Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

29.03.2021 u 18:15

Pesme unedogled ispravljam

U okviru programa „Kreativna Evropa”, izdavačka kuća „Heliks” objavila je nedavno knjigu pesama „Kao dar” slovenačkog pesnika Primoža Čučnika (Ljubljana, 1971), u prepevu Ane Ristović. Čučnik je autor desetak pesničkih knjiga, piše i eseje, a bavi se i književnim prevođenjem sa engleskog i poljskog jezika. Razgovor s pesnikom, inače urednikom revije „Literatura” i osnivačem ljubljanske izdavačke kuće „Šerpa”, realizovali smo uz dragoceno posredovanje njegove srpske prevoditeljke Ane Ristović. Džon Lenon je imao 28 godina kad je, u pesmi „Akros di junivers”, pevao: „Ništa neće promeniti moj svet.” Da li biste i vi danas, u svojoj pedesetoj, mogli isto to reći? Može li nešto ipak da promeni vaš svet? Poeziju sam ozbiljnije počeo da pišem kad mi je bilo sedamnaest godina, a baš u dvadeset osmoj sam

Kultura

26.03.2021 u 20:00

Sve drame i sukobi kreću od nas samih

Nedostaje mi pozorište, sa žaljenjem konstatuje glumac Boris Isaković u pauzi između snimanja i onlajn predavanja koja drži svojim studentima na novosadskoj Akademiji umetnosti. O tome koliko mu nedostaje teatar, ali i kako se nosio sa svojim potonjim junacima, Slobodanom Miloševićem i Ratkom Mladićem, govorio je ovih dana za „Politiku“. Lik Slobodana Miloševića, jedan od najboljih srpskih glumaca srednje generacije Boris Isaković tumači u televizijskoj mini seriji „Porodica” scenariste i reditelja Bojana Vuletića čije emitovanje počinje u utorak, 29. marta na Superstar TV i RTS-u. Lik Mirjane Marković poveren je Mirjani Karanović, Uliks Fehmiu se našao u ulozi Zorana Đinđića, Milan Marić igra Čedomira Jovanovića... Isaković se ovih dana uveliko sprema i za novi filmski izazov, budući da ga

Kultura

22.03.2021 u 20:00

Igra koja ima smisao uvek će opstati

Važno je da javnost ne zaboravi veliku umetničku karijeru, onakvu kakvu je imala Biljana Njegovan, primabalerina i pedagog Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Iako je prošle godine penzionisana, znak da se vrednuje sve što je ostvarila je nagrada za životno delo, koje joj je dodelilo Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) za 2020. godinu, baš u periodu kada i novosadski balet obeležava 70 godina od osnivanja. Uručenje ovog priznanja biće održano onda kada epidemiološki uslovi dozvole. Biljana Njegovan je posle završene „Pozorišne škole” – baletskog odseka u klasi Ljiljane Mišić (završna godina – Svenka Savić) 1969–1970. u Novom Sadu, odmah dobila angažman u baletu SNP-a. Usavršavala se u Francuskoj, a primabalerina je postala deceniju kasnije. U svojoj igračkoj karijeri

Kultura

16.03.2021 u 22:00

Predavanje o čovečnosti

Tiho, kao u košmarnom snu, protiče vreme u Trofimovskoj grobnici... Smrt i boleštine razbesnele su se u ledenim katakombama... Više se ne čuju čak ni razgovori o hrani. Bliži se kraj. Ovo čitamo u knjizi „Litvanci kraj Laptevskog mora” Dalije Grinkevičjute, a odmah zatim saznajemo da je tišina prestala i da su poput eksplozije bombe grunuli prvi tutnjevi snežne oluje od koje su zašrkipale i zapucketale barake kao kutije šibica, ostavljajući one koji u njima žive dvanaest dana žive zakopane ispod snega. Ova potresna knjiga koja govori o progonstvu Litvanaca u Sibir puna je ovakvih detalja, teških, turobnih i surovih ali ispisanih sa neverovatnom željom za životom, a njena autorka Dalija Grinkevičjute upisala se ovim delom u seriju riznice litvanske književnosti 20. veka. Knjiga je

Kultura

15.03.2021 u 20:00

Život svakoga od nas je izvrtanje istog

Nije lako dobiti knjigu za rođendan, i to onu koja govori o slavljeniku lično, o njegovim dostignućima i zaslugama, o značaju koji on ima u životu drugih pisaca i kulture uopšte. To se dogodilo Branku Kukiću, iznenađen je povodom sedamdesetog rođendana knjigom „Branko K.”, u izdanju beogradskog „Zlatnog runa”, kao i tekstovima u njoj, čiji su autori Basara, Jovica Aćin, Milan Vlajčić, Slobodan Šijan, Miljenko Jergović, Milojko Knežević, Snežana Ranković, Mile Grozdanić, Marjan Čakarević, Vlaho Bogišić, Savo Stijepović. „Kukić, to je odmerenost, blagovremenost, postupnost, promišljenost, sporost koja svugde stiže pre vremena”, napisao je Svetislav Basara. Kao izdavač, koji kroz kuću i časopis „Gradac” ima posebnu misiju, Kukić ispunjava još jednu, i kao član Ninovog žirija. Desilo se i

Kultura

12.03.2021 u 20:15

Užasava me pomisao na svet identičnih stvari

Čitati eseje Ljubice Arsić u knjizi „Pročitano sa usana” (u izdanju „Lagune”) znači prepustiti se jednom intelektualnom rolerkosteru, sa pregršt originalnih uvida u mitove, legende, književnost, slikarsku umetnost, film, muziku i teorije moderne kulture, sa finim prelivima, brzim preokretima od tuge do smeha, kao i zadivljujućim poentama. Bilo da piše o slikama Egona Šilea, Mocartovom „Don Đovaniju”, Šekspiru, veštini igranja tanga ili tetoviranja, voajerizmu ili donžuanizmu – kao strahu od žene, istoriji osmeha ili licima pisaca, Ljubica Arsić pravi neverovatne raspone u mišljenju, povezuje epohe, tradiciju i savremenost, i kritički ukazuje na poziciju današnje kulture i čoveka u njoj. Ovi eseji mogu da nas podsete na to zbog čega smo zaljubljeni u književnost i bogatstvo ljudskog duha,

TV revija

25.02.2021 u 21:30

Kruna nije pancir

Iako mu je 35 godina, britanski glumac i fotomodel Maks Ajrons iza sebe ima blistavu karijeru. U svoju glumačku biografiju već je uspeo da uvrsti kandidata za Oskara - film „Žena”, u kom je na velikom platnu stao uz Glen Klouz i Džonatona Prajsa. Zatim, tu je kultna saga o tinejdžerskom besu oksfordskih brucoša „Klub nereda”, kao i noar krimić „Terminal” sa fatalnom holivudskom plavušom Margot Robi. Kod Maksa, međutim, najzanimljivije je njegovo prezime. A ako vam se ono učinilo odnekle poznatim – u pravu ste! Maks je sin legendarnog oskarovca Džeremija Ajronsa. Mada će mnogi reći da je za velike uspehe, koje je počeo da ređa još od punoletstva, zaslužan „pedigre“, istina je da je ovaj naočiti mladić od skoro dva metra, svoj put kroz trnje do zvezda prokrčio sam. Odskočna daska svakako mu je

Kultura

25.02.2021 u 20:15

Digitalno doba otvara nova vrata komunikacije

Marijana Kolarić prva je osoba koja će posle gotovo osam godina voditi Muzej savremene umetnosti u Beogradu sa mesta direktora, a ne vršioca dužnosti, i tek treća dama koja se našla na toj poziciji u njegovoj istoriji. Nakon imenovanja na prošlonedeljnoj sednici vlade, ona je juče preuzela dužnost od prethodnika Viktora Kiša, pa od danas i zvanično rukovodi ovom našom eminentnom ustanovom. Biografski podaci ove istoričarke umetnosti beleže da je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti. Radila je na poziciji stručne saradnice za kulturu u Gradskoj upravi grada Pančeva, kao nezavisna kustoskinja organizovala je nekoliko izložbi u Srbiji i inostranstvu, a u muzej dolazi sa mesta direktora i kustosa galerije „Novembar”. Članica je odbora 58.

Kultura

23.02.2021 u 20:15

Svoje depresije krijemo

Nagrađivana rediteljka Ana Tomović režira dramu „Sin” savremenog francuskog autora Florijana Zelera u Ateljeu 212. Delo je prevela Ivana Dimić, scenograf je Jasmina Holbus, kostimograf Momirka Bailović, a psiholog saradnik na predstavi Nina Umićević. Srpska publika do sada nije imala priliku da se upozna sa delima Florijana Zelera, u pitanju je savremeni pisac romana i drama, koga je magazin „Gardijan” proglasio „najuzbudljivijim dramskim piscem našeg vremena”. Priče Florijana Zelera tiču se svih nas. Šta je to intrigantno što vas je podstaklo da režirate njegovu dramu „Sin”? Florijan Zeler piše univerzalne drame, sa univerzalnim likovima. Svako od nas može da se prepozna u tim situacijama, da se seti da je izgovarao takve rečenice. Pored toga poseduje neverovatnu lakoću pisanja.

TV revija

18.02.2021 u 21:36

Vreme je da uživam u onome što sam postigao

Za one koji su jednu čitavu TV deceniju, krajem prošlog i početkom ovog veka, proveli uz avanture junaka serije „Prijatelji“, lik Džoija Tribijanija sinonim je za smeh i dobru zabavu. Serija nagrađena „Zlatnim globusom“ i sa pet „Emija“, simbol je jednog vremena, a mnogi koji su odrasli uz Rejčel, Moniku, Fibi, Rosa, Čendlera, i naravno Džoija, i dalje priželjkuju da se to vreme vrati. Makar kroz ponovno okupljanje omiljene ekipe i dugo najavljivani film „Prijatelji“. Planovi za tako nešto postoje već godinama. Moglo bi se reći od poslednje klape, te sada već davne 2004. kada su „Prijatelji“ otišli u TV istoriju. Razlog za to što se skoro dve decenije kasnije oni još nisu ostvarili mnogi nalaze u borbi ega i sujeta glavne glumačke šestorke. Uprkos tome što su se prethodnih godina iz petnih žila

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju