Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

05.12.2019 у 13:20

Помало смешан, помало тужан филм пастелних боја

У здању Југословенске кинотеке вечерас у 19.30 биће приказана рестаурирана и дигитализована копија филма „Нешто између” Срђана Карановића. После „Мириса пољског цвећа” и „Петријиног венца” ово је већ трећи Карановићев филм отргнут од могућности нагризања зуба времена захваљујући пројекту „Vip Кинотека”. Ова Карановићева мелодрама снимљена је 1982. године у продукцији „Центар филма”, као прича о Американки, новинарки, која је стигла у Београд и на тој размеђи између Истока и Запада се упустила у оно што се зове љубавни троугао. Још су жива сећања на београдску премијеру тог филма за који су сценарио писали Срђан Карановић, Мирослав Мариновић и Ендру Хортон, а улоге тумачили Карис Хофман (њена тада прва улога), Драган Николић, Предраг Мики Манојловић (као и Рената Улмански, Соња Савић,

Култура

04.12.2019 у 22:00

Полански, Алмодовар, Белокио за „европског оскара”

Берлин ће и ове године бити домаћин свечане церемоније доделе „европских оскара”, годишњих награда Европске академије за филм чије је стално седиште, још од оснивања 1988. године, у овом граду. И овог пута Берлин се потрудио да све буде организовано на завидном нивоу, и радно и веома свечано, а у таквој атмосфери већ у суботу 7. децембра француској глумици Жилијет Бинош биће уручена 32. ЕФА за изузетан европски допринос светском филму, а немачком аутору Вернеру Херцогу „европски оскар” за животно дело. У суботу ће и светска филмска јавност (директан пренос у 45 земље света) знати и ко су добитници овогодишњих европских награда: за најбољи филм, режију, сценарио, глумца и глумицу, за најбољу европску комедију, откриће године, најбољи документарни и најбољи кратки филм, као и за најбоље

Култура

30.11.2019 у 16:44

Балада о мамином сину

25. ФАФ Радује одлука трочланог жирија 25. Фестивала ауторског филма, у саставу: Хана Јушић (Хрватска), Огњен Главонић (Србија) и Аријел Швајцер (Француска), да се фестивалски Гран при „Александар Саша Петровић” додели сценаристи, редитељу и монтажеру Марку Ђорђевићу за изврстан филм „Мој јутарњи смех” крагујевачко-београдске производње. У свом готово личном осврту на одрастање и породицу, инспирисан стварним догађајима и искуствима, овај крагујевачки аутор (дипломирао на београдском ФДУ), гледалишту нуди причу чија је главна окосница однос мајке и сина. Њихова повратна везаност и неспособност да једно друго пусте у неизвесности слободе. Кроз ову своју филмску баладу о мамином сину Ђорђевић, мудро дозирано, рефлектује и на много тога из наше свакодневице животно неснађених и у

Култура

29.11.2019 у 10:24

Избор 100 најбољих филмова које су режирале жене

Дубравка Лакић, филмска критичарка нашег листа једна је од угледних филмских експерата коју су позвали представници Би-Би-Сијевог сервиса да учествује у одабиру 100 најбољих филмова светске кинематографије које су режирале жене. Чланови Културне редакције Би-Би-Сија позвали су филмске критичаре, теоретичаре, програмске уреднике и предаваче из 84 земље да направе избор од 10 омиљених филмова из поменуте категорије. Дубравка Лакић највише поена (10) доделила је чехословачком филму „Беле раде” у режији Вере Хитилове, из 1966, а међу првих пет на њеној листи 10 најбољих нашли су се и „Пасквалино лепотан” Лине Вертмилер (1975), „Усвајање” Марте Месарош (1975), „Ноћни портир” Лилијане Кавани (1974), „Салам Бомбај” Мире Наир (1988), као и „Тони Ердман” немачке редитељке Марен Аде (2016) о

Култура

28.11.2019 у 22:00

У загрљајима растанака

У главном такмичарском програму 25. Фестивала ауторског филма у Београду, српску премијеру је после наступа на фестивалу у Сао Паулу (Бразил) имао и дугометражни играни првенац „Асиметрија” сценаристкиње и редитељке Маше Нешковић. Филм је рађен у копродукцији са Словенијом и Италијом и настајао је током неколико година свих оно добро познатих продуцентских и ауторских мука. Резултат тога је и више него задовољавајући. Пред гледаоцима је модеран, урбани филм. Са синематско-стилске стране гледано, као да не потиче са овог нашег (српског, регионалног, балканског) кинематографског поднебља. На тренутке, по атмосфери, подсећа на нека од најновијих латиноамеричких дела. По сталном кретању и уношењу камере у лица протагониста асоцира и на филмове румунског новог таласа. Другим речима,

Култура

27.11.2019 у 22:00

Сама у мушком свету

Каиро – Једна од пет одабраних и награђених „Арапских звезда сутрашњице” на 41. Каиро филм фестивалу је и 29-годишња мароканска глумица Нисрин Еради, која је пролетос у канском програму „Известан поглед” освојила срца и публике и критике главном улогом у дебитантском филму „Адам” Марјам Тузани, званичним мароканским кандидатом за 92. Оскара у категорији најбољи страни филм. Сусрет са скромном и тихом Нисрин у каирском хотелу „Семирамис интерконтинентал”, са погледом на Нил, протекао је у опуштеном разговору на неке од важних, а у арапском свету, и у свету уопште, занемариваних, најчешће прећуткиваних тема – међу којима је и место самохраних мајки у друштву. Филм „Адам” веома храбро и отворено говори управо о томе. О младој, неудатој девојци Самији, која по сазнању да је трудна бежи из

Култура

25.11.2019 у 22:00

Очај је мој главни трик

41. КАИРО Каиро – Уз овације је још на почетку 41. Каиро филм фестивала, у Опери, испраћена свечана додела „Златне пирамиде” за животно дело америчко-британском аниматору, сценаристи, редитељу, глумцу и продуценту Терију Гилијаму (1940, Минесота, САД), једном од шест легендарних твораца „Летећег циркуса: Монти Пајтон” и аутора сноликих и футуристичких филмова: „Време бандита”, „Бразил”, „Авантуре барона Минхаузена”, „Фишер Кинг”, „Дванаест мајмуна”, „Параноја у Лас Вегасу” и „Човек који је убио Дон Кихота”. Да се током година Гилијам није променио (и даље су ту његове „хавајске” кошуље и дуга коса везана у реп), да је још и онај стари бунтовник и креативац који често каже да се „амерички сан одавно претворио у ноћну мору”, „комедијант”, уметник увек веран самом себи, потврдило се

Култура

24.11.2019 у 21:30

Човек из Бразила са нарамком тајни

25. ФАФ Један од филмова на 25. ФАФ-у који није за пропуштање је 145-минутни „Издајник” италијанског маестра Марка Белокија (81), који је био један од најбољих (а ненаграђених) такмичара последњег Канског фестивала. Белокијев „Издајник” је реалистичка прича о разоткривању пирамидалног функционисања сицилијанске Коза ностре током осамдесетих година прошлог века, захваљујући изврсној сарадњи сведока сарадника Томаза Бушете и неподмитљивог судије Ђованија Фалконеа (који је, нажалост, на крају суђења века и убијен). Жесток филм, са сјајном разрадом ликова (преузетих из стварног живота) и сценама суђења које се могу сматрати и правим филмским ремек делом. И то захваљујући Белокијевој режији, његовом директору фотографије Владану Радовићу (Србину из Сарајева, са којим је Белокио већ

Култура

24.11.2019 у 20:00

Крв и грех, без суза

Каиро – Три и по сата Скорсезеовог „Ирца”, у (превише) расхлађеној дворани каирске Опере на обали Нила, после једночасовне церемоније отварања 41. Каиро филм фестивала, неосетно је пролетело. „Ирац” је снажан, веома прецизан и динамичан филм. Моћна гангстерска сага, заснована на истинитим личностима из новије америчке историје, не и сасвим истинитим догађајима, само је посведочила да је Мартин Скорсезе попут доброг вина. Што је старији, све је бољи. Скорсезе нам сада прича о успону италијанске мафије кроз тридесетогодишњи период после Другог светског рата. О Френку Ширану (Роберт де Ниро), Ирцу који је италијански научио у рату, током ослобађања Италије, и тако се без препрека касније сродио са мафијашком породицом Бафалино (Џо Пеши), постао човек од највећег

Култура

21.11.2019 у 22:00

Трагикомична неједнакост свакодневице

Српском премијером „Паразита” јужнокорејског аутора Бонг Јон Хоа, добитника „Златне палме” на 72. Канском фестивалу, сутра у 19 сати у београдској Комбанк дворани, свечано почиње 25. Фестивал ауторског филма, популарни ФАФ. Бонг Јон Хо је аутор филмова које познаје и публика у Србији, међу којима су: „Пси који лају не уједају” (2000), сада већ култни „Успомене на убиство” (2003), „Домаћин” (2006), „Мајка” (2009), „Snowpiercer” (2013) и „Ојка” (2017) који је радио за „Нетфликс”. У најновијем, победничком „Паразиту”, према сопственом признању датом у интервјуу за „Политику” одмах после освајања „Златне палме”, овај интригантан редитељ је рекао да је желео да покаже ширу слику савременог друштва, нарастајућу поларизацију и готово трагикомичну неједнакост и нагласио да живимо у ери

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

12.06.2026 у 00:42

Убијен мушкарац у Параћину

12.06.2026 у 00:24

Приведена двојица директора српских ОШ из Косовске Каменице

12.06.2026 у 00:09

Багеи: Пристали смо на највећи део нацрта, нема компромиса о „црвеним линијама"

11.06.2026 у 23:39

У већем делу Србије током ноћи кише и пљускови, суво на северу Војводине

11.06.2026 у 23:12

Нетанјаху оптимиста по питању споразума САД и Ирана

11.06.2026 у 22:51

Бројеви „8647“ осванули у парку центра Вашингтона