Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

22.06.2022 u 13:22

Dejan Aleksić prvi dobitnik nagrade „Vladan Desnica” za najbolji roman

Na lokalitetu nekadašnje zgrade Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu juče u podne proglašen je prvi dobitnik priznanja „Vladan Desnica” za najbolji roman 2021. godine – Dejan Aleksić za njegov prvi roman „Petlja”. – Odavno je naša kultura zaslužila ugledno književno priznanje koje bi nosilo ime Vladana Desnice. Evo nas sada na znakovitom mestu našeg ožiljka u sećanju. Sećanja su metafizička koža duše, dakle mogu poneti ozlede i ožiljke. Nalazeći se upravo na mestu jedne takve rane, ne možemo se oteti utisku da se sa tkiva kolektivnog pamćenja našeg naroda, mogu čitati tragovi nevolje, bolni udari sudbine – rekao je dobitnik nagrade Dejan Aleksić i naglasio da je do suptilne dirljivosti zahvalan što je udostojen da se u ovoj svetlosti pojavi i progovori pred

Kultura

17.06.2022 u 20:00

Muzika je stvarala prijateljstva

Nema o kome nije pisao i gotovo da nema značajne osobe iz druge polovine 20. veka s kojom se nije upoznao i usput postao prijatelj. Uz osmeh govori o onome kad je kasnio na intervju s Janom Andersonom jer je pio čaj s Lorensom Olivijeom. Zagrljaj Džoan Baez i ispovest Rodžera Votersa, kog je, kako kaže, čekao 40 godina, samo su neke od slika tog bogatog kaleidoskopa koji čini lični i profesionalni život Petra Pece Popovića, pisca, rok kritičara, novinara, publiciste, urednika najtiražnijih časopisa „Džuboks” i „Rok” u nekadašnjoj državi (spisak se nastavlja), čija je treća knjiga „Čuvar buvlje pijace” nedavno objavljena i promovisana u Beogradu (oni koji su došli na Kolarac posle pola osam razočarano su osluškivali s druge strane vrata, jer mesta nije bilo ni za stajanje). U knjizi

Magazin

14.06.2022 u 21:15

Pisanjem rasteruje demone i raduje dušu

Nedavno je na festivalu „Beldoks” premijerno prikazan dokumentarni film „Pod našim prozorima” Vladislave Vojnović, koju čitalačka i filmska publika u Srbiji (i šire) dobro poznaje po pričama, romanima, pesmama, pozorišnim, filmskim i televizijskim scenarijima. A sad nas, uz pomoć radoznale kamere, uvodi u svakodnevicu češke manjine u vojvođanskom gradiću u kojem je rođena pre 56 godina. – Bela Crkva je multinacionalna. Kad smo bili deca, takva stvar se stalno s ponosom isticala. Česi su brojna manjina u Srbiji, a većina živi na teritoriji Bele Crkve. To su vredni ljudi koji neguju red, zajedništvo i uzajamnost, dakle, onakvi su kakvi smo nekad bili svi (ili smo se barem trudili). Međutim, Česi su uz sve to imali i jednu dozu distanciranosti, koja nije svima bila simpatična. Vremenom će se

Kultura

06.06.2022 u 15:00

Njegove grafike kružile svetskim galerijama

Akademski slikar Ljubomir Kokotović (1936–2022) umro je u rodnom selu Banatsko Karađorđevo, gde je i sahranjen. Ovaj poznati i u svetu priznati umetnik bio je zapažen i po avanturističkim i kontroverznim osobinama. Jedno vreme je vodio mondenski život u Parizu i izlagao u poznatim galerijama po svetu, a onda se naprasno vratio u rodni kraj i živeo skromnim životom. O tome svedoči i podatak da nije dobio nacionalnu penziju za koju je konkurisao pet puta, a ispunjavao je kritrijume jer je dobio niz prestižnih svetskih nagrada. Ljubomir je potomak ličkih kolonista koji su doselili u Banat nakon što su zemljom nagrađeni za dobrovoljno učešće u Prvom svetskom ratu i Solunskom frontu, na strani srpske vojske. Kada je završio gimnaziju u Zrenjaninu, otišao je na studije u Beograd gde je

Kultura

23.05.2022 u 14:12

Handke i Kusturica junaci našeg doba

Nova prozna knjiga Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim” objavljena je u „Kolu” Srpske književne zadruge, o 130. godišnjici ove izdavačke kuće, kao svojevrsni omaž Peteru Handkeu. Ovo delo predstavljeno je u SKZ-u, uz učešće akademika Matije Bećkovića, prof. dr Mila Lompara i autora. Akademik Matija Bećković govorio je o sličnostima i razlikama Handkea i Kusturice: – Ova dva junaka našeg doba najsličnija su u različitostima. Za jednoga od njih neko je jednom rekao da je mešavina stidljivosti i agresivnosti, a drugi je napisao da srećno detinjstvo proživaljava samo u sećanju. Handke je osetio da mu ponestaje jezika, a Kusturica da mu je dosta slika. Međutim, i Kusturica i Handke dokaz su toga da je moguće dobiti „Zlatnu palmu” i Nobelovu nagradu, a ne služiti isključivo političkoj

Kultura

19.05.2022 u 20:00

Današnji čovek gleda, ali ne vidi

Nagrađivani francuski pisac Frank Buis (1965) gost je tradicionalne manifestacije „Molijerovi dani” Francuskog instituta u Srbiji, u Beogradu, kao i svog srpskog izdavača „Vaganara”, koji je objavio njegov roman „Nijedne žene sin” u sjajnom prevodu Jovane Ilić. Ova neverovatna i filmična pripovest doslovno fizički obuhvata čitaoca, sva njegova čula uvlači u siže koji niže patnje jedne nedužne devojke. Otac je prodaje bogatom nasilniku kako bi prehranio porodicu, dok je za nju jedini izlaz iz nezamislivih patnji mogućnost da ih zapiše iako je neuka, da ostavi trag koji će neko naći kao nadu u spasenje... Zanimljivo je da je Buis godinama radio kao profesor biologije u Limožu, a kada se posvetio pisanju i prvi roman objavio 2004. godine, počeo je da dobija nagrade. Roman „Nijedne žene sin” (iz

Kultura

12.05.2022 u 15:46

Pesnik bez stihova

Valjevo - Radovan Beli Marković je u svoje priče i romane uključivao toliko lirskog da se, bez ikakvog zazora, može reći da je najveći pesnik srpske književnosti koji nije koristio stih, ocenio je prof. dr Radivoje Mikić u uvodnoj reči na okruglom stolu „Kroz kapije budućih vremena”, posvećenom prozi poznatog nedavno preminulog pisca, koji je u Muzeju zavičajnih pisaca u Valjevu organizovala Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović”. Uz konstataciju da je Radovan Beli Marković odlučio da svoj književni glas svede na pripovetku/priču i roman, profesor Mikić je podsetio da su se u srpskoj književnosti 19. i 20. veka upravo pripovetka i roman smenjivali na mestu vodeće književne vrste i da su najbolji pisci tog doba bili ili veliki pripovedači ili veliki romansijeri... – Kad je u jednoj

Kultura

11.05.2022 u 20:00

Tragedije iz prošlosti ne mogu da budu opravdanje za nova zla

Imao sam dvadesetak godina kada su počeli sukobi u bivšoj Jugoslaviji. Sećam se da sam tada prvi put video slike rata koje nisu dolazile iz istorijskih knjiga, niti su se ticale dalekih zemalja već su bile tu iz Evrope. Osećanje bliskosti bilo je krajnje uznemirujuće. Ovo za „Politiku” kaže Žerom Ferari, korzikanski pisac i filozof, gost ovogodišnje književne manifestacije „Molijerovi dani”, gde u okviru segmenta „Pravac Korzika” predstavlja roman „Po svom liku” (nagrađen 2018. književnim priznanjem lista „Mond”), kao i prethodni „Princip”, oba objavljena i kod nas u izdanju „Čarobne knjige” u prevodu Melite Logo Milutinović. Autor romana „Beseda o padu Rima”, za koji je dobio Gonkurovu nagradu za 2012. godinu (takođe objavljen kod nas kod istog izdavača sa istim prevodiocem),

Kultura

09.05.2022 u 12:45

Književna plovidba Dunavom

Anđelo je na svom konju sanjao o Italiji, ženama i dinjama, ja na svom biciklu sanjam o Beogradu, ženama i lubenicama, samo mi fali čašica rakije da sve to zalijem, piše francuski pisac Emanuel Ruben u svojoj putopisnoj knjizi „Uz Dunav”, biciklističkoj odiseji kroz Evropu duž ove reke, u kojoj nas vodi kroz istoriju i kulturu naroda koji žive na tom prostoru. Putovanje koje je trajalo 48 dana počeo je Ukrajini, a završio ga u Nemačkoj, dok je najveći deo knjige napisao dok je boravio u Novom Sadu, zbog čega se u njoj ovaj grad pominje čak 65 puta. Knjiga je nedavno objavljena i kod nas u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Melite Logo Milutinović i ne čudi što će svoju trodnevnu promociju imati upravo u Novom Sadu, koja počinje danas od 17 sati, kada će autor potpisivati knjige na

Kultura

04.05.2022 u 20:00

Današnji čovek nije ni svestan svog varvarstva

Dve su nove knjige Bojana Jovanovića, antropologa, književnika i sineaste, „Novo varvarstvo”, u izdanju novosadske „Adrese”, i „Manconijevo zaveštanje”, u izdanju beogradske „Derete”. Prva pokazuje da je u civilizovanom čoveku primitivan oblik komunikacije prisutan kao agresivno ponašanje ili pak kao vrsta kreativnog potencijala. Varvarstvo ugrožava kulturu kada je destruktivno ka njoj okrenuto, ali ima i mogućnost obnove u slučaju povratka njenim izvornim vrednostima. Kroz brojne istorijske primere, Jovanović pokazuje da su varvari stalno u pohodima da osvoje svet i sebi potčine druge, da su „moderni varvari totalitarnih sistema doživljavali poraze, ali do danas ne gube nadu da mogu da ostvare svoj cilj”. Pre svega novi varvarizam je, po njegovim rečima, odlika zapadnoevropskog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci