Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Култура

11.06.2020 у 11:32

Поднебље Карпатских планина изнедрило је маестралног уметника са рукама које зраче космичку енергију. Хуманиста који је снагом своје моћи и воље помагао људима широм света, несебично је слао своју енергију, усмеравао и емитовао је и кроз зид. Био је човек „стена” да је хтео могао је да „руши” планине. Растао је у златној долини реке Пек, где се вековима испирало злато и упијао нектар пољског цвећа. Космополита немирног духа, шармом и добротом освајао је људе. Ерудита, школовао се у Београду и Паризу, где је и живео, али његово срце је припадало родном граду Мајданпеку. Прегалац и борац за људска права и правду, а кривде је било свуда, он је пркосио снагом своје еруптивне личности и носио победе. Након завршене ликовне академије магистрирао је у Београду, у класи проф. Драгана Лубарде

Култура

11.05.2020 у 22:00

Литл Ричард великог рокерског срца

„Пошаљи ми мало љубави” (Send me some lovin’) певао је Ричард Вејн Пениман, познатији као Литл Ричард (5. децембар 1932 – 9. мај 2020), пионир, а како су многи тврдили и краљ рокенрола. Те речи би могле бити мото његове вртоглаве каријере и живота који се управо окончао прекјуче 9. маја, у његовој 88. години, како је јавности потврдио син ове музичке звезде. После много животних искушења и озбиљних болести, можданог и срчаног удара, ипак на крају остају незаборавни хитови овог пионира рокенрола са обе стране Атлантика попут „Tutti Frutti”, „Long Tall Sally”, „Rip it up”, „The Girl Can’t help it”, „Lucille”, „Good Golly”. Публику је привукао својим пуним, моћним гласом још као тинејџер четрдесетих година прошлог века, а бавио се и компоновањем и глумом. Потицао је из свештеничке

Култура

22.04.2020 у 12:00

Улоге су му хитале у сусрет

Свака прича о Милији Вуковићу могла би да почне реченицом: „Био је миљеник богиње Талије“. Био је велики глумац за велике улоге. Многи глумци су чекали у реду за улогу, док су улоге хитале у сусрет Милији. Било их је 150. Сећам се његовог Раскољникова у представи „Хроника о Мармеладовима“, коју је по роману Достојевског режирао Јован Путник. Моменат када је Раскољников ступио на сцену, донео је измученог студента, губитника гурнутог на периферију. Тада је један готово анонимни глумац закорачио у центар позоришног живота Србије, са намером да ту и остане. Била је то сензација и пробој какав се ретко догађа у позоришту. Од самог почетка преузео је позицију глумачког лидера око кога су се отимали редитељи и управе позоришта. Сваку нову поделу улога пратило је питање: „А шта ће играти

Култура

10.02.2020 у 10:29

Сећање на Брехта

Поводом 122 године од рођења Бертолта Брехта и 50. рођендана Гете института у Србији, Београдско драмско позориште приредиће вечерас два занимљива програма. Концертно извођење култних и најпопуларнијих сонгова великог Бертолта Брехта у извођењу глумице Данице Ристовски („последње Брехтијанке српског глумишта” Мира Ерцег, 2010) почиње у 20. 30 часова на сцени „Предраг Пепи Лаковић”. Поред сценског приказивања сонгова, публика ће у фоајеу Београдског драмског позоришта имати прилику да види изложбу фотографија из живота Бертолта Брехта, као и из његових представа извођених у Београдском драмском позоришту. Фотографије за изложбу обезбедили су Архив Бертолта Брехта при Академији уметности у Берлину и архив Београдског драмског позоришта.

Култура

16.01.2020 у 13:32

Сакупљач горких несаница

У распону дугом скоро пола века, од збирке Прибој (1971) до стихова из књиге Уочи главног претреса (2018), Симон Симоновић (1946–2020) градио је препознатљиви песнички израз, временом све више језички раслојен, отворен како према свакодневним говорним облицима тако и према народној лирици и мелодијaма родног, врањанског краја. Низу песничких књига у новије доба придружила се и ауторова лирска, аутобиографски осенчена проза, у романима Тајка (2001) и Хоћу-нећу (2010) као и медитативно-есејистички записи Разно (2017), И тако...(2019). Посматран у целини Симоновићев опус слива се у јединствену лирску причу о дошљаку који у уторби великог града покушава да сачува хоризонте завичајног и исконског простора, духовну вертикалу која се дуж породичног родослова спушта ка историјском памћењу и

Најновије

30.11.2019 у 11:15

Живи сећање на Дан републике

Лелуја се на ветру застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Мирис врелог пребранца из казана раширио се све до врата. Некадашњи другови и другарице, првоборци, високи официри ЈНА, бивши учесници омладинских радних акција, али и бројни југоносталгичари и маршалови обожаваоци полако пристижу. Као и годинама уназад, сви дотерани, онако празнично. Многи од њих са одликовањима на прсима долазе да прославе рођендан некадашње СФРЈ – земље братства и јединства свих народа и народности. И као што су некада, док је то био државни празник, у свечарској атмосфери у шест република и две аутономне покрајине прослављали 29. новембар, Дан републике, обележавају га и они сада. За столовима са карираним столњацима, у кафани „Павле Корчагин” седе и бистре неке старе приче – о успоменама,

Култура

14.11.2019 у 13:03

Композитор, ерудита, пријатељ, а пре свега добар човек

Не могу да се сетим тачно тренутка и ситуације када сам упознала Зорана Христића. Било је то на почетку мог професионалног рада, дакле, пре пет деценија. Били смо искрени пријатељи и веома смо се уважавали. Ја сам волела и ценила његову музику, а он – моје писање о музици. Био је вишеструко обдарен. Музичким талентом, пре свега. Његова инвентивност, радозналост, отвореност према новом звуку издвајале су га из његове, али и из других генерација наших композитора. То увек присутно истраживање звука било је спојено са изврсном композиторском техником, коју је стекао у реномираној класи Станојла Рајичића на Музичкој академији у Београду. Сам Христић је у једном интервјуу рекао да је за њега од великог значаја био сусрет са професором Рајичићем: „Било је то лепо студентско доба – врло мало

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: сећање