Želeo sam Dostojevskog na sceni

Program „Novi Sad, evropska prestonica kulture” počinje upravo s jednim našim projektom. Reč je o komadu „Tesla, izumetnik” koji je, prema romanu Vladimira Pištala, „Tesla, lik među maskama”, napisao Nebojša Bradić, kaže za „Politiku” Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, pred kojim su u narednom periodu brojni izazovi budući da u 2022. godini Novi Sad preuzima titulu evropske prestonice kulture.

Početkom novembra počele su probe dela „Tesla, izumetnik”, a premijera je planirana za 31. decembar 2021. na Trgu slobode, ispred Gradske kuće. Režira ga Nebojša Bradić, dok muziku komponuje Aleksandra Vrebalov, a scenografiju i kostime osmišljava Miodrag Tabački.

‒ Projekat će početi još u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, gde se priprema izložba svetlosti, posvećena Tesli. Potom će se učesnici i publika, kao procesija, spustiti preko mosta u grad i doći do scene na trgu, gde će se, pretpostavljam, upriličiti pravi spektakl u znaku Nikole Tesle i njegovih izuma, ali i pojedinih segmenata iz njegovog života. Prvi put će novosadska publika Novu godinu dočekati uz dramsku predstavu. Tokom januara će uslediti i pozorišna premijera ovog komada ‒ kaže Zoran Đerić i otkriva da u januaru očekuju premijeru „Kros opere”, međunarodnog projekta, u okviru programa „Kreativna Evropa”. Prethodno će, ovog meseca, ako korona ne poremeti planove, biti dve premijere ovog projekta: najpre u Modeni (Italija), a zatim i u Lincu (Austrija). Reč je o tri polusatne opere na temu migracija (prilog SNP:a je „San”, autorke Jasmine Mitrušić). Zatim će, 1. februara 2022. biti izvedena premijera opere „Vladimir i Kosara”, Stevana Divjakovića.

Koji su vam još „prestonički” aduti?

Očekuje nas premijera dramskog teksta „Berlinski zid”, Željka Hubača, u njegovoj režiji. To je priča o tragediji dve porodice, srpske i albanske, priča o identitetu i podelama, zasnovana na i dalje aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Imali smo premijeru predstave „Midlseks”, po romanu Džefrija Judžinidisa, koga je dramatizovao Dimitrije Kokanov, a režira Jovana Tomić. I to je priča o identitetu, ali ovde seksualnom, na koga takođe utiču društvene okolnosti, politički, etnički i kulturološki obrasci. Kreće priprema još jednog zanimljivog projekta zasnovanog na životu i delu Franca Kafke. Dramaturg je Kaća Đarmati, a reditelj Veljko Mićunović. Očekujemo premijeru do kraja godine.

Kad je reč o baletu, nadam se da ćemo dočekati premijeru, dugo očekivane i pripremane, „Ohridske legende”, Stevana Hristića, u koreografiji Vladimira Logunova, pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića. Više od godinu i po dana smo je odlagali zbog pandemije virusa korona, tako da smo nestrpljivi da je konačno izvedemo.

Koji je zajednički imenitelj predstava SNP-a? Kojim smernicama se upravljate prilikom izbora naslova, repertoara?

Ovo je godina u kojoj je Srpsko narodno pozorište obeležilo 160 godina od svog osnivanja. Čini mi se da je ta velika godišnjica, pored ostalog, bila u ideji svega onoga što smo radili tokom ove godine. U drami, u operi i baletu, kao i u svim drugim segmentima našeg pozorišta, osećala se potreba da se ova godina obeleži što dostojanstvenije, onako kako to jednoj ovakvoj instituciji kulture i priliči. Verujem da smo to svojim umetničkim programima i učinili. Zapaženi su naši nastupi na festivalima, pored već pomenutih, pozorišnih, da pomenem samo nastup orkestra SNP-a na Tašmajdanu, u realizaciji „Karmen”, najvećeg letnjeg operskog spektakla. A premijera „Aide” na Petrovaradinskoj tvrđavi je nešto što će pamtiti ne samo ljubitelji opere, već i svi drugi Novosađani i Beograđani koji su prisustvovali ovom jedinstvenom operskom činu, pod dirigentskom palicom Andreje Solinasa i u režiji Aleksandra Nikolića. Zapažene su koreografije Aleksandra Ilića, kao i nastup baletskih umetnika SNP-a, ali na prvom mestu su naravno solisti, hor i orkestar SNP-a. Na jednoj strani, odlučili smo se za velika imena i dela, poput Verdija i „Aida”, velike teme kao što je „Madam Baterflaj”. Drama je realizovala „Deobe”, po romanu Dobrice Ćosića, u želji da obeleži 100 godina od rođenja ovog velikog srpskog pisca. Potom dramatizaciju „Golmanovog straha od penala” Petera Handkea, nobelovca. Ali smo imali sluha i za mlade autore, pisce i reditelje. Nismo zaboravili ni druge velike pisce, kao što su Šekspir ili Čehov. Kokan Mladenović je režirao „Buru”, a Radoslav Milenković „Višnjik”. To su predstave za koje se traži karta više.

Pandemija je uticala i na sam umetnički proces nastajanja predstava, na režiju i dramaturgiju. Kakav umetnički odgovor su novonastalim prilikama ponudili umetnici SNP-a?

Poštovanje svih mera koje su propisane, vakcinisanje, nošenje maski, merenje temperature, kao i druga sredstva, postali su svakodnevica kod nas, što je smanjilo broj zaraženih i omogućilo neometano funkcionisanje svih umetničkih jedinica našeg pozorišta. Prošle godine smo uspeli da iskoristimo letnju pauzu da očistimo klima-uređaje i dezinfikujemo celo pozorište, a ove godine nas očekuje zamena čilera i kompresora, što će poboljšati rad ventilacionih kanala i komora, kao i funkcionisanje celog sistema. Sve to je u cilju što bezbednijeg rada zaposlenih, ali i publike koja dolazi na naše predstave. Umetničke sadržaje nismo prilagođavali novonastaloj situaciji, ali su pripremani i realizovani u novim okolnostima, sa svešću o tome da će budući kontakti s publikom biti na većoj distanci i s većim oprezom. Pored toga, sve umetničke jedinice su počele da se oslanjaju na digitalne (elektronske) medije, da komuniciraju sa publikom putem „Instagrama”, „Fejsbuka”, „Tvitera”, uopšte putem interneta.

Dugo ste na čelu SNP-a. Da li imate neku neostvarenu želju, odnosno tihu repertoarsku patnju?

Želeo sam da imamo Dostojevskog na sceni. Počele su probe, baš pred početak pandemije virusa korona. To je, nažalost, prekinula pandemija i prerana (i nesrećna) smrt izuzetnog reditelja, Igora Vuka Torbice. Potpisali smo predugovor sa slovenačkim rediteljem Jernejem Lorencijem koji će početkom 2022. godine režirati autorski projekat zasnovan na životu i delu F. M. Dostojevskog. Tako će, verujem, i ta moja želja biti ostvarena. Početkom ove godine, u „Letopisu Matice srpske”, objavio sam svoje prevode tri poeme Dostojevskog, kao i mali ogled o nedovoljno poznatom, ako ne i nepoznatom delu njegovog stvaralaštva, a to je poezija. Dostojevski je veliki izazov i posle 200 godina od rođenja i 140 godina od njegove smrti.