Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.94	117.58
102.65	103.27	102.96
112.25	112.92	112.58

Kultura

13.01.2022 u 11:12

Novo vreme – novi komesari

Partija, kao i domovina, znaju biti teške ljubavnice... A neutralno tlo postaje domovina jedino ako se omasti krvlju neprijatelja, čitamo u romanu Doba mjedi hrvatskog pisca Slobodana Šnajdera, objavljenog 2021. i u Srbiji u izdanju Akademske knjige. Roman se u Hrvatskoj pojavio 2015. godine, a u međuvremenu je preveden na više evropskih jezika. U inostranstvu je dobio blistave kritike, nazvan je remek-delom evropske književnosti, s punim pravom uveriće se svako ko pročita ovu obimnu knjigu koja odiše humanom porukom iako govori o Evropi razorenoj fašizmom, komunizmom i u novije vreme opet nacionalizmom. O knjizi je dosta pisano i kod nas, a sam Šnajder u razgovoru za „Politiku” kaže da mu je važno što su pisali kritičari svih generacija: oni koji tek dolaze, poput Svetlane Savić, ali i osobe s

Kultura

10.01.2022 u 20:00

Poezija nosi energiju pomnožene ljubavi

Pozorište je veliko sastajalište ideja. Izvan te realnosti darivan mi je i poetski čin, gde tajnim pritiskom na vrata duše počinjem drugačiji razgovor sa svetom u sebi, kaže za „Politiku” Jasmina Holbus koja je između scenografskih rešenja u novim predstavama pisala stihove koje je sabrala u upravo objavljenoj zbirci pesama „Ampula”. Izdavač je kuća „Zlatno runo”, autor ilustracija Aleks Julius Holbus. – Pisanje poezije raspolaže pamćenjem nezapamćenog. Zbirka koja nastaje iz tog uspostavljanja ima isti naslov od početka stvaranja, odnosno mnogo pre virusa korona. Verujem da „Ampula” leči kako moje tako i vaše skrovište – veli Jasmina Holbus. Makar pola svetske poezije je, kako je tvrdio Karl Sandberg, napisano zato što neko nije imao hrabrosti da nekom izjavi ljubav. O

Kultura

06.01.2022 u 17:56

Objavljena monografija o Nedi Arnerić

Filmski centar Srbije objavio je monografiju „Neda Arnerić: Čarobna melanholija” koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje („Film”) donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju („Filmske impresije”) nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju („Zvezdana prašina”) sabrani članci o glumici objavljivani u

Kultura

05.01.2022 u 08:17

Otvoren „Klub čitalaca kineske književnosti”

Jedan od najpoznatijih savremenih kineskih književnika Su Tong održao je 20. decembra 2021. godine predavanje uživo preko video-linka povodom otvaranja „Kluba čitalaca kineske književnosti” i tako se prvi put susreo sa svojim srpskim čitaocima. Susret sa Su Tongom organizovali su „Geopoetika” i najveći kineski izdavač „Kineske publikacije” kao prvi književni događaj u okviru novoosnovanog kluba, koji je nastao na inicijativu Udruženja kineskih književnika NR Kine. Osim Srbije, projekat obuhvata još 11 država: Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku, Rusiju, Poljsku, Čile, Singapur, Maleziju, Tajland, Tursku i Iran, u kojima će biti otvoreni ovakvi isti klubovi. Predstavljajući Su Tonga, književna prevoditeljka i profesor Filološkog fakulteta Mirjana Pavlović je istakla da su srpski čitaoci

Kultura

29.12.2021 u 11:02

Nova knjiga o Kosovskom vilajetu

U okviru Kosovskometohijskog odbora Matice srpske objavljena je knjiga Milene Gostović, „Kosovski vilajet 1879–1900. Godišnji izveštaji (Salname)”. Autorka obrađuje period osmanske vladavine nad provincijom Kosovski vilajet, kako je bio njen službeni naziv, sa akcentom na jednu specifičnu vrstu osmanskih izvora- salname, odnosno godišnje izveštaje za čitavu provinciju. U dosadašnjoj istoriografskoj praksi, ova vrsta izvora je bila poznata, s tim da je jedna salnama naučno obrađena i publikovana na turskom jeziku, dok su podaci o stanovništvu, najviše navođeni u albanskoj istoriografiji, često tendenciozni i selektivni. Sistematsko proučavanje salnama nameće se kao imperativ boljeg razumevanja osmanske uprave i naučnog pristupa ovoj vrsti istorijskih izvora. Salname, kao krajnje

Kultura

27.12.2021 u 10:33

Sovjetski Savez bio je zastrašujući raj

Pišući o Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Čehovu, Bulgakovu, Majakovskom, Nabokovu i Danilu Harmsu, u delu „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele” (u izdanju „Lagune” i prevodu sa nemačkog Dušice Milojković), rusko-nemački pisac Vladimir Kaminer (1967), predočio je ne samo živote ovih slavnih Rusa već i važan deo ruske istorije, povest njene idejnosti i društvenih promena. Kaminer je bio pozorišni i radio-tonac, da bi zatim studirao dramaturgiju na Pozorišnom institutu u Moskvi, a 1990. godine sa porodicom se preselio u Berlin. U knjizi „Ruski disko”, koja ga je učinila poznatim, on je kroz kratke proze progovorio o berlinskoj svakodnevici na način slovenskog bluza. Došavši u Berlin, počeo je da piše na nemačkom za različite novine i časopise, organizovao je predstave i postao je jedan od

Kultura

22.12.2021 u 18:15

Život bez kompromisa

Danas, na pragu zrelosti, mogu prihvatiti filozofsko mišljenje da je umetnost čulni pristup istini. Balet nije samo lepršava bajka, ugodnost prijatne večeri posmatranja, balet je najkompleksnija sinteza umetnosti, možda zato i najteža, govorila je svojevremeno Jelena Šantić (1944‒2000), baletska umetnica i aktivistkinja. Na njen bogat stvaralački i humanitrani rad podseća nas upravo objavljena knjiga pod naslovom „Život bez kompromisa za umetnost i mir ‒ Jelena Šantić: eseji, zapisi, komentari”, koju je priredila Amra Latifić, a predstavljena je nedavno u Legatu „Josip Slavenski” u Beogradu, na festivalu BUNT 9.0. Naslovnica knjige Ovo izdanje koje su objavile Grupa 484 i Fondacija Jelene Šantić, osvetljava svestranu ličnost ove velike umetnice, predstavljajući je i kao

Kultura

21.12.2021 u 11:48

Izložba starih i retkih knjiga 17. veka

Izložba „Kulturna dobra od izuzetnog značaja Biblioteke grada Beograda: Stare i retke knjige 17. veka na stranim jezicima” biće otvorena 23. decembra u Biblioteci grada Beograda (BGB) i trajaće do 22. januara, saopštili su predstavnici ove institucije. Postavka se organizuje u okviru projekta Prezentacija restaurirane i konzervirane stare i retke bibliotečke građe Biblioteke grada Beograda od izuzetnog i velikog značaja. Osnovna namera projekta je bila da se nabavkom posebne izložbene vitrine koja omogućava kontrolisanu, optimalnu temperaturu i vlažnost, dugoročno obezbede uslovi za prezentovanje vredne građe iz fondova Biblioteke grada Beograda stručnoj i najširoj javnosti, svim građanima i posetiocima Beograda. Zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva kulture i informisanja,

Kultura

20.12.2021 u 15:34

Stope omiljenog pastira srpskoga

Čačak – Društvo „Dani patrijarha Pavla” iz Čačka objavilo je ovih dana knjigu pamćenicu sa zbirkom tekstova i fotografija posvećenih omiljenom pastiru srpskome, Gojku Stojčeviću. Ovde se inače već šest godina priređuju dani posvećeni 44. patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, koji se zamonašio 1947. u kablarskom manastiru Blagoveštenje, više Ovčar Banje malo uzvodno od Čačka, pa u poslednjoj deceniji prošlog i u prvoj ovog veka stolovao našom svetosavskom verskom maticom. Tekstove za knjigu, po molbi, priložili su sadašnji patrijarh SPC Porfirije, akademici Dušan Kovačević i Matija Bećković, Žarko Trebješanin, Vojislav Koštunica, Vladimir Dimitrijević, Milan Ružić, Dragan Dragojlović, Miladin Vukosavljević, Predrag Đoković i potpisnik ovih redova. „Jedne slavske večeri Živorad

Kultura

20.12.2021 u 20:00

Put ka filozofskom mišljenju

Filozofija kao kultura dijaloga, kultura rasprave, kultura razmišljanja istrajava već više od dve hiljade godina. Sumnje i neizvesnosti nas navode da promišljamo o svojim postupcima, o svojim zamislima i pokušavamo da pronađemo nešto što ih povezuje, nešto što leži u njihovoj osnovi. To je razlog zašto filozofija, posebno u zapadnim razvijenim zemljama postaje sve popularnija. Srbija je zemlja sa zavidnom filozofskom tradicijom. Naše filozofsko društvo postoji već više od 120 godina i ubedljivo je najstarije u regionu. U poslednje vreme naše prosvetne vlasti nemaju dovoljno sluha za filozofiju i polako je istiskuju iz škola. Zato je knjiga „Šta filozofi znaju i šta se od njih može naučiti” Herberta Šnedelbaha (izdavač „Albatros plus”), izuzetno korisna jer predstavlja izvanredan uvod u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће