Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: интервју

Култура

29.03.2021 у 18:15

Песме унедоглед исправљам

У оквиру програма „Креативна Европа”, издавачка кућа „Хеликс” објавила је недавно књигу песама „Као дар” словеначког песника Приможа Чучника (Љубљана, 1971), у препеву Ане Ристовић. Чучник је аутор десетак песничких књига, пише и есеје, а бави се и књижевним превођењем са енглеског и пољског језика. Разговор с песником, иначе уредником ревије „Литература” и оснивачем љубљанске издавачке куће „Шерпа”, реализовали смо уз драгоцено посредовање његове српске преводитељке Ане Ристовић. Џон Ленон је имао 28 година кад је, у песми „Акрос ди јуниверс”, певао: „Ништа неће променити мој свет.” Да ли бисте и ви данас, у својој педесетој, могли исто то рећи? Може ли нешто ипак да промени ваш свет? Поезију сам озбиљније почео да пишем кад ми је било седамнаест година, а баш у двадесет осмој сам

Култура

26.03.2021 у 20:00

Све драме и сукоби крећу од нас самих

Недостаје ми позориште, са жаљењем констатује глумац Борис Исаковић у паузи између снимања и онлајн предавања која држи својим студентима на новосадској Академији уметности. О томе колико му недостаје театар, али и како се носио са својим потоњим јунацима, Слободаном Милошевићем и Ратком Младићем, говорио је ових дана за „Политику“. Лик Слободана Милошевића, један од најбољих српских глумаца средње генерације Борис Исаковић тумачи у телевизијској мини серији „Породица” сценаристе и редитеља Бојана Вулетића чије емитовање почиње у уторак, 29. марта на Суперстар ТВ и РТС-у. Лик Мирјане Марковић поверен је Мирјани Карановић, Уликс Фехмиу се нашао у улози Зорана Ђинђића, Милан Марић игра Чедомира Јовановића... Исаковић се ових дана увелико спрема и за нови филмски изазов, будући да га

Култура

22.03.2021 у 20:00

Игра која има смисао увек ће опстати

Важно је да јавност не заборави велику уметничку каријеру, онакву какву је имала Биљана Његован, примабалерина и педагог Српског народног позоришта из Новог Сада. Иако је прошле године пензионисана, знак да се вреднује све што је остварила је награда за животно дело, које јој је доделило Удружење балетских уметника Србије (УБУС) за 2020. годину, баш у периоду када и новосадски балет обележава 70 година од оснивања. Уручење овог признања биће одржано онда када епидемиолошки услови дозволе. Биљана Његован је после завршене „Позоришне школе” – балетског одсека у класи Љиљане Мишић (завршна година – Свенка Савић) 1969–1970. у Новом Саду, одмах добила ангажман у балету СНП-а. Усавршавала се у Француској, а примабалерина је постала деценију касније. У својој играчкој каријери остварила је

Култура

16.03.2021 у 22:00

Предавање о човечности

Тихо, као у кошмарном сну, протиче време у Трофимовској гробници... Смрт и болештине разбеснеле су се у леденим катакомбама... Више се не чују чак ни разговори о храни. Ближи се крај. Ово читамо у књизи „Литванци крај Лаптевског мора” Далије Гринкевичјуте, а одмах затим сазнајемо да је тишина престала и да су попут експлозије бомбе грунули први тутњеви снежне олује од које су зашркипале и запуцкетале бараке као кутије шибица, остављајући оне који у њима живе дванаест дана живе закопане испод снега. Ова потресна књига која говори о прогонству Литванаца у Сибир пуна је оваквих детаља, тешких, туробних и сурових али исписаних са невероватном жељом за животом, а њена ауторка Далија Гринкевичјуте уписала се овим делом у серију ризнице литванске књижевности 20. века. Књига је недавно

Култура

15.03.2021 у 20:00

Живот свакога од нас је извртање истог

Није лако добити књигу за рођендан, и то ону која говори о слављенику лично, о његовим достигнућима и заслугама, о значају који он има у животу других писаца и културе уопште. То се догодило Бранку Кукићу, изненађен је поводом седамдесетог рођендана књигом „Бранко К.”, у издању београдског „Златног руна”, као и текстовима у њој, чији су аутори Басара, Јовица Аћин, Милан Влајчић, Слободан Шијан, Миљенко Јерговић, Милојко Кнежевић, Снежана Ранковић, Миле Грозданић, Марјан Чакаревић, Влахо Богишић, Саво Стијеповић. „Кукић, то је одмереност, благовременост, поступност, промишљеност, спорост која свугде стиже пре времена”, написао је Светислав Басара. Као издавач, који кроз кућу и часопис „Градац” има посебну мисију, Кукић испуњава још једну, и као члан Ниновог жирија. Десило се и то,

Култура

12.03.2021 у 20:15

Ужасава ме помисао на свет идентичних ствари

Читати есеје Љубице Арсић у књизи „Прочитано са усана” (у издању „Лагуне”) значи препустити се једном интелектуалном ролеркостеру, са прегршт оригиналних увида у митове, легенде, књижевност, сликарску уметност, филм, музику и теорије модерне културе, са финим преливима, брзим преокретима од туге до смеха, као и задивљујућим поентама. Било да пише о сликама Егона Шилеа, Моцартовом „Дон Ђованију”, Шекспиру, вештини играња танга или тетовирања, воајеризму или донжуанизму – као страху од жене, историји осмеха или лицима писаца, Љубица Арсић прави невероватне распоне у мишљењу, повезује епохе, традицију и савременост, и критички указује на позицију данашње културе и човека у њој. Ови есеји могу да нас подсете на то због чега смо заљубљени у књижевност и богатство људског духа, да подстакну на

ТВ ревија

25.02.2021 у 21:30

Круна није панцир

Иако му је 35 година, британски глумац и фотомодел Макс Ајронс иза себе има блиставу каријеру. У своју глумачку биографију већ је успео да уврсти кандидата за Оскара - филм „Жена”, у ком је на великом платну стао уз Глен Клоуз и Џонатона Прајса. Затим, ту је култна сага о тинејџерском бесу оксфордских бруцоша „Клуб нереда”, као и ноар кримић „Терминал” са фаталном холивудском плавушом Маргот Роби. Код Макса, међутим, најзанимљивије је његово презиме. А ако вам се оно учинило однекле познатим – у праву сте! Макс је син легендарног оскаровца Џеремија Ајронса. Мада ће многи рећи да је за велике успехе, које је почео да ређа још од пунолетства, заслужан „педигре“, истина је да је овај наочити младић од скоро два метра, свој пут кроз трње до звезда прокрчио сам. Одскочна даска свакако му је

Култура

25.02.2021 у 20:15

Дигитално доба отвара нова врата комуникације

Маријана Коларић прва је особа која ће после готово осам година водити Музеј савремене уметности у Београду са места директора, а не вршиоца дужности, и тек трећа дама која се нашла на тој позицији у његовој историји. Након именовања на прошлонедељној седници владе, она је јуче преузела дужност од претходника Виктора Киша, па од данас и званично руководи овом нашом еминентном установом. Биографски подаци ове историчарке уметности бележе да је дипломирала на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности. Радила је на позицији стручне сараднице за културу у Градској управи града Панчева, као независна кустоскиња организовала је неколико изложби у Србији и иностранству, а у музеј долази са места директора и кустоса галерије „Новембар”. Чланица је одбора 58.

Култура

23.02.2021 у 20:15

Своје депресије кријемо

Награђивана редитељка Ана Томовић режира драму „Син” савременог француског аутора Флоријана Зелера у Атељеу 212. Дело је превела Ивана Димић, сценограф је Јасмина Холбус, костимограф Момирка Баиловић, а психолог сарадник на представи Нина Умићевић. Српска публика до сада није имала прилику да се упозна са делима Флоријана Зелера, у питању је савремени писац романа и драма, кога је магазин „Гардијан” прогласио „најузбудљивијим драмским писцем нашег времена”. Приче Флоријана Зелера тичу се свих нас. Шта је то интригантно што вас је подстакло да режирате његову драму „Син”? Флоријан Зелер пише универзалне драме, са универзалним ликовима. Свако од нас може да се препозна у тим ситуацијама, да се сети да је изговарао такве реченице. Поред тога поседује невероватну лакоћу писања. Пре

ТВ ревија

18.02.2021 у 21:36

Време је да уживам у ономе што сам постигао

За оне који су једну читаву ТВ деценију, крајем прошлог и почетком овог века, провели уз авантуре јунака серије „Пријатељи“, лик Џоија Трибијанија синоним је за смех и добру забаву. Серија награђена „Златним глобусом“ и са пет „Емија“, симбол је једног времена, а многи који су одрасли уз Рејчел, Монику, Фиби, Роса, Чендлера, и наравно Џоија, и даље прижељкују да се то време врати. Макар кроз поновно окупљање омиљене екипе и дуго најављивани филм „Пријатељи“. Планови за тако нешто постоје већ годинама. Могло би се рећи од последње клапе, те сада већ давне 2004. када су „Пријатељи“ отишли у ТВ историју. Разлог за то што се скоро две деценије касније они још нису остварили многи налазе у борби ега и сујета главне глумачке шесторке. Упркос томе што су се претходних година из петних жила

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 13:58

Антић: У наредних десет дана отварамо деоницу Моравског коридора од Чачка до Краљева

16.06.2026 у 13:54

Брнабићева одговорила Ђиласу: Нађите макар неко задовољство у успеху Србије

16.06.2026 у 13:52

Европски парламент одобрио смањење царина на америчке производе

16.06.2026 у 13:50

Лавров: Европа аплаудира Зеленском док се рехабилитује нацизам

16.06.2026 у 13:45

Стевановић у Београду: Србија је наш најзначајнији привредни партнер на Западном Балкану

16.06.2026 у 13:40

Велико хапшење у Италији због међународне трговине кокаином