Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

27.08.2021 у 08:27

Ирвин Велш - писац панк генерације без цензуре

Прослављени британски књижевник Ирвин Велш био је синоћ гост прве вечери 13. издања фестивала „Крокодил” који је разговор на софи у Амфитеатру испред Музеја Југославија имао одмах након гостовања свог колеге Ханифа Курејшија. Истакнути аутор култног романа „Трејнспотинг”, од кога је касније настао непролазни филм (1996) Денија Бојла, планирао је да дође на овај књижевни фестивал прошле године, али је пандемија пореметила планове и одложила их за боља времена. Иако је и даље на снази налет новог таласа ковида 19, Велш је одлучио да дође и буде део сусрета писаца и верне публике. „Никада нисам био у вашој земљи и у овим крајевима, тако да је ово за мене била у старту сувише добра прилика да бих је пропустио”, открио је шкотски писац. Водитеље вечери Галеба Никачевића и Миму

Београд

17.08.2021 у 23:57

О историји страдања у 20. веку

У оквиру циклуса „Летњи плато Библиотеке града Београда” гостовао је књижевник Игор Маројевић, добитник престижне награде „Меша Селимовић”. Са водитељком програма Слађом Илић говорио је о својим романима, а нарочито о награђеном делу „Остаци света” у коме је техником сказа испричана прича о историји страдања у 20. веку, од Шпанског грађанског рата до сукоба из деведесетих година. Због кише, „Летњи плато” није одржан испред, него у здању Библиотеке града. Маројевић је промовисао недавно своје дело у Црној Гори, што је било веома медијски испраћено. У овом делу, како је рекао писац, 130 страница посвећено је Јасеновцу, а двадесетак Сребреници, а дело не дели злочине. – У једној критици спочитавано ми је да сам савршено темпирао излазак романа уочи приказивања филма „Дара из

Култура

16.08.2021 у 22:56

Сећање на Ђорђа Оцића

У дворишту родне куће српског књижевника Ђорђа Оцића (1934 -2008) у Даљу, у Хрватској, одржана је позоришна представа „Кум није дугме”, која у трагикомичном дијалогу двојице давнашњих пријатеља дотиче теме кумовских односа, али захвата и друге актуелне теме данашњице. Улоге су тумачили Јанко Цекић и Урош Милојевић. Представа, коју је према тексту Ивана Панића, режирала Теа Пухарић, на сталном је репертоару Позоришта „Славија” из Београда. Један од актера у представу је политичар који, у покушају да задржи положај у накарадној хијерархији гази све традиционалне вредности и морална начела. Њему је супротстављен човек који, иако се бори за голу егзистенцију, бескомпромисно брани традиционалне вредности. Осим из Даља, у публици су се налазили и гости из Борова, Бијелог

Култура

16.08.2021 у 18:21

Кад историјске личности постају романескне

Писац Александар Гаталица изјавио је да се његов нови роман „Двадесет пети сат”, у издању „Службеног гласника” не бави испитивањем историјских кривица или давањем судова о времену које је прошло, а нарочито не поновним читањем историје. Гаталица је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да роман „Двадесет пети сат” има само један задатак, а то је да оживи историјско време и његове учеснике, а то није мало. У роману бројне личности српске културне и политичке емиграције након Другог светског рата, попут Милоша Црњанског (1893‒1977), Станислава Кракова (1895‒1968) или Владимира Велмара Јанковића (1895‒1976), добијају своје двојнике, повратнике у безвремени Београд који постоји у упоредном свету такозваног двадесет петог сата. „Реч је о напола магијском послу где историјске личности

Култура

12.08.2021 у 21:52

Кнаусгорово лето

Од малих ногу сам кричање галебова повезивао са празнином лета, са осунчаним ништавилом од којег смо се бранили активношћу, пише популарни норвешки писац Карл Уве Кнаусгор у свом четвртом и последњем тому личне енциклопедије коју је посветио својој најмлађој кћерки. Књигу „У лето” (као и претходне три из овог серијала „У јесен”, „У зиму” и „У пролеће”), код нас је објавила је издавачка кућа „Бука” (Booka) у преводу Радоша Косовића. Критика ово дело оцењује као изврсно финале поменуте енциклопедије у коме Кнаусгор подједнако лепо и живо пише о својој породици као и раније, али док је у ранијим књигама било и мрачнијих делова прожетих депресијом и проболемима, књига „У лето” нам доноси лепе описе природе, свитања, летњих јутара, летњих вечери, а највише од свега пуно

Култура

10.08.2021 у 12:00

Преминула књижевница Мирјана Стефановић

Српска књижевница Мирјана Стефановић преминула је у 82. години, саопштено је из Српског књижевног друштва. Стефановић је живела у Нишу, Косанчићу и Новом Саду, а од 1951. и у Београду. Школовала се у Новом Саду, Београду и Делхију (Индија) и била је магистар енглеске књижевности. Године 1966. и 1967. радила је као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији Радија. Од 1974. до 1991. била је уредница у издавачкој кући „Нолит”. Основала је и 16 година водила библиотеку Распуст, у којој је објавила преко 50 књига за младе изабраних из светске и домаће књижевности. Учествовала је у уређивању савремене поезије и била уредница библиотеке Занимљива наука. Била је главна уредница едиције „Прва књига Матице

Култура

09.08.2021 у 12:34

Адаму Пуслојићу уручена награда у Румунији

Песник и преводилац Адам Пуслојић, човек који је деценијама „космичка спона” између Србије и Румуније, добитник је овогодишње престижне награде „Михај Еминеску” за поезију и превод поезије. Пуслојићу је награду доделио Музеј Михаја Еминескуа (за њега кажу да је румунски Његош), из песниковог родног места Ипотештија, са акцентом на превод књиге „Домовина живота”. Награда је додељена у Националном музеју румунске литературе у Букурешту, а поред крема румунских песника и књижевника, овој свечаности је присуствовао и српски амбасадор у Румунији – Дејан Томашевић. Признање је уручила професор Ала Саиненко, директор Еминескуовог музеја у Ипотештију и донатор награде. Ово невероватно књижевно вече трајало је дуже од два сата. Од многобројних говорника, међу којима је било и академика али и

Култура

13.07.2021 у 15:35

Службени гласник подржао Гаталицу

Директорка Службеног гласника Јелена Триван рекла је данас да је та издавачка кућа подржала одлуку писца Александра Гаталице да његов нови роман „Двадесет пети сат” не буде у такмичењу за НИН-ову награду. „Има пуну подршку да више не аплицира на месту на коме је на известан начин дискриминисан”, рекла је Триван одговарајући на новинарско питање о Гаталичиној одлуци, на конференцији за новинаре поводом књиге „Транс Балкан” аутора Александра Црногорца. Триван је подсетила да је Гаталица био добитник НИН-ове награде за роман „Велики рат” (2012), док његова претходна књига „Последњи аргонаут” (2018) и поред кандидатуре Службеног гласника није ушао ни у најшири избор, иако је „за то потребно само да испуните форму романа”. „Шта је узрок томе да он буде на такав начин кажњен, не знам”,

Култура

12.07.2021 у 20:00

Деца су весници промене

Навикли смо да у време пандемије вируса корона слушамо Павла Зелића као магистра фармације, који говори о одобрености вакцина, a сада у издању „Лагуне” читамо и његову збирку прича „Дум-дум”, каo рекапитулацију онога што је до сада написао. Ова књига пак уводи и нове и актуелне сижее, повезане баш са овом новонасталом „ишчашеном” ситуацијом. Зелићеве приче читаоца воде у афричке пределе којима владају деца запоседнута демонима, до Амазоније где живе људи и рибе-зомбији, средњовековног Прага, совјетског гулага, али га и враћају јунаку београдског зоолошког врта ‒ мајмуну Самију, једном од последњих правих животињских примерака међу мноштвом робота. Иако многе од ових прича делују застрашујуће, нада у бољи свет је оно што лебди између њихових редова. У време пандемије вируса корона више

Култура

09.07.2021 у 14:32

Гаталица не жели у такмичење за Нинову награду

Писац Александар Гаталица саопштио је да са својим новим романом „Двадесет пети сат“ неће учествовати у трци за овогодишњу НИН-ову награду, преноси Танјуг. „Овај састав НИН-овог жирија у више наврата оценио сам као некомпетентан, те не видим могућност да свој нови роман ’Двадесет пети сат’ понудим на читање у овим условима“, навео је Гаталица. „Двадесет пети сат“ је недавно објављени девети роман Гаталице, који је подсетио на то да је са сваким од претходних осам био у конкуренцији за НИН-ову награду још од 1995. као и да је два пута био у најужем избору, 1995. и 2008, док је његов роман „Велики рат“ добио је то признање 2013. године. „Надам се бољим временима за српску књижевност и за НИН-ову награду. Надам се да ће роман ’Двадесет пети сат’ наћи своје читаоце и без препоруке

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали