Субота, 27.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: култура

Култура

10.02.2016 у 22:05

Како је 212 столица крстило једно позориште

У Атељеу 212 у току су пробе Олбијевог „Приморја” у режији Стефана Саблића на сцени „Петар Краљ”. На истој сцени ће у наредном периоду Саша Милавић Дејвис режирати „Констелације” Ника Пејна. На великој сцени „Мира Траиловић” редитељ Милан Нешковић радиће „Мрешћење шарана” Аце Поповића, а за сам дан оснивања Атељеа, 12. новембар, планирана је, како сазнајемо, премијера новог комада Милене Марковић „Деца радости” у режији Снежане Тришић. То није све. На репертоару Атељеа 212 ће се наћи и нови комад Олге Димитријевић „Како је добро видети те опет”, па „Смешне љубави” Милана Кундере у драматизацији Вање Николић, затим „Љубазност странца”, ауторски пројекат Атиле Антала, па нови комад Александра Радивојевића... – Важно је да изађемо мало даље од онога докле нам поглед досеже, да

Друштво

09.02.2016 у 16:13

Тасовац: Додатна конфузија у култури због националних пензија

Признање за врхунски допринос у култури је од самог увођења изазивало контраверзе, а предложеним изменама Закона о култури предвиђено је њихово укидање, јер би даља примена доносила додатну конфузију у пољу културе, изјавио је данас министар културе и информисања Иван Тасовац. Представљајући посланицима у парламенту предложене измене закона, Тасовац је рекао да се то односи и на одредбе о статусу установа културе од јавног значаја и уговорима о раду на три године. „Искрено верујем и трудићу се да свим аргументима до којих смо дошли дуготрајним радом и консултацијама са струком и коришћењем међународне праксе, убедим свих 250 посланика да подрже измене овог закона”, рекао је Тасовац, пошто раније данас скупштински Одбор за културу и информисање није подржао предложене

Културни додатак

05.02.2016 у 20:41

Стогодишњица дадаизма

Дадаизам као уметнички покрет преврата, зачет у зараћеној Европи, под тим именом је на сцену ступио у Цириху 1916. године, ширећи се незадрживо мапом света. Главни центри његовог деловања били су, поред Цириха, Њујорк, Берлин, Хановер, Келн и Париз. Дадаизам је наставио разарачко, анархистичко Дејство на уметност, започето кубизмом, експресионизмом, и нарочито, футуризмом. Године Првог светског рата су године друштвених и уметничких промена, сејања Клица револуције. Иако је кратко трајао, дадаизам је оставио неизбрисив траг у уметности 20. века. Утро је пут надреализму, заправо, преточио се у њега. Утицао је на модулације конструктивизма, на покрете Баухауса и Де Стила. У срцу Европе која крвари, група људи која ће променити будуће токове уметности и културе, окупљена

Култура

04.02.2016 у 19:02

Смена директорке КЦ Пожега недопустив чин

Поводом смене директорке Културног центра Пожега, Слађане Петровић Варагић, републичко Министарство културе и информисања издало је саопштење у коме се каже: „Министарство сматра да је смена директорке Културног центра Пожега Слађане Петровић Варагић неприхватљива и необјашњива по свим критеријумима стручности, професионалности и примене савремених стандарда у управљању установaмa културе. На челу са Слађаном Петровић Варагић, Културни центар Пожега у претходном периоду сврстао се у ред најрепрезентативнијих установа културе у Србији и постао пример добре праксе за остале институције тог типа. Успех који су остварили КЦ Пожега и директорка Петровић Варагић добија на значају уколико се има у виду да делују и стварају у малој средини, у којој је неретко тешко спровести

Култура

04.02.2016 у 22:05

Најбоља међу две стотине сопрана

Британски Индипендент уврстио је Душицу Бијелић, београдску оперску уметницу у осам највећих младих талената у свету уметности у 2014. години. То се догодило захваљујући њеном изузетном наступу у Бериовим „Народним песмама” на сцени Краљевске опере у Лондону. Беше ово нашем младом сопрану громка препорука за нове ангажмане, а након тога је изазвала занимање и домаће музичке јавности. Недавно смо Душицу Бијелић слушали на концерту са Београдском филхармонијом, а вечерас ћемо у 20 часова имати прилику да уживамо у оперској Гала вечери у Коларцу, где ће уз Милијану Николић (мецосопран), Розарија ла Спину (тенор), Николу Мијаиловића (баритон) и у пратњи пијанисте Ђорђа Нешића и наша саговорница наступити. На програму ће се наћи оперски хитови. Душица Бијелић је студије завршила у класи

Култура

05.02.2016 у 08:05

Како разумемо споменике

У контексту историје или савремених поступака споменици, упадљиви знаци културе сећања, често су увеличавајућа крива огледала постављена између реалности и утопије, између уметности и политике. Визионарски простор споменика у 20. веку везује се за Татљинов „Споменик Трећој интернационали”, спој чистих уметничких форми и утилитарних циљева. Промотивна и продуктивна подршка актуелној уметничкој пракси као и њен отворен медијски дискурс који померају границе утемељују се током протеклих пола века, а по томе је типичан интернационални мегапројекат скулптуре у Минстеру. Добар пример на домаћој визуелној сцени је пројекат Ричарда Дикона и Мрђана Бајића „Мост на Калемегдану” конципован као пешачка пасарела која над прометним саобраћајницама повезује београдску Тврђаву и Калемегдан са обалом

Култура

02.02.2016 у 22:00

Цртежи самоуког визионара

Мердад Рашиди има посебну технику. Префињене потезе оловком вуче попут веза, некад ситнијег некад крупнијег, плетући облике антропоморфних, флоралних и зооморфних форми, у комбинацији са калиграфским писмом. Прва самостална изложба цртежа овог немачког самоуког уметника иранског порекла, до које је дошло на предлог нашег Музеја наивне и маргиналне уметности, отвара се вечерас у 20 сати у галерији „Хаос” и реч је о другој по реду поставци неког ствараоца маргиналне уметности после Илије Босиља којем је овај изложбени простор отворио своја врата. Пратећи корене из којих потиче као и свој живот ван родне земље, албум цртежа овог самоуког визионара, како нам саопштава Нина Крстић, историчарка уметности и ауторка текста у каталогу изложбе „Цртеж као молитва”, представља својеврсни дневник

Култура

01.02.2016 у 22:05

Овде је на снази црна интелигенција

Редитељ Борис Лијешевић управо потписује своју нову представу „Пијани” по драми савременог руског аутора Ивана Вирипаева. Премијера је четвртак увече, 4. фебруара, на сцени „Мира Траиловић”. Сценограф је Александар Денић, костимограф Маја Мирковић. У глумачкој екипи је готово цео ансамбл Атељеа 212: Дара Џокић, Светозар Цветковић, Бојан Жировић, Јелена Ђокић, Ненад Ћирић, Бранка Шелић, Небојша Илић, Исидора Минић, Бранислав Трифуновић, Јелена Петровић, Дејан Дедић, као и млади глумци Марта Бјелица, Вук Јовановић и Страхиња Блажић. Свет је саткан од парадокса. Од којег парадокса сте кренули у раду на комаду „Пијани”? „Пијани“ се дешавају једне ноћи у којој су сви пуни алкохола и осећања да је свет препун љубави, да су смисао и срећа надохват руке. Да само треба видети. Размислити о

Култура

29.01.2016 у 08:05

Грађење и рушење митова

Радња представе „Милош, Црњански“, настала према тексту Славенке Миловановић, Иване Вујић и Милоша Латиновића, превасходно исписује емигрантски период живота и рада Милоша Црњанског у Лондону, из којег је настао „Роман о Лондону“. Нарација није линеарна, фрагментарна је, и у главни ток догађаја су уткане сцене из романтичне прошлости брачног пара Црњански, затим призори сећања, кошмара, као и информативни пасажи из пишчеве биографије. За овај документаристичко-епско-драмски текст, помало експресионистички у стилу, можемо рећи да је више ревијалан и информативан, но што је заиста драмски и уметнички значајан. Режија Иване Вујић је претенциозна и често произвољна, због чега је у представи још наглашенија поменута ревијалност текста, илустративност приказа живота и рада Милоша Црњанског,

Култура

28.01.2016 у 08:05

Шта је еротско у Андрићевом делу

Обично се сматра да у Андрићевој прози нема срећне везе између мушких и женских ликова, да су жене у свету мушког принципа мученице, а да је наш нобеловац у најбољем случају антрополошки песимиста. Међутим, студија проф. др Тихомира Брајовића „Грозница и подвиг, Огледи о еротској имагинацији у делу Иве Андрића” (издање београдске „Геопоетике”) феномен еротског у Андрићевом стваралаштву посматра из холистичке перспективе, целовитим виђењем људског бића, које обједињује наизглед супротне принципе духа и тела, свеца и страсника. Брајовић анализира слику приповедног света Андрићевих приповедака, новела и романа, доводећи их у везу са историјом и модерношћу европске филозофије и културе. Колико је за вас као тумача било важно ослањање на оно батајевско виђење целовитости људске природе,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

27.06.2026 у 11:00

Иванић звезда водиља

27.06.2026 у 10:51

Селектор Зеленортских Острва: Ми смо мала држава, показали смо да ништа није немогуће

27.06.2026 у 10:45

Курасао одлази уздигнута чела

27.06.2026 у 10:35

Иран: Гађали смо мете повезане са америчким снагама, то је наш одговор

27.06.2026 у 10:32

Амерички војник погинуо током војних вежби, прегазило га оклопно возило

27.06.2026 у 10:29

Ломпар српску тробојку назвао руглом