Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: култура

Култура

29.07.2020 у 12:01

Тестирање знања из српске културе

Одакле потиче неолитска фигурина „Црвенокоса богиња” која се однедавно чува у Народном музеју у Београду, који филм се сматра првим српским играним дугометражним филмом и ко је аутор музике за серију „Отписани” нека су од преко 450 питања са којима се можете срести у апликацији „Квиз знања из српске културе”, од почетка јула доступној на Гугл плеј продавници, а насталој према замисли нашег Министарства културe и информисањa. Овај занимљиво креиран, визуелно пријемчиво осмишљен и истовремено едукативан садржај до сада је, како је за „Политику” речено у министарству, привукао око 2.500 знатижељника који су решили да тестирају своје знање, односно евидентирано је више од 2.300 преузетих апликација за андроид платформу и преко 200 за кориснике ајфон мобилних уређаја, док се претпоставља да је

Култура

26.07.2020 у 18:30

Кад скице постану истинска ремек-дела

Пандемија је Катарину Грчић Николић, признату костимографкињу Народног позоришта у Београду прекинула у, како она каже, „узбудљивом и занимљивом” раду на костимима за нови балет „Микеланђело”, који кореографски потписује и припрема за наступајућу сезону Марио Радачовску. Одмах на почетку разговора за „Политику” наша саговорница нам открива о каквој је представи реч: – Почетком јесени настављамо започет посао у ком тек следе нове идеје за костиме, које се рађају истовремено док се ствара кореографија. Балет „Микеланђело” прати животни пут овог сликара, његово стасавање, односе са блиским особама и стварање најпознатијих дела. Велика ми је инспирација да костимима дочарам стварне ликове, као и да оживим особе са Микеланђелових слика и из вајарских дела. Идеја је да се назнаком времена и

Култура

17.06.2020 у 11:37

Издвајања за културу треба да достигну један одсто буџета

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић представио је рад министарства у претходне четири године у београдском Клубу посланика, а као главни неуспех навео је неприхватање Закона о изменама допуна закона о језику и писму. Тај закон би према речима Вукосављевића битно унапредио статус ћириличног писма у Србији, преноси Танјуг. „Овлашћени предлагач није имао слуха. Можда је једноставно била гужва, па тај закон није дошао на ред. Не улазим у то, али за нас је то нереализована акција коју нисмо спровели до краја”, казао је Вукосављевић и додао да је половично задовољан третманом Стратегије културног развоја за период од 2020. до 2030. године. Како је нагласио, стратегија је усвојена у Влади Србије, али није стигла да уђе у скупштинску процедуру. „Нисмо задовољни ни

Култура

28.05.2020 у 17:00

Одрицање од елитне културе пад је у варварство

Готово да нема европске земље која још у почетку пандемије вируса корона није усвојила додатне мере и инструменте за помоћ независном уметничком сектору. Код нас су запослени у јавном сектору, заштићени неупитним личним дохотком, док је највећи проблем у ванредним околностима и кризи управо савремено уметничко стваралаштво, засновано на хонорарном плаћању, под одређеним уговором. Нови услови наметнули су забрану јавних окупљања, фестивали се нису одржавали, као ни позоришне представе и концерти, тржиште уметничких дела је обустављено, ни књижаре нису радиле... Ово наглашава Милена Драгићевић Шешић, професорка менаџмента у култури и теорије масовних медија на Факултету драмских уметности у Београду, шеф Катедре Унеска за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду, а

Београд

27.05.2020 у 21:48

Шест деценија брину о културном наслеђу престонице

Под њиховим будним оком окончана је реконструкција „Победника”, Споменика захвалности Француској, Малог и Великог степеништа у парку Калемегдан, Чесме Мехмед-паше Соколовића, Дамад Али-пашиног турбета на Београдској тврђави, фасада зграде Главне железничке станице... Пратили су радове на Народном музеју, Музеју савремене уметности, Дому Народне скупштине и Народном позоришту. Без њихове контроле није могла да прође ни обнова фасада на Косанчићевом венцу, у Скадарлији, на Тргу републике, у ужем језгру Земуна... Све то је само делић послова који се нашао у агенди Завода за заштиту споменика културе Београда у протеклих шест деценија. Данас неће угасити 60 свећица на рођенданској торти јер је корона, како кажу, прославу одложила за септембар, када ће јубилеј обележити монографијом, изложбом

Култура

13.05.2020 у 21:02

Јелена Триван: Вратите паре филмаџијама уместо да се препуцавате

Уз пуно поштовање аргумента да је Министарству културе и информисања нејасан мој апел за заштиту Филмског центра Србије (ФЦС) и филмске индустрије, а пошто министарство никада није стало иза радника у култури, пробаћу да одговорим само чињеницама, не улазећи у простачки језик који је вероватно део неког предизборног програма, одговорила је Јелена Триван, председница Управног одбора Филмског центра Србије, министру културе и информисања Владану Вукосављевићу, настављајући: „За претходну 2019. годину Министарство културе предложило је смањење буџета ФЦС за више од 500 милиона динара, који смо успели да вратимо на пређашњи ниво само захваљујући реакцији Управног одбора и Министарства финансија. У децембру када, чини ми се, у Министарству културе и информисања још није владала епидемија

Култура

13.05.2020 у 12:14

Реакција Министарства културе и информисања на изјаве Јелене Триван

Реагујући на јучерашњи наступ Јелене Триван (председник Управног одбора Филмског центра Србије) на једној од ТВ станица са националном фреквенцијом, Министарство културе и информисања огласило се саопштењем у којем се наводи да се „др Јелена Триван, обузета чудном јарошћу, дрвљем и камењем бацала на Министарство културе и информисања због смањивања буџета Филмског центра Србије”, када је, како се додаје, „показала својим наступом да нити разуме посао који би требало да обавља у Филмском центру Србије нити уме да схвати буџетске и финансијске околности које је окружују. Тешкоће има и у разлучивању ко доноси одлуке о буџету ове земље и чија је која улога у томе. Посебно не разуме, или се прави да не разуме, за шта се залагало Министарство културе и информисања када је реч о финансирању

Култура

08.05.2020 у 20:23

Једним кликом до културе онлајн

Широм света култура је ових дана доступна онлајн. Библиотеке и архиве отвориле су своје фондове, кинотеке на својим каналима пуштају филмове, позоришта снимљене представе... Да ли је све баш тако једноставно могу да објасне аутори радова објављених у зборнику „Будућност прошлости”, где немачки стручњаци пишу на тему културног наслеђа пред изазовима дигитализације. Читалац добија преглед како се културно наслеђе документује и умрежава у Немачкој, који су правни оквири за његово архивирање и проналази одговор на питање како да Европа доживи дигиталну ренесансу уместо да упадне у „дигитални мрачни средњи век”. Приређивачи су Паул Климпел и Елен Ојлер, а зборник, у издању Народне библиотеке Србије, са немачког је превела Добрила Бегенишић. Гете је говорио да се у библиотекама осећамо

Култура

04.05.2020 у 20:15

Уметност спасава, а ко ће спасти њу

Ако у доба пандемије једног вируса медицина спасава тела, култура је та која се брине за душе и дух јер су уметност и начин на који је свако понаособ прима нека врста личног откровења и молитве. Оно што је још важније, култура је наш идентитет и најбољи дипломата, њом се представљамо свету. Тако јесте и у болести и у здрављу. Ових месеци много смо слушали о креацији која ће нас извући из депресије и отуђења у изолацији, гледали онлајн концерте, изложбе, представе и филмске фестивале, уверени да ће таква улога „надградње друштва” изменити и однос државе према овој важној области наших живота. Али не да нема те промене, него је одговор државе жалостан. Уметност избавља, али ко ће избавити њу? Наиме, ребалансом буџета за 2020. годину проценат издвојен за културу пао је с 0,74 на 0,73 од

Култура

18.04.2020 у 20:00

Зарозани црвени тепих човечанства

Ово је кључни тренутак у људској историји, јер је време да спознамо дубоке мане света, дисфункционалне карактеристике читавог система који мора да се промени. Ово је знак упозорења и лекција коју морамо да научимо, поручио је Ноам Чомски недавно из карантина. Он наравно много разумније звучи од фаталистичких теорија о томе да је пандемија вируса корона „божја казна” за заблудело човечанство које је сувише огрезло у трци за капиталом, занемарујући основне вредности. Мада ако уклонимо патетику и научну неутемељеност ових теорија, остаје оно што и Чомски каже. Да се више улагало у науку, културу и уметност, а мање у забаву, не би данима на друштвеним мрежама кружила изјава: „Дате фудбалеру милион евра месечно а научнику 1.800. Сад хоћете лек. Идите код Роналда и Месија да вам они нађу

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.06.2026 у 22:23

Министар Ђурић у Панами: Србија улаже у стварање мостова са земљама Латинске Америке

24.06.2026 у 22:15

Мило наоружан од зуба, није пријавио 11 комада ватреног оружја

24.06.2026 у 22:04

Преминуо младић који је брутално претучен на градилишту у Француској

24.06.2026 у 22:03

Брнабићева оштро одговорила Божовићу: Нема звучног топа, али им не смета да оптуже Вучића да је пуцао на грађане

24.06.2026 у 21:56

Теодора Костовић прошла у финале квалификација за Вимблдон

24.06.2026 у 21:55

Грађани Србије могу у Панаму без виза