Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Društvo

09.02.2016 u 16:13

Tasovac: Dodatna konfuzija u kulturi zbog nacionalnih penzija

Priznanje za vrhunski doprinos u kulturi je od samog uvođenja izazivalo kontraverze, a predloženim izmenama Zakona o kulturi predviđeno je njihovo ukidanje, jer bi dalja primena donosila dodatnu konfuziju u polju kulture, izjavio je danas ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac. Predstavljajući poslanicima u parlamentu predložene izmene zakona, Tasovac je rekao da se to odnosi i na odredbe o statusu ustanova kulture od javnog značaja i ugovorima o radu na tri godine. „Iskreno verujem i trudiću se da svim argumentima do kojih smo došli dugotrajnim radom i konsultacijama sa strukom i korišćenjem međunarodne prakse, ubedim svih 250 poslanika da podrže izmene ovog zakona”, rekao je Tasovac, pošto ranije danas skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije podržao predložene

Kulturni dodatak

05.02.2016 u 20:41

Stogodišnjica dadaizma

Dadaizam kao umetnički pokret prevrata, začet u zaraćenoj Evropi, pod tim imenom je na scenu stupio u Cirihu 1916. godine, šireći se nezadrživo mapom sveta. Glavni centri njegovog delovanja bili su, pored Ciriha, Njujork, Berlin, Hanover, Keln i Pariz. Dadaizam je nastavio razaračko, anarhističko Dejstvo na umetnost, započeto kubizmom, ekspresionizmom, i naročito, futurizmom. Godine Prvog svetskog rata su godine društvenih i umetničkih promena, sejanja Klica revolucije. Iako je kratko trajao, dadaizam je ostavio neizbrisiv trag u umetnosti 20. veka. Utro je put nadrealizmu, zapravo, pretočio se u njega. Uticao je na modulacije konstruktivizma, na pokrete Bauhausa i De Stila. U srcu Evrope koja krvari, grupa ljudi koja će promeniti buduće tokove umetnosti i kulture, okupljena

Kultura

04.02.2016 u 19:02

Smena direktorke KC Požega nedopustiv čin

Povodom smene direktorke Kulturnog centra Požega, Slađane Petrović Varagić, republičko Ministarstvo kulture i informisanja izdalo je saopštenje u kome se kaže: „Ministarstvo smatra da je smena direktorke Kulturnog centra Požega Slađane Petrović Varagić neprihvatljiva i neobjašnjiva po svim kriterijumima stručnosti, profesionalnosti i primene savremenih standarda u upravljanju ustanovama kulture. Na čelu sa Slađanom Petrović Varagić, Kulturni centar Požega u prethodnom periodu svrstao se u red najreprezentativnijih ustanova kulture u Srbiji i postao primer dobre prakse za ostale institucije tog tipa. Uspeh koji su ostvarili KC Požega i direktorka Petrović Varagić dobija na značaju ukoliko se ima u vidu da deluju i stvaraju u maloj sredini, u kojoj je neretko teško sprovesti

Kultura

04.02.2016 u 22:05

Najbolja među dve stotine soprana

Britanski Indipendent uvrstio je Dušicu Bijelić, beogradsku opersku umetnicu u osam najvećih mladih talenata u svetu umetnosti u 2014. godini. To se dogodilo zahvaljujući njenom izuzetnom nastupu u Beriovim „Narodnim pesmama” na sceni Kraljevske opere u Londonu. Beše ovo našem mladom sopranu gromka preporuka za nove angažmane, a nakon toga je izazvala zanimanje i domaće muzičke javnosti. Nedavno smo Dušicu Bijelić slušali na koncertu sa Beogradskom filharmonijom, a večeras ćemo u 20 časova imati priliku da uživamo u operskoj Gala večeri u Kolarcu, gde će uz Milijanu Nikolić (mecosopran), Rozarija la Spinu (tenor), Nikolu Mijailovića (bariton) i u pratnji pijaniste Đorđa Nešića i naša sagovornica nastupiti. Na programu će se naći operski hitovi. Dušica Bijelić je studije završila u klasi

Kultura

05.02.2016 u 08:05

Kako razumemo spomenike

U kontekstu istorije ili savremenih postupaka spomenici, upadljivi znaci kulture sećanja, često su uveličavajuća kriva ogledala postavljena između realnosti i utopije, između umetnosti i politike. Vizionarski prostor spomenika u 20. veku vezuje se za Tatljinov „Spomenik Trećoj internacionali”, spoj čistih umetničkih formi i utilitarnih ciljeva. Promotivna i produktivna podrška aktuelnoj umetničkoj praksi kao i njen otvoren medijski diskurs koji pomeraju granice utemeljuju se tokom proteklih pola veka, a po tome je tipičan internacionalni megaprojekat skulpture u Minsteru. Dobar primer na domaćoj vizuelnoj sceni je projekat Ričarda Dikona i Mrđana Bajića „Most na Kalemegdanu” koncipovan kao pešačka pasarela koja nad prometnim saobraćajnicama povezuje beogradsku Tvrđavu i Kalemegdan sa obalom

Kultura

02.02.2016 u 22:00

Crteži samoukog vizionara

Merdad Rašidi ima posebnu tehniku. Prefinjene poteze olovkom vuče poput veza, nekad sitnijeg nekad krupnijeg, pletući oblike antropomorfnih, floralnih i zoomorfnih formi, u kombinaciji sa kaligrafskim pismom. Prva samostalna izložba crteža ovog nemačkog samoukog umetnika iranskog porekla, do koje je došlo na predlog našeg Muzeja naivne i marginalne umetnosti, otvara se večeras u 20 sati u galeriji „Haos” i reč je o drugoj po redu postavci nekog stvaraoca marginalne umetnosti posle Ilije Bosilja kojem je ovaj izložbeni prostor otvorio svoja vrata. Prateći korene iz kojih potiče kao i svoj život van rodne zemlje, album crteža ovog samoukog vizionara, kako nam saopštava Nina Krstić, istoričarka umetnosti i autorka teksta u katalogu izložbe „Crtež kao molitva”, predstavlja svojevrsni dnevnik

Kultura

01.02.2016 u 22:05

Ovde je na snazi crna inteligencija

Reditelj Boris Liješević upravo potpisuje svoju novu predstavu „Pijani” po drami savremenog ruskog autora Ivana Viripaeva. Premijera je četvrtak uveče, 4. februara, na sceni „Mira Trailović”. Scenograf je Aleksandar Denić, kostimograf Maja Mirković. U glumačkoj ekipi je gotovo ceo ansambl Ateljea 212: Dara Džokić, Svetozar Cvetković, Bojan Žirović, Jelena Đokić, Nenad Ćirić, Branka Šelić, Nebojša Ilić, Isidora Minić, Branislav Trifunović, Jelena Petrović, Dejan Dedić, kao i mladi glumci Marta Bjelica, Vuk Jovanović i Strahinja Blažić. Svet je satkan od paradoksa. Od kojeg paradoksa ste krenuli u radu na komadu „Pijani”? „Pijani“ se dešavaju jedne noći u kojoj su svi puni alkohola i osećanja da je svet prepun ljubavi, da su smisao i sreća nadohvat ruke. Da samo treba videti.

Kultura

29.01.2016 u 08:05

Građenje i rušenje mitova

Radnja predstave „Miloš, Crnjanski“, nastala prema tekstu Slavenke Milovanović, Ivane Vujić i Miloša Latinovića, prevashodno ispisuje emigrantski period života i rada Miloša Crnjanskog u Londonu, iz kojeg je nastao „Roman o Londonu“. Naracija nije linearna, fragmentarna je, i u glavni tok događaja su utkane scene iz romantične prošlosti bračnog para Crnjanski, zatim prizori sećanja, košmara, kao i informativni pasaži iz piščeve biografije. Za ovaj dokumentarističko-epsko-dramski tekst, pomalo ekspresionistički u stilu, možemo reći da je više revijalan i informativan, no što je zaista dramski i umetnički značajan. Režija Ivane Vujić je pretenciozna i često proizvoljna, zbog čega je u predstavi još naglašenija pomenuta revijalnost teksta, ilustrativnost prikaza života i rada Miloša Crnjanskog,

Kultura

28.01.2016 u 08:05

Šta je erotsko u Andrićevom delu

Obično se smatra da u Andrićevoj prozi nema srećne veze između muških i ženskih likova, da su žene u svetu muškog principa mučenice, a da je naš nobelovac u najboljem slučaju antropološki pesimista. Međutim, studija prof. dr Tihomira Brajovića „Groznica i podvig, Ogledi o erotskoj imaginaciji u delu Ive Andrića” (izdanje beogradske „Geopoetike”) fenomen erotskog u Andrićevom stvaralaštvu posmatra iz holističke perspektive, celovitim viđenjem ljudskog bića, koje objedinjuje naizgled suprotne principe duha i tela, sveca i strasnika. Brajović analizira sliku pripovednog sveta Andrićevih pripovedaka, novela i romana, dovodeći ih u vezu sa istorijom i modernošću evropske filozofije i kulture. Koliko je za vas kao tumača bilo važno oslanjanje na ono batajevsko viđenje celovitosti ljudske

Kultura

27.01.2016 u 22:05

Za Tosku ste najzreliji u četrdesetoj

Kvalitetna muzika bila je uvek izazov za Suzanu Šuvaković Savić, prvakinju opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a njen moćni sopran omogućio joj je da gostuje na scenama od Južne Koreje do Francuske i Italije. Poznatoj operskoj umetnici je nedavno uručena godišnja nagrada njene matične kuće za izuzetno značajan ukupan umetnički doprinos. – Ovo priznanje dočekalo me je posle 19 godina rada u prestoničkom Narodnom pozorištu. Do sada sam dobijala brojne pohvale i srebrnu značku, ali me je ova nagrada mimoilazila zbog nekih drugih okolnosti što je znalo nekada i da povredi. Nagrada je potvrda da dobro radite svoj posao. U pozorištu smo svi mi kao velika porodica, a umetnik se mora pratiti, negovati, topla reč i priznanje mnogo znače. Mi solisti smo posebna priča i svako od nas je svet za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura