Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: интервју

ТВ ревија

09.06.2021 у 14:36

Забрињавајући дефицит ентузијазма

Указом председника Француске Емануела Макрона новинарка Љубица Гојгић недавно је именована витезом националног реда Легије части. У образложењу се наводи да се ово високо одликовање додељује за рад „са професионалношћу и интегритетом, у корист демократских вредности, посебно у области мишљења и медија којима је привржена и Француска”. Као новинар, Љубица Гојгић каже да је почаствована овим високим признањем за професионални рад, а као унука солунца дубоко дирнута одликовањем. Љубица Гојгић је уредник и водитељ емисије „Прави угао”, која се од 2015. године емитује на програму РТВ Војводина. – Веома сам се обрадовала и стварно сам почаствована том одлуком да се ово значајно признање додели мени – каже наша саговорница. – Велики су подстицај и речи француског амбасадора

Култура

08.06.2021 у 20:00

Уплашен и фрустриран човек постаје агресиван

Из сваке области којом се бави, а то су антропологија, књижевност и филм, Бојан Јовановић има нове књиге. Његово дело „Агресија и култура”, недавно је објавила кућа „Дата статус”. Завод за уџбенике и „ХЕРАеду”, штампали су његову песничку књигу „Долазеће доба”, а Дом културе „Студентски град” је издавач његове књиге о филму и алтернативном филму „Негована дивљина”, која је увод у поетику алтернативног филма. На овогодишњем фестивалу у Оберхаузену приказан је и његов филм „Празник” (из 1983. године). Изабран је као значајно дело за ретроспективни програм „Перформативни гестови – заједнички јавни простор”, а у склопу настојања да се редефинише концепт солидарности. „Негована дивљина” занимљива је у контексту другачијег односа према елементима културе и природе као могућности стваралачке

Култура

02.06.2021 у 20:00

Остајемо театар јаког савременог израза

После седам изведених премијерних представа у овој години, амбициозни Југ Радивојевић, први човек Београдског драмског позоришта, у разговору за „Политику” најављује нове репертоарске адуте с којима ће се у наредном периоду појавити пред својој публиком. Новонастале епидемијске околности осујетиле су донекле намере БДП-а, али смо свакако сведоци бројних глумачких и редитељских искорака, као и с којим напором је цео потенцијал овог театра истрајавао на својим сценским и продукцијским изненађењима упркос свему. С каквим плановима и амбицијама улазите у завршницу сезоне? Какво је промишљање БДП-а у наредном периоду? Какви су нови сценски искораци, планови, идеје? До краја 2021. године планирамо да изведемо још четири нове представе: 10. августа у оквиру фестивала „Град театар” у

Култура

01.06.2021 у 20:00

Ми смо ти који утичемо на стварност

Заиста је ретка прилика гледати глумца Славка Штимца на даскама које живот значе. Такође, деликатно је уприличити разговор с њим. У земунском „Мадлениануму” Славко Штимац управо је истрајавао на представи „Да кренемо испочетка”, коју по драми савременог француског писца Ерика-Емануела Шмита, у преводу др Николе Бјелића, режира Андреа Ада Лазић. Драматург је Драгана Бошковић, сценограф Никола Николић, костимограф Јелена Стокућа, композитор Андрија Павловић, а Ивица Клеменц сарадник за сценски покрет. Премијера је у четвртак увече, 10. јуна од 19.30 сати на Великој сцени „Мадленианума”. У драми „Да кренемо испочетка” један човек, лекар нобеловац, сусреће себе самог из времена кад је био четири деценије млађи. У мешању и сједињавању два времена догађа се читав букет духовитих,

Култура

26.05.2021 у 20:00

Саморекламерством градимо садашњост

Вера и религија су нестале из живота савремног човека. Ту празнину коју је религија оставила у души није лако надокнадити, не може се нахранити душа празноверјем и лажима. Јунаци Шницлеровог доба живе у складу са старим вредностима крупног грађанства, али је свет око њих већ постао сасвим труо, каже за „Политику” глумица Милена Васић која протеклих недеља истрајава на лику Адел Натерн у трагикомедији „Широка земља” (објављена пре 110 година Берлину) Артура Шницлера, коју у Југословенском драмском позоришту режира Маркo Манојловић. На тај начин, објашњава Милена Васић, пуно тога спало је на фасаду, која више нема ни морално ни лично оправдање. Све што се није уклапало у ту лицемерну површину морало је да се потисне, због чега је крупан део живота протеран у свет душе. Премијера „Широке

Култура

25.05.2021 у 20:00

Сви моји јунаци су сумњива лица

У новом роману Ласла Блашковића „Пратећи вокали”, у издању „Архипелага”, кроз смешне судбине „малих људи” и спомињање неких који су деловали важно, покреће се време, од комунизма из шездесетих година прошлог века, до данас. Прича нас води у Нови Сад и на Петроварадин, па у неко оближње село, да би дошла до Београда и Народне библиотеке. Ласло Блашковић је шест година био управник Народне библиотеке Србије. Овај његов заиграни роман говори и о књигама, стварним и измишљеним, духовито о сексуалном аскетизму ратних заробљеника, о преписци путем „месинџера”. Све уз осмех. Због чега вам је важан хумор у сагледавању наше новије историје, као и савремености, будући да роман „Пратећи вокали” може да буде схваћен и као хумористички? Мојом голицљивом причом, ту и тамо, промине понеко

Култура

21.05.2021 у 20:00

Јавност нас подржава, али држава неће да нас чује

Да ли је то врхунац бриге о нашој жени? Зашто новац који неко око овога троши није усмерен на отварање радниих места за жене, подршку сиромашнијим мајкама (Фото: Р. Крстинић Одбор за стандардизацију српског језика изјаснио се ових дана у свом саопштењу да је закон о родној равноправности, а поводом усвајања предлога истог, закон против српског језика и да је председник републике једини који ово „насиље над језиком”, како га називају, може да заустави. У разговору за наш лист, проф др Срето Танасић, председник Одбора и дописни члан АНУРС, каже да су пре овог последњег текста два пута изашли јавно са својим саопштењима или одлукама у којима су подробно објаснили да није тачно да је српски језик родно неосетљив. Рекли су, такође, да нико нема право да врши насиље над језиком путем

Магазин

20.05.2021 у 16:51

Би-Би-Си се извинио због интервјуа са принцезом Дајаном

Би-Би-Си је данас понудио извињење због интервјуа с принцезом Дајаном, који је емитовао 1995. године, а након истраге која је довела до закључка да Би-Би-Си није успео да достигне високе стандарде интегритета због начина на који је наговорио принцезу Дајану на тај интервју. Такође, установљена је кривица новинара Мартина Башира због обмањивања, јер је у истрази откривено да је Башир Дајаниног брата Чарлса Спенсера убедио да га упозна са сестром тиме што му је показао лажне банкарске, пренео је Ројтерс. „Би-Би-Си не може да врати сат уназад након четврт века, али може у потпуности и безусловно да се извини. Би-Би-Си нуди то данас”, рекао је генерални директор Би-Би-Сија, Тим Дејви, преноси Танјуг.

Култура

20.05.2021 у 18:00

Килијан је за мене као Микеланђело

Да се у камену може створити савршенство какво ни природа не постиже, показао је Микеланђело својим скулптурама „Пиета” и „Давид”, а његово највеће сликарско достигнуће јесте осликавање Сикстинске капеле у Ватикану. Поред других момената и ова три дела инспирисала су Марија Радачовског да као кореограф и редитељ постави са нашим ансамблом балет „Микеланђело”, који ћемо премијерно видети вечерас од 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Костимограф је Катарина Грчић Николић, а сценограф и дизајнер светла Марек Холи. Музичку подлогу чине дела Баха, Хендла, Вивалдија, Росинија. У насловној роли игра Дејан Коларов, првак националног театра, а у подели учествује целокупни ансамбл Балета Народног позоришта. Марио Радачовски, словачки балетски уметник, кореограф и

Култура

18.05.2021 у 20:00

Радован Бели Марковић и дубоки слојеви наше културе

Књига универзитетског професора, књижевника и књижевног критичара Радивоја Микића „Роман против романа”, у издању куће „Албатрос плус”, на много начина приближава нам слојевити и сложени свет прозног дела Радована Белог Марковића. Овим делом професор Микић доказује да су романи Белог Марковића производ једног „програмског настојања” да књижевни текст уобличи насупрот уобичајеним представама о овој књижевној врсти, да устроји роман који не тежи томе да буде роман. Због чега се романи Радована Белог Марковића могу посматрати као својеврсни књижевни експеримент? Роман је књижевна врста која нема и тешко да ће икада имати свој канон и зато је Рене Мариja Алберес и рекао да се еволуција романа као књижевне врсте може описати као „богаћење романа свим оним што није роман”. У српској

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе