Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Србија

13.04.2017 у 10:16

Смедерево – Сава Ђуричић, идејни творац и један од покретача „Нушићевих дана“ у Смедереву, склоњен је са места уметничког директора фестивала, након четрнаест година рада на тој позицији. Да више не ради ништа у вези са фестивалом, писменим путем обавестио га је Драгољуб Мартић, директор Центра за културу и вишегодишњи директор Нушићевих дана. – Чујем да оно што сам ја радио годинама, сада ради Јелена Стајковац, глумица родом из Александровца. Мени је речено да све обуставим. Упркос свему, желим да фестивал прође у најбољем реду – каже за „Политику“ Сава Ђуричић. Драгољуб Мартић, директор Центра за културу, који организује фестивал, сада тврди да Ђуричић никад није ни био уметнички директор јер та функција званично није постојала. Такође, за себе тврди да ни он није био

Култура

12.04.2017 у 21:20

Култура у транзиционом слалому или лавиринту

На улицама Београда поред транспарената са социјалном тематиком на протесту промичу и они „Доле диктатура, живела култура” и „Хоћемо музеје”. Тако грађани Београда исказују културу отпора с тенденцијом да она прерасте у контракултуру, односно радикално супротстављање главним вредностима доминантне културе, сматра Дивна Вуксановић, професорка Факултета драмских уметности. Она је на дебати „Култура у транзиционом слалому” у Дому културе „Студентски град” истакла да се култура данас више не дефинише као вредност по себи, већ се третира као ресурс на тржишту, који је потребан само уколико је одржив и профитабилан.

Београд

11.04.2017 у 08:18

Приповедање о раскршћу светова и култура

Емотивну причу „Chotto Desh” (Мала домовина) на Београдском фестивалу игре у Атељеу 212 извели су, у два термина, прво Денис Аламанос, а потом и Николас Рикини. Комад је рађен у продукцији компаније Акрама Кана из Лондона. Представа се ослања на Канов јединствени квалитет приповедања о раскршћу светова и култура, креиран као убедљива прича о сновима и успоменама младог човека од Британије до Бангладеша. Користећи посебну мешавину игре, текста, слика и звука, овај комад слави отпорност људског духа у модерном свету и пружа магично, очаравајуће и дирљиво позоришно искуство за целу породицу. „Choto Desh” је проистекао из аутобиографског дела Акрама Кана „Desh”, из кога је Суе Бакмастер, која потписује режију и адаптацију, узела делове, а затим надоградила драматургијом, сачувавши оно

Културни додатак

17.03.2017 у 18:39

Хумор као идеолошко оруђе

Владислав Бајац : Моје године у „Студенту” У фингираној игри власти и младости, као толико пута раније и касније, понеко је губио а понеко добијао. Још један „скандал“ и још једна забрана. Волим те, не волим те... Забрањујем те, не забрањујем те... Прави победник бивало је њено величанство хумор и бескрајна ослобођена духовитост. Она је била неприкосновена: умела је, као мудро идеолошко оруђе, да надвлада чак и политику, јер ју је схватала таман онолико неозбиљно колико је ова то заслуживала. Како разбити земљу – Текст о Југославији на Википедији почиње као епитаф – од 1918. до 1991. у Европи је постојала држава која се звала Југославија. Исте године сам изгубила земљу, оца и била у другом стању са ћерком. Југославија је била моја земља. Kада сам 1977.

Културни додатак

11.03.2017 у 16:56

Живот без упоришта

Смрт Лазара Стојановића, l’enfant sauvage српског и југословенског филма, можда је најболнија прилика овдашње кинематографске културе за суочавање са политичким и идеолошким гресима прошлости. Лазар Стојановић није био једини ускраћени филмски стваралац из оних легендарних дана када је српска кинематографија била европски филмски светионик, али је једини који је због филма робијао. Мирољуб Стојановић

Културни додатак

03.03.2017 у 23:23

Шта је нама Осми март?

Након економске кризе из 2008. и поновног развоја левичарских идеологија дошло је и до промена у начину на који данас прослављамо Осми март. Адриана Захаријевић и Катарина Лончаревић указују да је тако обрнут пун круг, јер овај празник данас поново има друштвену функцију, са тежњом за еманципацијом свих жена. Говорити о Осмом марту подједнако је прича о искуствима жена из прошлости, колико и прича о свакој новој генерацији која прославља овај датум носећи се са сопственим борбама за еманципацију. Овај симболични датум је прилика да сагледамо колико смо учинили да се приближимо, или, у тренуцима регресије, удаљимо од друштва у коме би све жене биле равноправни чланови заједнице.

Културни додатак

25.02.2017 у 11:59

Између жеља и реалности

Након вишедеценијске занемарености васкрснула је идеја o потреби да се држава брине о свом становништву и његовој обнови. На релевантност ове проблематике у међувремену су указивали социолози и поједини антрополози, мада се и број научних истраживања посвећених овој теми након осамдесетих година 20. века значајно смањио. Разлог је на првом месту било смањено интересовање и способност државе да о важним друштвеним питањима консултује научнике. Демографски трендови указују на то да нам је потребна хитна интервенција у овом пољу, али не треба много мудрости да би се закључило да ће бити јалова свака акција која буде спроведена независно од покретања и преокретања ствари и у другим областима државног деловања – у области запошљавања, бриге о породици, здравствене заштите,

Културни додатак

17.02.2017 у 18:30

Неподношљива лакоћа живота

Сачекајте мало, седите у ресторан, сад ће Кустурица. На путу је из Андрићграда – упућивао ме је преко телефона глас његове асистенткиње Анђеле по доласку на Мећавник. Емир Кустурица је стално у покрету, због чега није увек лако договорити с њим разговор који ће бити нешто више од интервјуа „у лету”, какве често даје. Али када пронађе времена, досадна размена са новинарима се претвори у истински сусрет са једним од најмаркантнијих савременика. Кустурицу покреће неутажива жеља да мења свет око себе, попут каквог хомо фабера који се остварује кроз акцију. Културу види као непрекидну делатност, а баштину као жив материјал за обликовање. Мећавник и Андрићград су резултат потребе да промени животну средину и реконструише начин живота, а његови филмови су пример како уз помоћ камере

Културни додатак

10.02.2017 у 18:32

Медији у Трамповој ери

Кад је Доналд Трамп у јануару – тада још у статусу изабраног председника који није ступио на дужност – после више од два месеца од избора, одржао прву конференцију за штампу, главни извештаји са ње били су они који се тичу њених учесника – новинара. Милан Мишић Страх и слобода Слобода од страха је висок идеал и значајно друштвено достигнуће просвећеног, човечног и слободног друштва Андрес Серано, „Тортура“, маска луде из замка Хевер у Енглеској, 2015. У савременом појединцу угнездио се страх од усамљености и страх од слободе. Ово непријатно осећање он настоји да уклони различитим механизмима бекства од слободе (Фром, Бекство од слободе, Нова књига, 2016), који представљају неуспешне покушаје савладавања осећања изопштености и зебње. Један од

Културни додатак

03.02.2017 у 18:09

Десета муза

Њено име призива еротску страст – према женама. Највећа песникиња античких времена, Сапфо, писала је о еросу и лепоти тако снажно да је више од двадесет и пет векова касније њено име симбол женске љубави. Сапфина личност, као и њено дело, занимљиви су за нове интерпретације, како академске, тако и уметничке, иако су њене песме до нас дошле само у фрагментима.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: култура