Шедрван опет међу Нишлијама

Ниш – На Тргу републике у центру Ниша, преко пута здања Скупштине града, у најскорије време би требало да буде постављен шедрван – вредан културно-историјски споменик. Шедрван – нека врста јавне чесме у камену, са постољем у средини, кровом у облику куполе и великим бројем места за седење око базена у који се слива вода, пре него што буде пресељен у центар града, биће реконструисан, чиме ће добити исти изглед као пре више од два века. Одлуку о постављању шедрвана на једном од најпрометнијих нишких шеталишта донела је градска општина Медијана.

– Решили смо да реконструисаним шедрваном, који деценијама пропада у депоу Народног музеја, у склопу Логора на Црвеном крсту, улепшамо центар града. Превелика је штета да шедрван страда под зубом времена, да скупља прашину и да буде далеко од очију и наших суграђана и туриста, иако представља јединствен културно-историјски споменик. За реконструкцију и пресељење на Трг републике наша општина ће издвојити четири милиона динара. Верујемо да ће кроз неколико месеци свако ко буде дошао у Ниш моћи да види заиста прелеп детаљ из богате прошлости нашег града – рекао нам је Милан Крстић, председник Општине Медијана.

Кустос нишког Народног музеја Ива Трајковић испричао нам је да шедрван потиче с краја 18. и почетка 19. века, из периода када је Ниш био под турском влашћу. Саграђен је и постављен у двориште Хафиз-пашиног конака, на левој обали реке Нишаве, који је био на простору где је сада хотел „Парк”. Дуго је после ослобођења Ниша (1878. године) био на тој локацији, на којој се потом налазио двор краља Милана Обреновића. Пред крај Првог светског рата, 1917. године, приликом повлачења из Србије, окупаторска бугарска војска демонтирала је шедрван и пренела га у Софију.

Интервенцијом наше земље, шедрван је враћен у Србију 1924. године, али из главног града Бугарске није пребачен у Ниш већ у Београд. Почетком 1935. политичар из Ниша Драгиша Цветковић, у то време министар у српској влади (касније је био и председник владе), поклонио је кнезу Павлу овај шедрван, који је постављен испред дворског објекта кнегиње Љубице, где је остао извесно време, а онда је уклоњен. Нишке градске власти су успеле да врате шедрван у свој град крајем седамдесетих година прошлог века и од тада је у депоу Народног музеја.

Шедрван је од мермера са великим бројем вредних орнамената уклесаним у камену, рекао нам је Ива Трајковић, који наглашава да је на њима приказан биљни, животињски и рибљи свет. Он, такође, истиче да ће бити потребно доста труда да се врати у приближно исти изглед, али да је изузетно вредан и да заслужује свако ангажовање.

Милан Крстић посебно наглашава да данас на Балкану постоји само један очуван шедрван, који се налази у дворишту Бегове џамије у Сарајеву. Подигнут је на истом месту где је још 1530. године Гази Хусреф-бег саградио шедрван, и сада представља праву туристичку атракцију.

Овај нишки, тачно после сто година, поново ће бити међу Нишлијама.

Иницијатива „Политике”, музеја и ЈКП Медијана

Пре три године иницијативу да се шедрван извуче из депоа на Логору Црвени крст покренули си новинари „Политике” из нишког дописништва, директор Народног музеја Славиша Поповић и директор ЈКП „Медијана” Братислав Вучковић. Тек сада је градска општина Медијана, јер у међувремену нико у Нишу није ни покушао да обогати град, успела да отргне од заборава вредан споменик.