Bogatstvo jedne reči

Čačak – Pošto je svih 500 primeraka prvog izdanja Rečnika Dragačeva (Biblioteka opštine Lučani, Guča, 2020) već u rukama čitaoca, radoznalih zavičajaca ili učenih glava sa naših visokih škola, pisac tog velikog slovara Miloje Stevanović (72) napisao je drugo, dopunjeno izdanje. Već je izašlo iz štamparije i pored 14.000 prvotnih odrednica sad ima još 3.500 novih, na ukupno 860 stranica.

Ovaj azbučnik čuva od zaborava drevno i novije opštenje među narodom Milojevih rodnih Goračića i okolnog pobrđa Stare Srbije, jezičko blago starostavno koje je Miloje beležio danju, noću.

– Uveren da je, vaistinu, važno sačuvati reči, da se one ne satare i ne potru i da njin istočnik ne presuši požurih da ih, neakcentovane, smeštim među korice drugog izdanja. Te reči, kao i primere koji ih prate, iščitao sam i zvučne zapise smeštio u arhivu za nekog ko će imati snage, volje i ljubavi da obavi taj deo posla u nekom sledećem izdanju, ako bog da. Za taj zanatski deo posla nikad neće biti kasno što se za pojedine reči, nakon ovog sedokosog pokolenja, ne bi moglo kasti – veli Miloje Stevanović za „Politiku”, na narečju svoje dragačevske postojbine.

Nepregledna zbirka izraza i objašnjenja dušu je dala za zimsko očitavanje, kraj seoskog ognjišta. I teško je opisati šta sve sadrži i obuhvata samo jedna srpska imenica. To je, primerice, naveo dr Vladimir Dimitrijević, profesor književnosti u čačanskoj gimnaziji, u svom prilogu za knjigu, nazvanom „Bogatstvo jedne reči”.

„U rečniku koji nam je u rukama jasno se vidi koliko je bogatstvo jedne naše reči: uzmimo samo glavu sa naših ramena”, kazao je Dimitrijević, dodajući šta sve o glavi stoji u Milojevom slovaru.

Evo: „Sto poslova imam, ne znam đe mi je glava; đe si navro glavom kroz duvar; glavu gore, sokole đedov, napred, ne predaj se; to što e obećao on će d’ ispuni, jemčim glavom; stani, bre, luda glavo; glavom bez obzira; glavom kroz zid; glavom i bradom; bijem se glavom (mozgam, razmišljam); igrati se glavom; ima soli u glavi (mudar, pametan); držati u glavi; izgubiti glavu; ižnjeti glavu; ko dva oka u glavi; klimati glavom; krov nad glavom; lupati glavom; misliti svojom glavom; vrzma se po glavi...”

Pa dalje:

„Mućnuti glavom; doći glave; ne ide mi u glavu; ne dizati glavu; nije o glavu; pamet u glavu; preko glave; probiti glavu; raditi o glavi; usijana glava; vala, pope mi se na vr’ glave; ovo dijete pametno ko ’čela, čudom se čudim šta u njegovu glavicu stane; mlogo e mačku juneća glava; šta si zino kod pečena glavudža; ima ludu glavčinu: nit ga moš povesti ni poćerati...”

Miloje Stevanović je, inače, jedan od vodećih privrednika čačanskog kraja, drži velike aščinice i prodavnice u Čačku i Beogradu, a do sada je napisao i objavio 20 knjiga, sklapajući ih uglavnom noću, pošto obdanice završi posao u svom velikom kolektivu, sa 140 zaposlenih i oko 400 kooperanata.

I drugo izdanje Rečnika Dragačeva objavila je Biblioteka opštine Lučani u Guči (2021) u 1.000 primeraka.