Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

27.08.2021 u 08:27

Irvin Velš - pisac pank generacije bez cenzure

Proslavljeni britanski književnik Irvin Velš bio je sinoć gost prve večeri 13. izdanja festivala „Krokodil” koji je razgovor na sofi u Amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavija imao odmah nakon gostovanja svog kolege Hanifa Kurejšija. Istaknuti autor kultnog romana „Trejnspoting”, od koga je kasnije nastao neprolazni film (1996) Denija Bojla, planirao je da dođe na ovaj književni festival prošle godine, ali je pandemija poremetila planove i odložila ih za bolja vremena. Iako je i dalje na snazi nalet novog talasa kovida 19, Velš je odlučio da dođe i bude deo susreta pisaca i verne publike. „Nikada nisam bio u vašoj zemlji i u ovim krajevima, tako da je ovo za mene bila u startu suviše dobra prilika da bih je propustio”, otkrio je škotski pisac. Voditelje večeri Galeba Nikačevića i

Beograd

17.08.2021 u 23:57

O istoriji stradanja u 20. veku

U okviru ciklusa „Letnji plato Biblioteke grada Beograda” gostovao je književnik Igor Marojević, dobitnik prestižne nagrade „Meša Selimović”. Sa voditeljkom programa Slađom Ilić govorio je o svojim romanima, a naročito o nagrađenom delu „Ostaci sveta” u kome je tehnikom skaza ispričana priča o istoriji stradanja u 20. veku, od Španskog građanskog rata do sukoba iz devedesetih godina. Zbog kiše, „Letnji plato” nije održan ispred, nego u zdanju Biblioteke grada. Marojević je promovisao nedavno svoje delo u Crnoj Gori, što je bilo veoma medijski ispraćeno. U ovom delu, kako je rekao pisac, 130 stranica posvećeno je Jasenovcu, a dvadesetak Srebrenici, a delo ne deli zločine. – U jednoj kritici spočitavano mi je da sam savršeno tempirao izlazak romana uoči prikazivanja filma „Dara iz

Kultura

16.08.2021 u 22:56

Sećanje na Đorđa Ocića

U dvorištu rodne kuće srpskog književnika Đorđa Ocića (1934 -2008) u Dalju, u Hrvatskoj, održana je pozorišna predstava „Kum nije dugme”, koja u tragikomičnom dijalogu dvojice davnašnjih prijatelja dotiče teme kumovskih odnosa, ali zahvata i druge aktuelne teme današnjice. Uloge su tumačili Janko Cekić i Uroš Milojević. Predstava, koju je prema tekstu Ivana Panića, režirala Tea Puharić, na stalnom je repertoaru Pozorišta „Slavija” iz Beograda. Jedan od aktera u predstavu je političar koji, u pokušaju da zadrži položaj u nakaradnoj hijerarhiji gazi sve tradicionalne vrednosti i moralna načela. Njemu je suprotstavljen čovek koji, iako se bori za golu egzistenciju, beskompromisno brani tradicionalne vrednosti. Osim iz Dalja, u publici su se nalazili i gosti iz Borova, Bijelog

Kultura

16.08.2021 u 18:21

Kad istorijske ličnosti postaju romaneskne

Pisac Aleksandar Gatalica izjavio je da se njegov novi roman „Dvadeset peti sat”, u izdanju „Službenog glasnika” ne bavi ispitivanjem istorijskih krivica ili davanjem sudova o vremenu koje je prošlo, a naročito ne ponovnim čitanjem istorije. Gatalica je u intervjuu za agenciju Tanjug rekao da roman „Dvadeset peti sat” ima samo jedan zadatak, a to je da oživi istorijsko vreme i njegove učesnike, a to nije malo. U romanu brojne ličnosti srpske kulturne i političke emigracije nakon Drugog svetskog rata, poput Miloša Crnjanskog (1893‒1977), Stanislava Krakova (1895‒1968) ili Vladimira Velmara Jankovića (1895‒1976), dobijaju svoje dvojnike, povratnike u bezvremeni Beograd koji postoji u uporednom svetu takozvanog dvadeset petog sata. „Reč je o napola magijskom poslu gde istorijske ličnosti

Kultura

12.08.2021 u 21:52

Knausgorovo leto

Od malih nogu sam kričanje galebova povezivao sa prazninom leta, sa osunčanim ništavilom od kojeg smo se branili aktivnošću, piše popularni norveški pisac Karl Uve Knausgor u svom četvrtom i poslednjem tomu lične enciklopedije koju je posvetio svojoj najmlađoj kćerki. Knjigu „U leto” (kao i prethodne tri iz ovog serijala „U jesen”, „U zimu” i „U proleće”), kod nas je objavila je izdavačka kuća „Buka” (Booka) u prevodu Radoša Kosovića. Kritika ovo delo ocenjuje kao izvrsno finale pomenute enciklopedije u kome Knausgor podjednako lepo i živo piše o svojoj porodici kao i ranije, ali dok je u ranijim knjigama bilo i mračnijih delova prožetih depresijom i probolemima, knjiga „U leto” nam donosi lepe opise prirode, svitanja, letnjih jutara, letnjih večeri, a najviše od svega

Kultura

10.08.2021 u 12:00

Preminula književnica Mirjana Stefanović

Srpska književnica Mirjana Stefanović preminula je u 82. godini, saopšteno je iz Srpskog književnog društva. Stefanović je živela u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. i u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju (Indija) i bila je magistar engleske književnosti. Godine 1966. i 1967. radila je kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. bila je urednica u izdavačkoj kući „Nolit”. Osnovala je i 16 godina vodila biblioteku Raspust, u kojoj je objavila preko 50 knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala je u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Bila je glavna urednica edicije „Prva knjiga

Kultura

09.08.2021 u 12:34

Adamu Puslojiću uručena nagrada u Rumuniji

Pesnik i prevodilac Adam Puslojić, čovek koji je decenijama „kosmička spona” između Srbije i Rumunije, dobitnik je ovogodišnje prestižne nagrade „Mihaj Eminesku” za poeziju i prevod poezije. Puslojiću je nagradu dodelio Muzej Mihaja Emineskua (za njega kažu da je rumunski Njegoš), iz pesnikovog rodnog mesta Ipoteštija, sa akcentom na prevod knjige „Domovina života”. Nagrada je dodeljena u Nacionalnom muzeju rumunske literature u Bukureštu, a pored krema rumunskih pesnika i književnika, ovoj svečanosti je prisustvovao i srpski ambasador u Rumuniji – Dejan Tomašević. Priznanje je uručila profesor Ala Sainenko, direktor Emineskuovog muzeja u Ipoteštiju i donator nagrade. Ovo neverovatno književno veče trajalo je duže od dva sata. Od mnogobrojnih govornika, među kojima je bilo i

Kultura

13.07.2021 u 15:35

Službeni glasnik podržao Gatalicu

Direktorka Službenog glasnika Jelena Trivan rekla je danas da je ta izdavačka kuća podržala odluku pisca Aleksandra Gatalice da njegov novi roman „Dvadeset peti sat” ne bude u takmičenju za NIN-ovu nagradu. „Ima punu podršku da više ne aplicira na mestu na kome je na izvestan način diskriminisan”, rekla je Trivan odgovarajući na novinarsko pitanje o Gataličinoj odluci, na konferenciji za novinare povodom knjige „Trans Balkan” autora Aleksandra Crnogorca. Trivan je podsetila da je Gatalica bio dobitnik NIN-ove nagrade za roman „Veliki rat” (2012), dok njegova prethodna knjiga „Poslednji argonaut” (2018) i pored kandidature Službenog glasnika nije ušao ni u najširi izbor, iako je „za to potrebno samo da ispunite formu romana”. „Šta je uzrok tome da on bude na takav način kažnjen,

Kultura

12.07.2021 u 20:00

Deca su vesnici promene

Navikli smo da u vreme pandemije virusa korona slušamo Pavla Zelića kao magistra farmacije, koji govori o odobrenosti vakcina, a sada u izdanju „Lagune” čitamo i njegovu zbirku priča „Dum-dum”, kao rekapitulaciju onoga što je do sada napisao. Ova knjiga pak uvodi i nove i aktuelne sižee, povezane baš sa ovom novonastalom „iščašenom” situacijom. Zelićeve priče čitaoca vode u afričke predele kojima vladaju deca zaposednuta demonima, do Amazonije gde žive ljudi i ribe-zombiji, srednjovekovnog Praga, sovjetskog gulaga, ali ga i vraćaju junaku beogradskog zoološkog vrta ‒ majmunu Samiju, jednom od poslednjih pravih životinjskih primeraka među mnoštvom robota. Iako mnoge od ovih priča deluju zastrašujuće, nada u bolji svet je ono što lebdi između njihovih redova. U vreme pandemije virusa korona više

Kultura

09.07.2021 u 14:32

Gatalica ne želi u takmičenje za Ninovu nagradu

Pisac Aleksandar Gatalica saopštio je da sa svojim novim romanom „Dvadeset peti sat“ neće učestvovati u trci za ovogodišnju NIN-ovu nagradu, prenosi Tanjug. „Ovaj sastav NIN-ovog žirija u više navrata ocenio sam kao nekompetentan, te ne vidim mogućnost da svoj novi roman ’Dvadeset peti sat’ ponudim na čitanje u ovim uslovima“, naveo je Gatalica. „Dvadeset peti sat“ je nedavno objavljeni deveti roman Gatalice, koji je podsetio na to da je sa svakim od prethodnih osam bio u konkurenciji za NIN-ovu nagradu još od 1995. kao i da je dva puta bio u najužem izboru, 1995. i 2008, dok je njegov roman „Veliki rat“ dobio je to priznanje 2013. godine. „Nadam se boljim vremenima za srpsku književnost i za NIN-ovu nagradu. Nadam se da će roman ’Dvadeset peti sat’ naći svoje čitaoce i bez preporuke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci