Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

22.06.2022 у 13:22

Дејан Алексић први добитник награде „Владан Десница” за најбољи роман

На локалитету некадашње зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу јуче у подне проглашен је први добитник признања „Владан Десница” за најбољи роман 2021. године – Дејан Алексић за његов први роман „Петља”. – Одавно је наша култура заслужила угледно књижевно признање које би носило име Владана Деснице. Ево нас сада на знаковитом месту нашег ожиљка у сећању. Сећања су метафизичка кожа душе, дакле могу понети озледе и ожиљке. Налазећи се управо на месту једне такве ране, не можемо се отети утиску да се са ткива колективног памћења нашег народа, могу читати трагови невоље, болни удари судбине – рекао је добитник награде Дејан Алексић и нагласио да је до суптилне дирљивости захвалан што је удостојен да се у овој светлости појави и проговори пред присутнима. Награду му је

Култура

17.06.2022 у 20:00

Музика је стварала пријатељства

Нема о коме није писао и готово да нема значајне особе из друге половине 20. века с којом се није упознао и успут постао пријатељ. Уз осмех говори о ономе кад је каснио на интервју с Јаном Андерсоном јер је пио чај с Лоренсом Оливијеом. Загрљај Џоан Баез и исповест Роџера Вотерса, ког је, како каже, чекао 40 година, само су неке од слика тог богатог калеидоскопа који чини лични и професионални живот Петра Пеце Поповића, писца, рок критичара, новинара, публицисте, уредника најтиражнијих часописа „Џубокс” и „Рок” у некадашњој држави (списак се наставља), чија је трећа књига „Чувар бувље пијаце” недавно објављена и промовисана у Београду (они који су дошли на Коларац после пола осам разочарано су ослушкивали с друге стране врата, јер места није било ни за стајање). У књизи „Пролеће у

Магазин

14.06.2022 у 21:15

Писањем растерује демоне и радује душу

Недавно је на фестивалу „Белдокс” премијерно приказан документарни филм „Под нашим прозорима” Владиславе Војновић, коју читалачка и филмска публика у Србији (и шире) добро познаје по причама, романима, песмама, позоришним, филмским и телевизијским сценаријима. А сад нас, уз помоћ радознале камере, уводи у свакодневицу чешке мањине у војвођанском градићу у којем је рођена пре 56 година. – Бела Црква је мултинационална. Кад смо били деца, таква ствар се стално с поносом истицала. Чеси су бројна мањина у Србији, а већина живи на територији Беле Цркве. То су вредни људи који негују ред, заједништво и узајамност, дакле, онакви су какви смо некад били сви (или смо се барем трудили). Међутим, Чеси су уз све то имали и једну дозу дистанцираности, која није свима била симпатична. Временом ће се

Култура

06.06.2022 у 15:00

Његове графике кружиле светским галеријама

Академски сликар Љубомир Кокотовић (1936–2022) умро је у родном селу Банатско Карађорђево, где је и сахрањен. Овај познати и у свету признати уметник био је запажен и по авантуристичким и контроверзним особинама. Једно време је водио монденски живот у Паризу и излагао у познатим галеријама по свету, а онда се напрасно вратио у родни крај и живео скромним животом. О томе сведочи и податак да није добио националну пензију за коју је конкурисао пет пута, а испуњавао је критријуме јер је добио низ престижних светских награда. Љубомир је потомак личких колониста који су доселили у Банат након што су земљом награђени за добровољно учешће у Првом светском рату и Солунском фронту, на страни српске војске. Када је завршио гимназију у Зрењанину, отишао је на студије у Београд где је дипломирао и

Култура

23.05.2022 у 14:12

Хандке и Кустурица јунаци нашег доба

Нова прозна књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим” објављена је у „Колу” Српске књижевне задруге, о 130. годишњици ове издавачке куће, као својеврсни омаж Петеру Хандкеу. Ово дело представљено је у СКЗ-у, уз учешће академика Матије Бећковића, проф. др Мила Ломпара и аутора. Академик Матија Бећковић говорио је о сличностима и разликама Хандкеа и Кустурице: – Ова два јунака нашег доба најсличнија су у различитостима. За једнога од њих неко је једном рекао да је мешавина стидљивости и агресивности, а други је написао да срећно детињство проживаљава само у сећању. Хандке је осетио да му понестаје језика, а Кустурица да му је доста слика. Међутим, и Кустурица и Хандке доказ су тога да је могуће добити „Златну палму” и Нобелову награду, а не служити искључиво политичкој коректности

Култура

19.05.2022 у 20:00

Данашњи човек гледа, али не види

Награђивани француски писац Франк Буис (1965) гост је традиционалне манифестације „Молијерови дани” Француског института у Србији, у Београду, као и свог српског издавача „Ваганара”, који је објавио његов роман „Ниједне жене син” у сјајном преводу Јоване Илић. Ова невероватна и филмична приповест дословно физички обухвата читаоца, сва његова чула увлачи у сиже који ниже патње једне недужне девојке. Отац је продаје богатом насилнику како би прехранио породицу, док је за њу једини излаз из незамисливих патњи могућност да их запише иако је неука, да остави траг који ће неко наћи као наду у спасење... Занимљиво је да је Буис годинама радио као професор биологије у Лиможу, а када се посветио писању и први роман објавио 2004. године, почео је да добија награде. Роман „Ниједне жене син” (из

Култура

12.05.2022 у 15:46

Песник без стихова

Ваљево - Радован Бели Марковић је у своје приче и романе укључивао толико лирског да се, без икаквог зазора, може рећи да је највећи песник српске књижевности који није користио стих, оценио је проф. др Радивоје Микић у уводној речи на округлом столу „Кроз капије будућих времена”, посвећеном прози познатог недавно преминулог писца, који је у Музеју завичајних писаца у Ваљеву организовала Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”. Уз констатацију да је Радован Бели Марковић одлучио да свој књижевни глас сведе на приповетку/причу и роман, професор Микић је подсетио да су се у српској књижевности 19. и 20. века управо приповетка и роман смењивали на месту водеће књижевне врсте и да су најбољи писци тог доба били или велики приповедачи или велики романсијери... – Кад је у једној

Култура

11.05.2022 у 20:00

Трагедије из прошлости не могу да буду оправдање за нова зла

Имао сам двадесетак година када су почели сукоби у бившој Југославији. Сећам се да сам тада први пут видео слике рата које нису долазиле из историјских књига, нити су се тицале далеких земаља већ су биле ту из Европе. Осећање блискости било је крајње узнемирујуће. Ово за „Политику” каже Жером Ферари, корзикански писац и филозоф, гост овогодишње књижевне манифестације „Молијерови дани”, где у оквиру сегмента „Правац Корзика” представља роман „По свом лику” (награђен 2018. књижевним признањем листа „Монд”), као и претходни „Принцип”, оба објављена и код нас у издању „Чаробне књиге” у преводу Мелите Лого Милутиновић. Аутор романа „Беседа о паду Рима”, за који је добио Гонкурову награду за 2012. годину (такође објављен код нас код истог издавача са истим преводиоцем), говорио је јуче

Култура

09.05.2022 у 12:45

Књижевна пловидба Дунавом

Анђело је на свом коњу сањао о Италији, женама и дињама, ја на свом бициклу сањам о Београду, женама и лубеницама, само ми фали чашица ракије да све то залијем, пише француски писац Емануел Рубен у својој путописној књизи „Уз Дунав”, бициклистичкој одисеји кроз Европу дуж ове реке, у којој нас води кроз историју и културу народа који живе на том простору. Путовање које је трајало 48 дана почео је Украјини, а завршио га у Немачкој, док је највећи део књиге написао док је боравио у Новом Саду, због чега се у њој овај град помиње чак 65 пута. Књига је недавно објављена и код нас у издању „Академске књиге” у преводу Мелите Лого Милутиновић и не чуди што ће своју тродневну промоцију имати управо у Новом Саду, која почиње данас од 17 сати, када ће аутор потписивати књиге на штанду Француског

Култура

04.05.2022 у 20:00

Данашњи човек није ни свестан свог варварства

Две су нове књиге Бојана Јовановића, антрополога, књижевника и синеасте, „Ново варварство”, у издању новосадске „Адресе”, и „Манцонијево завештање”, у издању београдске „Дерете”. Прва показује да је у цивилизованом човеку примитиван облик комуникације присутан као агресивно понашање или пак као врста креативног потенцијала. Варварство угрожава културу када је деструктивно ка њој окренуто, али има и могућност обнове у случају повратка њеним изворним вредностима. Кроз бројне историјске примере, Јовановић показује да су варвари стално у походима да освоје свет и себи потчине друге, да су „модерни варвари тоталитарних система доживљавали поразе, али до данас не губе наду да могу да остваре свој циљ”. Пре свега нови варваризам је, по његовим речима, одлика западноевропског капиталзма, кроз

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 22:56

Небензја: Писмо Зеленског је неспретна провокација

08.06.2026 у 22:50

Кремљ: Предузимамо све мере да осигурамо безбедност Русије

08.06.2026 у 22:46

Рагуш: Све више причамо о условљавањима интеграција, за Србију постоје посебни услови

08.06.2026 у 22:33

Италијанско Тужилаштво истражује израелског министра Бен-Гвира

08.06.2026 у 22:30

Захарова: Русија подржава директне преговоре између Палестинаца и Израелаца

08.06.2026 у 22:26

Озбиљан сигнал за узбуну: све британске подморнице ван строја