Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: музеји

Култура

09.09.2016 у 16:31

Mинистар културе обишао градилишта у музејима

Вести су врло охрабрујуће, сви који учествују у реконструкцији оба наша музеја потпуно су посвећени послу, стручни су и одлучни да ствари окончају у складу са роковима. Не бих говорио о тачним датумима, али бих могао да са извесношћу кажем да би Народни музеј своја врата могао да отвори крајем маја или почетком јуна 2018, а Музеј савремене уметности Београд на свој рођендан, у октобру 2017. Сви који раде у музејима, на челу са директорком Народног Бојаном Борић Брешковић и в.д. директора Музеја савремене уметности Слободаном Накарадом, извођачи радова, надзорни органи и ми у Министарству културе имамо велику одговорност у вези са овим питањем, рекао је министар културе Владан Вукосављевић након што се упознао са тренутном ситуацијом на градилиштима у ове две наше престижне куће културе.

Живот и стил

28.08.2016 у 12:00

Великан који је проналазио лепоту

Петар Петровић (45), кустос у Народном музеју у Београду, писац је књиге „Системски каталог дела Павла Јовановића”, прича о животу и раду Павла Паје Јовановића (1859–1957), једног од највећих српских сликара свих времена, који је био изразит представник академског реализма. Шта је Павле најчешће сликао? Његова дела била су завидна и по броју и по квалитету. Посебно са темама из народног живота и она која су носила печат историјске тематике. Са таквим ставом имао је снажан утицај на укупно ликовно образовање, културу и родољубље. Уз кога је одрастао? Рођен је у Вршцу као први син Стевана Јовановића, фотографа, и Ернестине, рођене Деот, француског порекла, која је прерано умрла. Отац се потом оженио Маријом Понти па је Павле имао петоро браће и једну сестру. Кад је почео да

Друштво

22.08.2016 у 19:00

И Срби су волели „колт” са Дивљег запада (ФОТО)

У Војном музеју на Калемегдану, поводом дана ове установе, отворена је изложба „Перкусиони пиштољи и револвери”, аутора кустоса Вука Обрадовића. Реч је о наоружању које је појавило после оружја са системом паљења на кремен, а пре појаве обједињене муниције какву и данас познајемо. То је период од друге половине 18. века па све до Првог светског рата, с тим што је врхунац употребе перкусионих пиштоља и револвера био средином 19. века. Технички гледано, код ове врсте оружја ударач активира капислу која затим изазва детонацију барута и испаљење зрна. Барут и зрно су се претходно углавном убацивали са предње стране цеви. Српски коњички пиштољ М.1856 (Фото М. Галовић) У галерији Војног музеја изложено је 35 ових старих пиштоља и револвера, од укупно 1825 којима иначе располаже збирка

Београд

21.08.2016 у 08:40

Живот народа и претрајавање храмова

Фотографије православних храмова из документације Етнографског музеја и цртежи архитектуре ових светиња приказани су на изложби „Живот народа и претрајавање храмова” у Етнографском музеју и представљају фотографска сведочанства Етнографског музеја. Поставку је отворио академик Љубомир Максимовић, директор Византолошког института и потпредседник САНУ, а о значају изложене грађе говорила је и Мирјана Менковић, директорка музејског здања на Студентском тргу. Она је на уложеним напорима у припреми материјала захвалила ауторима мр Бојану Поповићу, вишем кустосу Народног музеја (Галерија фресака), и Јелени Савић, као и Предрагу Ђорђевићу које је уступио неке од фотографија за ову прилику. Упознајући посетиоце с оним што ће до 21. октобра да краси стаклене витрине на спрату музеја,

Београд

14.08.2016 у 18:00

Природна баштина „заробљена” у мраку

Више од два милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, животиња… То непрегледно благо природе, разврстано у чак 120 различитих збирки, и даље је „заробљено” у вишедеценијском мраку, у депоима Природњачког музеја. Просторије за складиштење бројних предмета су мање-више у добром стању. Од три депоа, реновирана су два. Делови палеонтолошке збирке, а ту су, између осталог, уредно послагани фосили, разни скелети, мамути, рибe, стоноге, ракови, сада се чувају у одговарајућим микроклиматским условима што, нажалост, не може да се каже за део у којем су похрањени минерали и стене. Прашина, влага, оронули простор... Тај кутак, наравно, није заборављен, а у музеју кажу да ће и он ускоро доћи на ред. Засад је у једном његовом делу постављена савремена нова хладњача у којој су смештене

Београд

14.08.2016 у 08:13

Дечја ноћ у Музеју Вука и Доситеја

Шта се дешава када се погасе сва светла, кад из музеју изађе и последњи посетилац, а врата остану закључана до следећег јутра? Ту мистерију откриће најмлађи. Њих десет, узраста од седам до десет година, синоћ је боравило у Музеју Вука и Доситеја. Нису били обични посетиоци, већ подстанари у овој кући културе, истина, само на једно вече. У згради некадашње Велике школе коју је почетком 19. века основао Доситеј Обрадовић, први српски министар просвете, придружила су им се и три кустоса. Радознале малишане они су најпре провели кроз изложбени простор. Потом су вечерали и у башти одгледали први део филмског серијала „Луда ноћ у музеју”. После забаве заноћили су у врећама за спавање, на првом спрату објекта у Господар Јевремовој улици. Нису били претерано расположени за причу, а међу њима

Култура

10.08.2016 у 09:20

Какви су нам музеји потребни

Већина нас за протеклих десетак година, колико траје реконструкција зграда Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду, заборавила је како су некада изгледале сталне поставке те две наше највеће музејске институције. Будући да се очекује да током 2017. оба отворе врата својих здања кустоси вредно раде на осмишљавању начина на који ће посетиоцима презентовати своје вредне збирке, али још увек све то држе у тајности – желе да изненађење публике буде комплетно.

Теме недеље.

08.08.2016 у 09:05

Мали с великим М

Пријепоље – Био је мај 2012. када се у португалском граду Пенафиелу међу водеће музеје Европе, на додели награде Европски музеј године, пробио најмањи и најмлађи музеј из Србије са свега шесторо запослених. Музеј из Пријепоља, понос ове делатности у нас, успео је тада у конкуренцији блиставих европских музеја (из 60 градова овог континента) чије државе милионе евра у њих улажу, да уђе међу седам одабраних и добије специјалну награду Европског музејског форума за остварене резултате и пројекте. Било је то прво учешће једног нашег музеја током 35 година овог избора и – одмах награда. На церемонији налик холивудској, у Пенафиелу, у неверици да је европске врхове дотакла мала установа којом малтене од оснивања руководи, примио ју је директор пријепољског музеја Славољуб Бато Пушица, тада и

Теме недеље.

08.08.2016 у 09:05

Панонско благо свима на увид

Посетиоци Музеја Војводине у Новом Саду, а њих је више од 60.000 годишње, могу да разгледају праисторијске играчке, о чему сведоче дечји отисци прстију на глиненим предметима, наоружање и опрему келтских ратника из млађег гвозденог доба, бројна сведочанства о римском присуству у Панонској равници, али и икону епископа вршачког Теодора Несторовића, који је 1594. подигао устанак Срба у Банату, после којег је Синан-паша спалио кости Светог Саве на Врачару. Међу вредним експонатима је и комплетно рестаурирана кочија с грбом Карловачке митрополије, која би данас била сигурно у рангу једног аутомобила марке „ролс-ројс”, ремек-дело столарства – секретер бидермајер с тајним преградама, рад Шандора Колоњића из Суботице (1827), одежда и сребрнина српског патријарха Јосифа Рајачића, одежде

Теме недеље.

08.08.2016 у 09:05

Уметници више нису само глупи сликари

Чињеница да је Музеј савремене уметности већ скоро десет година затворен није проузроковала нити подстакла уметнике да оснивају своје музеје, напротив. Та страшна моћ музеја да одређује правила игре, да контролишу рејтинге и да успостављају вредносне и друге критеријуме подстакла је уметнике да размишљају и музеолошки. Говорећи језиком баналних стереотипа, уметници су престали да буду само „глупи” сликари, већ су почели да копају ровове наспрам музејских тврђава и засипају их критичким, не тако убитачним, али свакако за музеје болним иницијативама. Не због тога што би те и такве уметничке иницијативе пореметиле структуру и нарушиле моћ музеја, већ искључиво зато што се у свакој од тих иницијатива налазило и неко велико зрно истине. А познато је да су истине понекад јако болне. Зато музеји

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 17:20

Предлог допуна Закона о Уставном суду у скупштинској процедури

22.06.2026 у 17:20

Компанија „Дијамант” формално прешла из власништва Фортенова Групе у МК Груп

22.06.2026 у 17:09

Отворен конкурс Београда на води за урбанистичко решење Савског трга

22.06.2026 у 17:08

У пуцњави на Вождовцу једна особа убијена, друга рањена

22.06.2026 у 17:04

Испаљена 41 противградна ракета у Подрињу и Лијевче пољу

22.06.2026 у 17:02

У току претрес стана и канцеларије Александра Радића