Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: академик

Култура

11.07.2022 у 18:00

Љубомир Симовић, песник дуализма

Питајући се о смислу поезије у оваквим временима, немоћан да утиче на судбину света, песник ипак има улогу чувања језика, чиме може да спасе човека, и то оног који се спасу склон. Академик и песник Љубомир Симовић сматра, помињући Марину Цветајеву, да је најважније песничко оружје у језику управо висока мера, мерити ствари високом мером и не ићи испод тога. То стваралачко и људско достојанство пројављује се из читавог његовог опуса, коме је посвећен двоброј часописа „Градац”, који је приредила Јасмина Врбавац, и који садржи избор из Симовићеве поезије, одломке из капиталне прозне књиге „Ужице са вранама”, текстове о њему, као и његове есеје, интервјуе, делове преписке. „Песничку књигу не видим на полици или на писаћем столу историчара, теоретичара, или неког професионалног љубитеља

Култура

03.06.2022 у 14:15

Последњи барокни Србин

Ова година је у знаку обележавања сто година од рођења академика Дејана Медаковића (Загреб 7. 7.1922 – Београд 1. 7. 2008), и то у три града значајна за његов живот и рад: у Сремским Карловцима, Београду и Новом Саду. Према речима Зорана Колунџије, потпредседника Организационог одбора за обележавање овог важног догађаја и директора новосадске издавачке куће „Прометеј”, у Сремским Карловцима Дејан Медаковић је завршио гимназију, ту је увек радо долазио и ту је добио титулу почасног грађанина. Београд је био важан за породицу Медаковић, ту је Дејан Медаковић провео читав свој радни век, написао сва дела и имао значајно учешће у јавном и друштвеном животу. На Филозофском факултету у Београду од 1954. до 1982. године прешао је пут од асистента, ванредног и редовног професора до декана. Био

Регион

28.05.2022 у 18:50

„Меморандум“ хрватских академика – опасан диктат и уцена

Документ Хрватске академије знаности политички је памфлет, а не акт научне институције. То је, само по себи, за жаљење јер негирање злочина је злочин сам по себи. Данас је то, можда, и мода времена која изнова настоји да рехабилитује нацизам и фашизам и на нов начин дизајнира прошлост. Овако академик Љубодраг Димић коментарише за Спутњик смернице које је ХАЗУ упутила хрватским политичарима како би, у околностима уласка земаља региона у ЕУ, „штитили хрватске националне интересе“. Написани памфлет, тврди Димић, само дискредитује ту "научну институцију" и показује да она није у служби истине, знања, науке, већ, како сматра, националистичке политике и подједнако искључиве пропаганде која подстиче мржњу и штети хрватском народу. Документ који је у форми упутства ХАЗУ упутила хрватским

Култура

12.04.2022 у 12:23

Све што је направио била је школа позоришта

Комеморативни скуп поводом смрти академика Дејана Мијача, који је преминуо 5. априла у 87. години, редитеља који је поставио високе стандарде у српском позоришном изразу, одржан је јуче у Југословенском драмском позоришту, театру у којем је режирао своје комплексне представе: „Васа Железнова”, „Пучина”, „Родољупци”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Ревизор”, „Троил и Кресида”, Гардеробер”… Од јединственог, господственог, мудрог Дејана Мијача опростили су се чланови његове породице, поклоници његове особене позоришне естетике, али и бројне колеге: Светлана Бојковић, Тихомир Станић, Бранимир Брстина, Милан Цаци Михаиловић, Исидора Минић, Милица Михаиловић. Од драгог Деше, како су га звали, опростили су се и Гордан Кичић, Јелена Ступљанин, Небојша Илић, Петар Бенчина, Бранка Петрић,

Култура

07.04.2022 у 12:30

Доследни перфекциониста

Дуго смо „Покондирену тикву” у режији Дејана Мијача, антологијску представу Српског народног позоришта (1973), посматрали као „изоловани феномен” наше средине, за који је било јасно да је означио прекретницу у односу на дотадашње сценско наслеђе везано за Стеријин драмски опус. Међутим, по својим кључим особеностима, она припада ширем европском оквиру – оном који Патрис Павис сагледава као ,,врхунац режије драмске класике”. Наиме, средином друге половине 20. века у европском позоришту долази до својеврсне промене парадигме у интерпретацији драмског наслеђа, до радикалног стилско-жанровског и значењског заокрета у третману класике. Не нужно правило, али доминантнa тенденција ове праксе односила се и на спонтано „формирање” списатељско-редитељских тандема у оквирима националних позоришних

Култура

21.12.2021 у 16:04

У САНУ одржан скуп о Исидори Жебељан

Скуп „Сећање на Исидору Жебељан” одржан је данас у Српској академији наука и уметности (САНУ), у присуству чланова породице, колега и бројних поштовалаца. Говорећи о личности и делу академика Жебељан (1967-2020), секретар Одељења уметности САНУ Милан Лојаница истакао је да је српска композиторка била „јавна личност високог угледа и убедљивог ауторитета, од великог значаја за средину” у којој је стварала. Академик Лојаница је оценио да је Жебељан иза себе оставила „убедљив опус, са импресивним бројем дела, потпуно уметнички заокружен”, који показује „несвакидашњу надареност без премца”. Подсетивши да је 2006. Жебељан са 39 година постала дописни и један од најмлађих чланова САНУ, а од 2012. и редован, Лојаница је додао да је, између осталог, компоновала музику за више о 30

Друштво

12.09.2021 у 18:48

Преминуо академик Предраг Пипер

Академик Предраг Пипер, један од најзначајнијих српских слависта, преминуо је 10. септембра у 71. години, саопштено је данас из САНУ. Предраг Пипер је рођен 20. августа 1950. године. Био је ванредни професор на Филолошком факултету у Београду од 1989. године, а потом и редовни професор од 1991. За дописног члана САНУ изабран је 2003, за редовног 2012, док је за члана Македонске академије наука и уметности (МАНУ) изабран 2015. године. У САНУ је иницирао оснивање два одбора и био (ко)уредник шест публикација тих одбора. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, односно члан Председништва САНУ. Био је члан више одбора САНУ и шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у

Друштво

28.07.2021 у 09:39

Преминула академик Нада Милошевић Ђорђевић

Редовни члан Одељења језика и књижевности Српске академије наука и уметности (САНУ) проф. др Нада Милошевић Ђорђевић преминула је јуче у Београду у 87. години, саопштено је из ове институције. Милошевић Ђорђевић рођена је 1934. године у Београду и сматрана је за једног од најугледнијих савремених српских фолклориста у свету и истакнутим проучавалаоцем српске народне књижевности, те је њен одлазак велики губитак за САНУ и свеукупну српску науку и културу. Њен живот је у великој мери био везан за Филолошки факултет Универзитета у Београду, на којем је дипломирала, магистрирала и докторирала, а потом и радила као редовни професор на Катедри за српску књижевност. Поред тога, била је гостујући професор на многим страним универзитетима и ауторка великог броја радова и књига из области

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 09:21

Ирански танкери за нафту почели да се крећу према Ормуском мореузу

17.06.2026 у 09:18

Клинтонова оптужила Бајдена да је демократе коштао Беле куће

17.06.2026 у 09:17

Монографијом обележен 56. рођендан нишке галерије

17.06.2026 у 09:13

Хамас може да преда оружје у Гази само Палестинској управи

17.06.2026 у 09:05

Ирански престолонаследник у егзилу против договора Вашингтона и Техерана

17.06.2026 у 09:03

Тешко повређен дечак у Младеновцу