Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

TV revija

09.06.2021 u 14:36

Zabrinjavajući deficit entuzijazma

Ukazom predsednika Francuske Emanuela Makrona novinarka Ljubica Gojgić nedavno je imenovana vitezom nacionalnog reda Legije časti. U obrazloženju se navodi da se ovo visoko odlikovanje dodeljuje za rad „sa profesionalnošću i integritetom, u korist demokratskih vrednosti, posebno u oblasti mišljenja i medija kojima je privržena i Francuska”. Kao novinar, Ljubica Gojgić kaže da je počastvovana ovim visokim priznanjem za profesionalni rad, a kao unuka solunca duboko dirnuta odlikovanjem. Ljubica Gojgić je urednik i voditelj emisije „Pravi ugao”, koja se od 2015. godine emituje na programu RTV Vojvodina. – Veoma sam se obradovala i stvarno sam počastvovana tom odlukom da se ovo značajno priznanje dodeli meni – kaže naša sagovornica. – Veliki su podsticaj i reči francuskog ambasadora

Kultura

08.06.2021 u 20:00

Uplašen i frustriran čovek postaje agresivan

Iz svake oblasti kojom se bavi, a to su antropologija, književnost i film, Bojan Jovanović ima nove knjige. Njegovo delo „Agresija i kultura”, nedavno je objavila kuća „Data status”. Zavod za udžbenike i „HERAedu”, štampali su njegovu pesničku knjigu „Dolazeće doba”, a Dom kulture „Studentski grad” je izdavač njegove knjige o filmu i alternativnom filmu „Negovana divljina”, koja je uvod u poetiku alternativnog filma. Na ovogodišnjem festivalu u Oberhauzenu prikazan je i njegov film „Praznik” (iz 1983. godine). Izabran je kao značajno delo za retrospektivni program „Performativni gestovi – zajednički javni prostor”, a u sklopu nastojanja da se redefiniše koncept solidarnosti. „Negovana divljina” zanimljiva je u kontekstu drugačijeg odnosa prema elementima kulture i prirode kao mogućnosti

Kultura

02.06.2021 u 20:00

Ostajemo teatar jakog savremenog izraza

Posle sedam izvedenih premijernih predstava u ovoj godini, ambiciozni Jug Radivojević, prvi čovek Beogradskog dramskog pozorišta, u razgovoru za „Politiku” najavljuje nove repertoarske adute s kojima će se u narednom periodu pojaviti pred svojoj publikom. Novonastale epidemijske okolnosti osujetile su donekle namere BDP-a, ali smo svakako svedoci brojnih glumačkih i rediteljskih iskoraka, kao i s kojim naporom je ceo potencijal ovog teatra istrajavao na svojim scenskim i produkcijskim iznenađenjima uprkos svemu. S kakvim planovima i ambicijama ulazite u završnicu sezone? Kakvo je promišljanje BDP-a u narednom periodu? Kakvi su novi scenski iskoraci, planovi, ideje? Do kraja 2021. godine planiramo da izvedemo još četiri nove predstave: 10. avgusta u okviru festivala „Grad teatar”

Kultura

01.06.2021 u 20:00

Mi smo ti koji utičemo na stvarnost

Zaista je retka prilika gledati glumca Slavka Štimca na daskama koje život znače. Takođe, delikatno je upriličiti razgovor s njim. U zemunskom „Madlenianumu” Slavko Štimac upravo je istrajavao na predstavi „Da krenemo ispočetka”, koju po drami savremenog francuskog pisca Erika-Emanuela Šmita, u prevodu dr Nikole Bjelića, režira Andrea Ada Lazić. Dramaturg je Dragana Bošković, scenograf Nikola Nikolić, kostimograf Jelena Stokuća, kompozitor Andrija Pavlović, a Ivica Klemenc saradnik za scenski pokret. Premijera je u četvrtak uveče, 10. juna od 19.30 sati na Velikoj sceni „Madlenianuma”. U drami „Da krenemo ispočetka” jedan čovek, lekar nobelovac, susreće sebe samog iz vremena kad je bio četiri decenije mlađi. U mešanju i sjedinjavanju dva vremena događa se čitav buket duhovitih,

Kultura

26.05.2021 u 20:00

Samoreklamerstvom gradimo sadašnjost

Vera i religija su nestale iz života savremnog čoveka. Tu prazninu koju je religija ostavila u duši nije lako nadoknaditi, ne može se nahraniti duša praznoverjem i lažima. Junaci Šniclerovog doba žive u skladu sa starim vrednostima krupnog građanstva, ali je svet oko njih već postao sasvim truo, kaže za „Politiku” glumica Milena Vasić koja proteklih nedelja istrajava na liku Adel Natern u tragikomediji „Široka zemlja” (objavljena pre 110 godina Berlinu) Artura Šniclera, koju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu režira Marko Manojlović. Na taj način, objašnjava Milena Vasić, puno toga spalo je na fasadu, koja više nema ni moralno ni lično opravdanje. Sve što se nije uklapalo u tu licemernu površinu moralo je da se potisne, zbog čega je krupan deo života proteran u svet duše. Premijera

Kultura

25.05.2021 u 20:00

Svi moji junaci su sumnjiva lica

U novom romanu Lasla Blaškovića „Prateći vokali”, u izdanju „Arhipelaga”, kroz smešne sudbine „malih ljudi” i spominjanje nekih koji su delovali važno, pokreće se vreme, od komunizma iz šezdesetih godina prošlog veka, do danas. Priča nas vodi u Novi Sad i na Petrovaradin, pa u neko obližnje selo, da bi došla do Beograda i Narodne biblioteke. Laslo Blašković je šest godina bio upravnik Narodne biblioteke Srbije. Ovaj njegov zaigrani roman govori i o knjigama, stvarnim i izmišljenim, duhovito o seksualnom asketizmu ratnih zarobljenika, o prepisci putem „mesindžera”. Sve uz osmeh. Zbog čega vam je važan humor u sagledavanju naše novije istorije, kao i savremenosti, budući da roman „Prateći vokali” može da bude shvaćen i kao humoristički? Mojom golicljivom pričom, tu i tamo, promine

Kultura

21.05.2021 u 20:00

Javnost nas podržava, ali država neće da nas čuje

Da li je to vrhunac brige o našoj ženi? Zašto novac koji neko oko ovoga troši nije usmeren na otvaranje radniih mesta za žene, podršku siromašnijim majkama (Foto: R. Krstinić Odbor za standardizaciju srpskog jezika izjasnio se ovih dana u svom saopštenju da je zakon o rodnoj ravnopravnosti, a povodom usvajanja predloga istog, zakon protiv srpskog jezika i da je predsednik republike jedini koji ovo „nasilje nad jezikom”, kako ga nazivaju, može da zaustavi. U razgovoru za naš list, prof dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora i dopisni član ANURS, kaže da su pre ovog poslednjeg teksta dva puta izašli javno sa svojim saopštenjima ili odlukama u kojima su podrobno objasnili da nije tačno da je srpski jezik rodno neosetljiv. Rekli su, takođe, da niko nema pravo da vrši nasilje nad jezikom putem

Magazin

20.05.2021 u 16:51

Bi-Bi-Si se izvinio zbog intervjua sa princezom Dajanom

Bi-Bi-Si je danas ponudio izvinjenje zbog intervjua s princezom Dajanom, koji je emitovao 1995. godine, a nakon istrage koja je dovela do zaključka da Bi-Bi-Si nije uspeo da dostigne visoke standarde integriteta zbog načina na koji je nagovorio princezu Dajanu na taj intervju. Takođe, ustanovljena je krivica novinara Martina Bašira zbog obmanjivanja, jer je u istrazi otkriveno da je Bašir Dajaninog brata Čarlsa Spensera ubedio da ga upozna sa sestrom time što mu je pokazao lažne bankarske, preneo je Rojters. „Bi-Bi-Si ne može da vrati sat unazad nakon četvrt veka, ali može u potpunosti i bezuslovno da se izvini. Bi-Bi-Si nudi to danas”, rekao je generalni direktor Bi-Bi-Sija, Tim Dejvi, prenosi Tanjug.

Kultura

20.05.2021 u 18:00

Kilijan je za mene kao Mikelanđelo

Da se u kamenu može stvoriti savršenstvo kakvo ni priroda ne postiže, pokazao je Mikelanđelo svojim skulpturama „Pieta” i „David”, a njegovo najveće slikarsko dostignuće jeste oslikavanje Sikstinske kapele u Vatikanu. Pored drugih momenata i ova tri dela inspirisala su Marija Radačovskog da kao koreograf i reditelj postavi sa našim ansamblom balet „Mikelanđelo”, koji ćemo premijerno videti večeras od 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Kostimograf je Katarina Grčić Nikolić, a scenograf i dizajner svetla Marek Holi. Muzičku podlogu čine dela Baha, Hendla, Vivaldija, Rosinija. U naslovnoj roli igra Dejan Kolarov, prvak nacionalnog teatra, a u podeli učestvuje celokupni ansambl Baleta Narodnog pozorišta. Mario Radačovski, slovački baletski umetnik, koreograf i

Kultura

18.05.2021 u 20:00

Radovan Beli Marković i duboki slojevi naše kulture

Knjiga univerzitetskog profesora, književnika i književnog kritičara Radivoja Mikića „Roman protiv romana”, u izdanju kuće „Albatros plus”, na mnogo načina približava nam slojeviti i složeni svet proznog dela Radovana Belog Markovića. Ovim delom profesor Mikić dokazuje da su romani Belog Markovića proizvod jednog „programskog nastojanja” da književni tekst uobliči nasuprot uobičajenim predstavama o ovoj književnoj vrsti, da ustroji roman koji ne teži tome da bude roman. Zbog čega se romani Radovana Belog Markovića mogu posmatrati kao svojevrsni književni eksperiment? Roman je književna vrsta koja nema i teško da će ikada imati svoj kanon i zato je Rene Marija Alberes i rekao da se evolucija romana kao književne vrste može opisati kao „bogaćenje romana svim onim što nije roman”. U

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju