Среда, 22.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	102.49	103.1	102.8
	126.48	127.24	126.86

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

17.06.2022 у 10:19

Топлина породичне собе у азилу

Нико тако нежно, бар не да памтим, није на великом филмском платну ујутро будио чланове своје породице као што то стално ради Махтаб – млада мајка и супруга у филму „Први снег” („Any Day Now”) Хамија Рамезана. Тихим и милозвучним гласом, пољупцима у косу и руке што извирују испод прекривача и радосним подсећањем да их све чека још један леп и сунчан дан. И породица устаје срећна и насмејана, орна да са осмехом обави своје јутарње ритуале. Махтаб ће сво троје са истом таквом нежноћу постројити да их прегледа и намести пред њихов свакодневни одлазак кроз гвоздена улазна врата те једне једине скромне, али са топлином и укусом намештене собе у којој у породичној хармонији живе. Отац Бахман, мајка Махтаб, син Рамин и ћеркица Донија Мехдипур. Готово па права филмска породична бајка, да није

Култура

13.06.2022 у 20:00

Вјазма као симбол и судбина

„Ћутите пушке, тише, тише, пустите ову малу да спава. Девојчица је ова сама, никога нема, никога више... ... А какво ћемо јој име дати? Ко зна какво је желела мајка... ...Ветар фијуче, снег солујава, људи већ једва ноге држе, пренеси даље, корачај брже. Пренеси даље: Вјазма је пала! Радост се разлила по колони, сва срца надом заиграла: Вјазма је слободна, Вјазма је пала! Нека се Вјазма зове мала...“Тако је и било. Баш као у балади „Звездана бајка о Вјазми” славне песникиње Мире Алечковић, чији су делови у уводу ове приче. То сирото полуживо дете од неких годину и осам месеци, пронашли су партизани у једној пећини на планини Камешници (на граници између Хрватске и БиХ) после покоља мештана, преузели бригу о њој и дали јој име по Вјазми – руском граду, стратешки важном за одбрану

Култура

27.05.2022 у 20:00

Волим да осећам да нема граница

75. КАН Кан - Награђивана и међународно призната и пожељна француска глумица Леа Сејду и ове године је у Кану присутна са главним улогама у два филма. Један је приказан у програму „15 дана аутора” – „Једно лепо јутро” Мие Хенсен Лов, а други се такмичи за „Златну палму” – „Злочини будућности” Дејвида Кроненберга. Оба су откупљена за приказивање у Србији. У разговору за „Политику” Леа Сејду (1985) објашњава своју фестивалску свеприсутност и узроке сарадње са толико различитих филмских аутора којима је понудила толико увек различиту и у различитости оригиналну саму себе... Толико сте често присутни у филмовима да то мора да је стресно? Да, јесте стресно али је и велика, велика радост. Пуно радим, пуно времена проводом на снимањима, али то је сада мој живот и то је мој посао.

Култура

25.05.2022 у 20:00

Ода магарцу, социјализму и исправности у вери

Кан - Највише енергије међу такмичарским филмовима на велико платно је до сада донео узбудљиви шпијунски, религијско-политички акциони филм „Дечко из раја” египатско-шведског аутора Тарика Салеха, радње смештене унутар импресивног здања Ел Азара, митског универзитета у Каиру, епицентра сунитског ислама где су и прошлост и будућност у константној интеракцији. Ел Азар са својих више од триста хиљада студената и више од три хиљаде професора у срцу делте Нила, сада се коначно нашао на великом екрану. Отворена су та забрањена врата за Салехово приповедање о фракцијама унутар ислама које различито делују у великом муслиманском свету, о значају избора великог имама, о „Муслиманској браћи” који умало нису изазвали грађански рат у Египту, о спрези универзитета и високе политике. Или тачније –

Култура

24.05.2022 у 20:00

Снимање филма као лепа авантура

75. КАН Кан - У француске биоскопе се одмах по свечаном отварању 75. Канског фестивала уселио филм „Последњи рез” освајача „Оскар” Мишела Азанависијуса („Артиста”), а редитељ је заједно са својим глумцима Беренис Бежо и Роменом Диријем нашао времена за разговор за „Политику”. Његов нови филм је заправо комедија о снимању лошег зомби филма и као такав публици доноси пуно смеха, али и подстицаја за размишљање о томе како иза онога што гледамо на великом платну стоји права армија ентузијазму склоних филмских радника, техничара, глумаца и чланова ауторске екипе. Филм „Последњи рез” дистрибутерска кућа „Мегаком филм” откупила је за приказивање на фестивалима и у биоскопима Србије, али и земаља у региону... Откуда идеја о римејку јапанског зомби филма? Одавно сам желео да напишем

Култура

20.05.2022 у 22:00

И мало ових наших филмских зачина

Кан - Цео филмски свет сјурио се ових мајских дана у Кан, а зна се „где сви Турци, ту и мали Мујо”. Иако на 75. Канском фестивалу немамо филм каквог нашег редитеља, српска кинематографија се ипак представља кроз своја копродуцентска учешћа, али и традиционалним штандом Филмског центра Србије у оквиру заједничког изложбеног павиљона земаља Југоисточне Европе на Маршеу, тој великој пијаци филмова из целог света. У атмосфери привида повратка у нормалност, иако пандемију ковида још нико није званично одјавио, на црвеном тепиху испред Театра Лимијер закорачио је јуче и Том Круз, као јунак наставка култног филма који га је својевремено прославио а сада има наслов „Топ ган: Маверик”, али и као моћна холивудска звезда којем фестивал приређује почаст. На Кроазети бука и галама, а ван тог

Култура

19.05.2022 у 22:00

Први такмичари за „Златну палму”

Кан - Такмичење за „Златну палму” почело је званично јуче, светским премијерама филмова „Осам планина” белгијског редитељског и брачног двојца Шарлот Вандермерш и Феликса ван Гроенингена, и „Жена Чајковског” руског сценаристе и редитеља Кирила Серебреникова. Занимљиво је да је белгијски ауторски пар, у којем Шарлот – иначе глумица и писац, сада дебитује и као редитељ уз свог супруга, филм „Осам планина” снимио у Италији на италијанском језику и са славним италијанским глумцима, а према истоименом бестселеру и на више језика превођеном роману писца Паола Коњетија. Ово је деликатна и хуманистична прича о пријатељству, очинству, животним изборима. О деци која постају мушкарци који покушавају да избришу трагове својих очева и без обзира на животне преокрете увек се враћају на то исто место

Култура

18.05.2022 у 20:00

„Трећеразредни” крвави филм за кански почетак

Кан - Већ на најавној шпици, преко огромног филмског платна, шири се то крваво велико латинично слово З, али је одмах и те како јасно да оно нема ама баш никакве везе са ознаком руске војске у Украјини, како се то уз пуно буке „спочитавало” за филм Мишела Aзанависијуса у недељама пред почетак 75. Канског фестивала, због чега је његов оригинални наслов преименован у „Последњи рез” за интернационално („Final Cut”), односно „Рез” („Coupe”) за франкофонско тржиште. Уз то иде и чињеница да је филм снимљен много пре почетка руско-украјинског сукоба. Одмах је јасно и да је реч о зомби филму и ауторовим поигравањем са овим популарним жанром којем нису одолели, рецимо, ни Џим Џармуш, ни Тим Бартон, па ево није одолео ни француски редитељ Мишел Aзанависијус. Додуше, он свој зомби филм промишља

Култура

17.05.2022 у 20:00

Почетак у знаку смешних зомбија и политике

75. КАН Кан - Светском премијером филма Мишела Азанависијуса, пред његов сутрашњи улазак у све француске биоскопе, вечерас у Театру Лимијер на Кроазети свечано почиње 75. Кански фестивал. Азанависијусов филм сада се приказује под насловом „Последњи рез” („Final Cut”/ „Coupe”). Његов оригинални наслов био је „З” као зомби, јер реч је овде о духовитој пародији популарних зомби филмова, а никако не као ознака коју руска војска користи у Украјини или, боже сачувај, као почетно слово презимена украјинског председника. Тако се то одмах међу европским политичкоаматерским, али гласним и медијски и те како видним културним и филмским групацијама протумачило. Кански челници и сам редитељ усвојили су протестно писмо Филмског института Украјине везано за тај „незгодни” филмски наслов, али није

Култура

16.05.2022 у 20:00

Почасна „Златна палма” за Фореста Витакера

Кан – Све очи на филмској планети биће сутра увече упрте на све оно што се догађа на свечаној церемонији отварања 75. Канског фестивала и тај толико жељени црвени тепих испред Театра Лимијер у срцу Кроазете. Њиме ће чак седми пут у каријери прошетати и афроамерички глумац, редитељ, продуцент и велики хуманиста Форест Витакер. Овај пут као овогодишњи добитник почасне „Златне палме”, са којом фестивал традиционално одаје почаст блиставом уметничком путу филмских стваралаца чије дело и допринос светској кинематографији оставља трајни траг. Осим што ће му у вечери отварања бити уручено ово признање, у част великог глумца већ у среду, на специјалној пројекцији, биће приказан филм „Ради мира” у режији Кристофа Кастања и Томаса Саметина у Витакеровој продукцији. Радња филма дешава се у

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.07.2026 у 07:34

Канада отказала заједничко отварање моста са САД због Трампових претњи

22.07.2026 у 07:21

Агент руске војне обавештајне службе осуђен на 15 година затвора у Украјини

22.07.2026 у 07:14

Рубио: Иран није озбиљан у преговорима, учинићемо шта је потребно

22.07.2026 у 07:10

Гламочић: Нема повлашћених у борби против афричке куге свиња

22.07.2026 у 07:05

Зеленски под притиском да врати Фјодорова и смени Сирског

22.07.2026 у 07:05

Теретњаци на Шиду чекају пет сати, на Батровцима четири