda zlatnog doba jugoslovenske šansone, Zafir Hadžimanov, preminuo je juče od posledica virusa korona u 78. godini, preneli su domaći mediji. Hadžimanov je komponovao desetine šansona i balada na stihove antologijskih pesnika od Konstantina Miladinova, Koste Racina, Blažeta Koneskog, Ace Šopova i Radovana Pavlovskog do Miloša Crnjanskog, Duška Radovića, Desanke Maksimović, Brane Crnčevića... Poznati autor nagrade je dobijao od Struških večeri poezije pa do Internacionalnog festivala šansone u Zagrebu. Sam, ili sa suprugom Senkom Veletanlić, snimio je desetine pesama. Nastupao je na scenama poput parsike Olimpije (Pariz), od Sidneja do Moskve. Zafir Hadžimanov rođen je u Kavadarcima (Makedonija), od oca Vasila i majke Vere. U Beogradu upisuje

Kultura

25.03.2021 u 15:32

Promocija srpske muzike

Nedavno su u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine sopran Miomira Vitas i pijanista Konstantin Bogino održali koncert sa simboličnim naslovom „70+70”, obeleživši tako sedam decenija svojih života. Zanimljiv program otkrio je sve atribute njihovog izvođaštva i njihovih interesovanja. Bogino je virtuozno, maštovito i raskošno izveo dela Skrjabina, Šopena i Ščedrina, a Vitasova je u nizu solo pesama prezentirala najbolje odlike koncertnog pevanja – dobru intonaciju i dikciju i duboko proživljen tekst. No, taj program je u isto vreme ispoljio i njihova umetnička usmerenja, zbog kojih su već decenijama privlačni za evropski i značajni za srpski muzički život. Pre više od tri decenije bračni par Bogino-Vitas obreo su u Arkeju, gradiću pored Pariza, i već od samog početka njihov dom je postao mesto na kome

Kultura

24.03.2021 u 20:00

Godina iza nas je godina odbacivanja površnosti

Tina je fantazija svakog muškarca, božanstvena, luda, šik… Ovako je Mik Džeger opisivao slavnu Tinu Tarner, kraljicu rokenrola, koja danas u 81. godini iz Švajcarske, gde živi, najavljuje zvanični filmski oproštaj od publike. ‒ Želim da kažem obožavaocima zbogom i zahvalim za sve. I to će biti moj kraj, moj poslednji oproštaj ‒ prenose američki mediji izjavu Tarnerove, povodom vesti da će kraj karijere duge šest decenija obeležiti dokumentarnim filmom, koji je upravo snimila HBO TV stanica, a čije je emitovanje predviđeno do kraja marta. Biće to ukazivanje velike počasti američkoj pevačici, koju pamtimo po moćnom glasu, sjajnim koreografijama, velikim turnejama. U pomenutom dokumentarcu saznaćemo šta je Tina Tarner preživela u mladosti na osnovu arhivskog materijala, starih snimaka

Kultura

01.03.2021 u 22:14

Kad smo „čitali” rokenrol

Govoriti o „bit muzici”, pop i rok pokretu uopšte, a ne pominjati ulogu mnogobrojnih časopisa kao njihovog promotera, značilo bi ispričati samo polovinu priče. Naime, koliko god davnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka bilo uzbudljivo slušati svaku novu kompoziciju legendarnih „Bitlsa”, „Rolingstonsa”, „Enimalsa”, neponovljivih Erika Bardona, Dženis Džoplin, Džoa Kokera..., ništa manju pažnju nisu privlačili ni novinski tekstovi o njihovim koncertima, novim snimcima, planovima, povremenim skandalima. Bilo je to vreme „bitlmanije” kada su se uz radio-aparate sa uzbuđenjem čekale emisije poput „Top 20 Radija Luksemburg”, te njegovih pandana na „Bi-Bi-Siju”, ili piratskom „Radiju Karolina”, koji je svoj program emitovao sa jednog broda ukotvljenog negde u međunarodnim vodama. Televizija

Kultura

20.02.2021 u 20:20

Peca Popović: Đorđe Balašević je naš Bob Dilan

„Razni epiteti idu uz Balaševića, ali kada kažete naš Dilan, to je Đorđe Balašević. Ta poetika, darovitost, prepoznavanje sitnica i detalja u svakodnevnom životu“, kaže muzički kritičar Petar Peca Popović i napominje da još nismo svesni gubitka koji nas je zadesio. Kada pomisli na Balaševića, Popović kaže da su u prvom planu emotivnost, darovitost koju je nosio u sebi i uspeo da sačuva toliko godina, što uopšte nije lako. Đorđa Balaševića je upoznao 1977. godine. „Došao je sa jednom kasetom i dao mi je ovlašćenje da se ta pesma objavi. Objavljena je, a zvala se "U razdeljak te ljubim". Nekoliko meseci kasnije, 1978. godine na festivalu u Opatiji Balašević je zastupao je Novosadski centar.U polufinalu je izašao u običnoj košulji, za razliku od svih koji su nosili leptir-mašne i

Kultura

11.02.2021 u 13:20

Priznanje Nišvil festivala „Sedmorici mladih”

Nagrada za životno delo koju Nišvil džez festival tradicionalno dodeljuje zaslužnim muzičarima, ove godine biće uručena Jovi Radovanoviću i grupi „Sedmorica mladih”, sastavu koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao ansambl koji je 33 godine svirao neprekidno zajedno, saopštili su organizatori festivala, prenosi Tanjug. Iako će kod najšire publike ostati upamćeni kao sigurno prvi SFRJ „šou bend”, odnosno ansambl koji podjednako uspešno izvodi veoma različite muzičke stilove, a čiji članovi pritom poseduju i evidentan komičarski talenat, „Sedmorica mladih” su od početaka pa do prestanka rada, na ovim prostorima bili jedan od najuticajnijih promotora džeza i njemu srodnih stilova. Ansambl „Sedmorica mladih” osnovan je 29. septembra 1959. godine. Prvu postavu su činili Zoran Zarije

Kultura

26.01.2021 u 22:00

Koncertna sezona u Beogradu i Srbiji 2021.

Koncertna sezona gotovo da nije postojala protekle 2020. godine usled pandemije kovida 19, koja je zaustavila ceo svet, ali ljubitelji muzike u Beogradu i Srbiji mogu da se nadaju novim zakazanim nastupima domaćih i svetskih imena tokom cele 2021. godine, prenosi Tanjug. Istina, većina tih koncerata u narednom kalendaru jesu svi odloženi događaji iz 2020. godine koji su morali biti pomereni radi bezbednosti izvođača i publike. Naročito obećava mart mesec kada je prvi na repertoaru više puta odlagan gitarski kvartet „40 fingers” iz Italije, koji će 16. marta nastupiti u okviru 22. Gitar art festivala u Kombank dvorani. Mateo Brenči, Emanuele Grafiti, Enriko Marija Milanezi i Andrea Vitori konačno bi trebalo da nastupe na ovoj muzičkoj smotri, kao treća sreća, jer su pomerali sve datume do

Kultura

11.01.2021 u 21:10

Ne pristaj na kompromise

„Kad duša može da pogleda svet i tamo vidi i oseti bol i usamljenost, i kad može da posegne duboko unutar sebe i pronađe glas kojim će pevati o tome, ta duša može da leči”, jedno je od najlepših svedočenja o umetnosti Dženis Džoplin, koje je izrekla američka pevačica i gitaristkinja Melisa Eteridž. I zaista, u biografiji „Dženis, njen život i muzika” autorke Holi Džordž-Voren, u prevodu Gorana Skrobonje i u izdanju „Lagune”, kao da se sa svakom sličnom izjavom o moćnom talentu ove svestrane muzičarke čuje taj njen glas neverovatnog raspona. On slušaoca ščepa, prodrma, pa ga baci u dubine duha za koje nije ni znao da postoje. Na početku ljubavi njenih roditelja, otac Set Džoplin savetovao je njenu majku da ne piše o onome što svakodnevno radi već da mu saopštava stvari o kojima

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: muzika