Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

17.11.2021 у 20:00

Бајац: Памука оптужују обманути појединци

Нобеловац Орхан Памук, потпредседник Међународног ПЕН центра, и његова Издавачка кућа „Јапи Креди Јаинцилик” оповргнули су оптужбе да нови роман овог турског нобеловца „Ноћи куге” вређа успомену на Мустафу Кемала Ататурка и на турску заставу. Памуков роман објављен је у марту ове године, а јавни тужилац у Измиру покренуо је затим истрагу и послао допис свом колеги у Истанбулу, на основу тврдњи извесног адвоката из Измира, да је аутор наводно у свом делу увредио оснивача модерне турске државе Мустафу Кемала Ататурка и тиме нарушио законе који штите успомену на њега. Истрага је завршена тако што је одлучено да оптужбе неће бити, али после жалбе поменутог адвоката, сада је ово питање поново покренуто. Иначе, турски закон 5816, који се тиче преступа почињених против Ататурка, штити сећање

Магазин

15.11.2021 у 15:09

За завичај одабрао – литературу

Прошлог пролећа у јеку „закључавања”, у „Политикиној” анкети на питање како проводи време, књижевник, преводилац, књижевни историчар Милисав Савић рекао је да „држи спреман кофер поред врата”. Годину и по дана касније, у „разговору” вођеним мејлом, на питање „Магазина” када очекује да ће се „нова реалност” вратити на старо; да ли ћемо икада поново слободно паковати кофере, носити пасоше без ковид сертификата, даје још концизнији одговор: – Путујем по Србији, не по свету. Живот без путовања поприлично губи смисао. Као да вам је део тела или душе одсечен. У дугој каријери, с различитим поглављима, обрео се на пословима новинара и уредника у часописима „Студент” и „Младост”, с краја шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века. Налазио се на челу издавачких кућа „Просвета” и

Култура

11.11.2021 у 22:00

Повратак Камијевом царству побуне

Како ствари данас стоје, дистопије су остварене, а међу њима прва је она орвеловска. У поновном издању филозофско-есејистичке студије „Камијево царство” Милке Лучић, дугогодишње уреднице и новинарке „Политикине” рубрике „Култура” и додатка „Култура, уметност, наука”, у издању чачанског „Градца”, реч је управо о томе да се остварује оно што је Ками написао на почетку свог „Мита о Сизифу”, да је једини озбиљан филозофски проблем – самоубиство. Данашњи човек биће је деструкције, самоубилачки оријентисан, хладни, механички ум, који гладан профита уништава све живо око себе. Тако је Камијево питање о одлуци над сопственим животом прерасло у проблем самоубилачког мотива читавог човечанства. Због тога Милка Лучић у уводу овом издању, после почетне сумње у то да ли данашњи читаоци могу да

Култура

11.11.2021 у 10:07

Михајлу Пантићу „Прстен деспота Стефана Лазаревића”

Писац и књижевни критичар Михајло Пантић овогодишњи је добитник награде „Прстен деспота Стефана Лазаревића” коју додељује Књижевни клуб „Багдала” из Крушевца. Жири у саставу: Милош Петровић, Верољуб Вукашиновић и Љубиша Ђидић одлуку је донео једногласно. – Прошле године ова награда је припала Љубомиру Симовићу. Ово је 35. прстен који додељујемо, а сада имамо част да наградимо изузетно име српске прозе, Михајла Пантића, који је истовремено антологичар, есејиста, књижевни критичар, историчар, али и професор – рекао је на прес конференцији писац Љубиша Ђидић, председник жирија. Мајсторство његове кратке приче, у више од двадесетак књига, у овом писцу је добило свој географски хронотоп, те се он може одредити као новобеоградски писац. – Михајло Пантић сам каже Нови Београд, то је мој

Београд

10.11.2021 у 14:31

„Горе, где припадамо”

Промоција књиге „Горе, где припадамо” Милице Цинцар Поповић уприличена је у Удружењу књижевника Србије. Ова збирка прича у издању „Медиасфере” садржи херметичке обраде три познате легенде које су суштински формирале однос према постојању и систему вредности како ауторке тако и других који су сазревали уз рокенрол. У питању су „Легенда о Светом гралу и витезовима Округлог стола”, „Прича о повратку блудног сина” и „Легенда о Психи и Еросу”. Издање је заједнички пројекат уреднице Гордане Јочић, ауторке илустрација и сликарке Снежане Пешић Ранчић, ауторке насловне фотографије и уметничког фотографа Марије Ћалич, ауторке унутрашњег дизајна, Анке Срећковић и дизајнера Мирослава Бојковића који је материјал и жеље склопио у корицу. На трибини су о улози бајке, херметичкој поруци легенде и

Култура

04.11.2021 у 14:20

Душан Ковачевић у жижи „Српске прозе”

Трстеник ће сутра и прексутра бити домаћин 38. сусрета писаца Србије „Савремена српска проза”, где ће се наћи неки од најзначајнијих књижевних стваралаца Србије. Председник Стручног савета ове манифестације и председник Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе др Марко Недић сматра да је актуелно стање српског језика веома сложено и да расправе о томе могу имати далекосежан значај за културу Србије. Под лупом учесника прве сесије, под називом „Књижевни портрет” наћи ће се академик и прозни писац Душан Ковачевић, а о њему и његовом делу говориће Јован Делић, Михајло Пантић и Верољуб Вукашиновић. О свом делу беседиће и сам Душан Ковачевић. Да расправе на овој манифестацији имају далекосежан значај за српски језик сведоче и зборници радова. Ове године то је зборник о

Култура

02.11.2021 у 11:39

Мирио је две своје страсти – књижевност и политику

У свечаној сали Српског културног центра „Свети Сава” у Суботици, који од 1994. делује у обновљеној задужбини Душана Радића, у средишту града, одржано је вече „Столеће Добрице Ћосића”, посвећено стогодишњици рођења овог плодног писца и ангажованог јавног радника. О Ћосићевом животу и делу беседили су, у пуној дворани, књижевни историчар Миливоје Павловић и социолог културе Зоран Аврамовић. После уводне речи књижевника Милета Тасића, који је подсетио на Ћосићеве боравке у Суботици, и књижевне програме остварене у овом истом центру, Миливоје Павловић говорио је о књижевном, есејистичком и публицистичком Ћосићевом делу које, како је рекао, импресионира и волуминозношћу, и разноврсношћу, и нивоима естетске реализције. Павловић се посебно осврнуо на домете Ћосићеве нефикцијске књижевности (

Култура

29.10.2021 у 12:11

Црњански: Унутрашња ватра којој се одолети не може

Када читалац узме у руке књигу Горане Раичевића Агон и меланхолија: Живот и дело Милоша Црњанског (Академска књига, Нови Сад) не може се отети утиску да је реч о огромном подухвату: јер проучити целокупно стваралаштво једног уметника и његов узбудљив живот пун преокрета, сагледати целу једну бурну епоху и дело тога аутора у историјском, поетичком, друштвеном и идеолошком кључу – задатак је немерљиво тежак. Монографија Агон и меланхолија сведочи о ауторкиној посвећености: то дело спада у ред оних књига какве се напишу једном у животу. И то само ако се, поред великог знања и талента, има довољно концентрације, кондиције и снаге за тај лавовски замах. И то онда када се досегне не само интелектуални и духовни врхунац, него и становита животна зрелост, озбиљно искуство и аутентична мотивација.

Култура

28.10.2021 у 20:00

Срећан сам док пишем прозу

Суботица – „...Књижевност (је) попут барке у којој су речи сачуване од потопа” – пише Слободан Владушић у новом, четвртом роману „Омама” и враћа се Милошу Црњанском, који неочекивано броди замршеним светом криминала. Овога пута, Црњански је главни лик, а о догађајима приповеда Милош Веруловић, војни саветник у Амбасади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Берлину и херој са Кајмакчалана. Отуда је и Берлин треће деценије 20. века такође један од јунака романа као место које ће, попут још неколико европских градова, одлучујуће утицати на биографију Црњанског. Тражећи радника из Србије који је нетрагом нестао, писац нас омамљујући води кроз причу о трагању за њим од разузданости највиших слојева до беде градских предграђа толико дубоке да потире и егзистенцијалност. У вештом обрту у

Култура

26.10.2021 у 10:15

Откриј Милоша Црњанског

Културни центар Војводине „Милош Црњански” ће данас од 12 часова у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду обележити дан рођења Милоша Црњанског мултимедијалним програмом у ком ће учествовати Настасја Писарев, креаторка програма, и млада глумица Јована Берић. Овогодишњe обележавање данa рођења Милоша Црњанског je увод у богат програм манифестација и различитих мултимедијалних садржаја које ће у наредним месецима у част овог великог писца организовати КЦВ „Милош Црњански”. Присутнима ће се обратити Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, и Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”. Скупу ће присуствовати директори других културних центара у Војводини, а после њега биће одржан

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

12.06.2026 у 13:49

Ирански хакери тврде да су упали у системе ФБИ дронова и прете Светском првенству

12.06.2026 у 13:49

Старовић на састанку о приступању простору без роминга: Србија посвећена реформама

12.06.2026 у 13:40

Петоро пензионера одржало студентски протест у Београду

12.06.2026 у 13:39

Модернија статистика за лакши приступ грађанима

12.06.2026 у 13:38

Пронађено тело испод Моста на Ади

12.06.2026 у 13:36

ОФАК ће продужити рок за преговоре и лиценцу и ако не дође до договара око НИС-а