Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Београд

08.07.2021 у 08:41

Џемпери за камење

За крај трибинске сезоне у Великој сали СКЦ-а уприличенo је поетско-музичко вече на ком је представљена књига „Џемпери за камење” аутора Косте Косовца. Српска књижевна задруга дала је шансу овом младом писцу и издала његову прву песничку збирку која, како је најављено, доноси вишеструку свежину и у Костину генерацију и у продукцију савременог песништва. Учесници трибине били су Слађана Бушић, Теодора Аћимовић, Јелисавета Босанац, као и сам аутор, затим Мирјана Маринковић и Зоран Дмитров, задужени за музички део вечери, и Весна Капор, уредница књижевног програма. ‒ То је нови глас, занимљив, истовремено модеран, али и традиционалан. Црпи своје изворе у традицији, али пева и о просторима света у коме ми живимо. Он се аутопоетички одређује као песник из своје собе,

Култура

02.07.2021 у 20:00

Драме иза затворених врата

Нови вирус који је однедавно заразио планету, личи у ствари на зрак сунца: осветлио је густу прашину која у ваздуху лебди, а иначе се не види, констатује Ивана Хаџи-Поповић у свом новом роману „Кошмар око Ничеа”, недавно објављеном у издању куће „Албатрос Плус”. Роман говори о психологији злостављања, о драмама које се дешавају иза затворених врата многих породица и у четири зида, али и о односу полова и женским табу темама којима се бавила Вирџинија Вулф, иако ју је њена епоха за то сурово казнила. Такође, роман се бави и тиме шта се од тада, за сто година, променило (а није се променило ништа, тврди ауторка) и шта се данас дешава аустријској нобеловки Елфриде Јелинек, зашто је се плаше и називају скандалозном. – Педофилија и инцест описивани у митовима, као и све врсте других

Култура

15.06.2021 у 19:34

Стратешко одустајање од разума

У новом роману „Вјетрогоња Бабукић и његово доба”, који је у Србији објавила „Бука”, Миљенко Јерговић пародира наше доба и његове феномене, али смех који он изазива понекад устукне пред нелагодношћу од толике дистопије. Реч је о савременом пикарском роману, чије место дешавања су аеродроми по целом свету. Бабукић путује с једног краја света на други и среће галерију ликова свих раса и вера, почевши од дагестанске вештице до „рођеног Београђанина” који је заправо рођен у Загребу. Само на анализи једног сендвича на франкфуртском аеродрому сазнајемо судбине многих људи почевши од избеглице из Вишеграда која у Холандији надгледа паковања маслаца и баца робу с грешком, што је неминовно одводи у закључак да су и људи роба с грешком, јер тако и неке од њих

Култура

08.06.2021 у 20:00

Уплашен и фрустриран човек постаје агресиван

Из сваке области којом се бави, а то су антропологија, књижевност и филм, Бојан Јовановић има нове књиге. Његово дело „Агресија и култура”, недавно је објавила кућа „Дата статус”. Завод за уџбенике и „ХЕРАеду”, штампали су његову песничку књигу „Долазеће доба”, а Дом културе „Студентски град” је издавач његове књиге о филму и алтернативном филму „Негована дивљина”, која је увод у поетику алтернативног филма. На овогодишњем фестивалу у Оберхаузену приказан је и његов филм „Празник” (из 1983. године). Изабран је као значајно дело за ретроспективни програм „Перформативни гестови – заједнички јавни простор”, а у склопу настојања да се редефинише концепт солидарности. „Негована дивљина” занимљива је у контексту другачијег односа према елементима културе и природе као могућности стваралачке

Култура

04.06.2021 у 20:00

Како смо се овако запетљали

У ишчекивању смо сценског читања новог драмског текста луцидне Сташе Бајац „Ова ће бити иста”, који редитељ Иван Вуковић ради на сцени „Петар Краљ” Атељеа 212. Драматуршкиња је Јелена Мијовић, костимографкиња Драгица Лаушевић, сценографкиња Ема Стојковић Јеринић, композитор Мирослав Радуловић. Премијера је 30. јуна у поменутом сценском простору, у оквиру БЕЛЕФ-а. Драма „Ова ће бити иста” духовита је и болна, за протагонисте има мушкарце, и својеврсна је мушка верзија њене претходне, победничке драме „Овај ће бити другачији” петог Хартефактовог регионалног конкурса за најбољи ангажовани целовечерњи драмски текст 2017. године. – Наслов комада „Ова ће бити иста” мушки је пандан женског. У њему су протагонисткиње маштале о „другачијем” мушкарцу, оном који ће им бити веран, посвећен,

Култура

25.05.2021 у 20:00

Сви моји јунаци су сумњива лица

У новом роману Ласла Блашковића „Пратећи вокали”, у издању „Архипелага”, кроз смешне судбине „малих људи” и спомињање неких који су деловали важно, покреће се време, од комунизма из шездесетих година прошлог века, до данас. Прича нас води у Нови Сад и на Петроварадин, па у неко оближње село, да би дошла до Београда и Народне библиотеке. Ласло Блашковић је шест година био управник Народне библиотеке Србије. Овај његов заиграни роман говори и о књигама, стварним и измишљеним, духовито о сексуалном аскетизму ратних заробљеника, о преписци путем „месинџера”. Све уз осмех. Због чега вам је важан хумор у сагледавању наше новије историје, као и савремености, будући да роман „Пратећи вокали” може да буде схваћен и као хумористички? Мојом голицљивом причом, ту и тамо, промине понеко

Култура

20.05.2021 у 22:00

Носталгичне Муракамијеве приче

Нова књига приповедака Харукија Муракамија „Прво лице једнине” објављена је у преводу с јапанског Дивне Глумац, у „Геопоетици”. По речима извршне уреднице Јасне Новаков Сибиновић, Мураками опет пише у првом лицу једнине, а у тематски потпуно различитим причама могу се препознати модели његових претходних романа и прича, уз носталгична и сетна присећања на младалачке љубави и доживљаје и неизбежне детаље као што су бејзбол, „Битлси”, џез, Шуман. „Желео бих да вам причам о једној жени. Мада о њој не знам такорећи ништа. Не могу да се сетим њеног имена ни лика. А сигуран сам да ни она не памти ни моје име, ни како сам изгледао. Упознао сам је на другој години студија”, почетак је прве приче. За разлику од две есејистичке књиге у којима је писао о себи у исповедном тону,

Култура

18.05.2021 у 20:00

Радован Бели Марковић и дубоки слојеви наше културе

Књига универзитетског професора, књижевника и књижевног критичара Радивоја Микића „Роман против романа”, у издању куће „Албатрос плус”, на много начина приближава нам слојевити и сложени свет прозног дела Радована Белог Марковића. Овим делом професор Микић доказује да су романи Белог Марковића производ једног „програмског настојања” да књижевни текст уобличи насупрот уобичајеним представама о овој књижевној врсти, да устроји роман који не тежи томе да буде роман. Због чега се романи Радована Белог Марковића могу посматрати као својеврсни књижевни експеримент? Роман је књижевна врста која нема и тешко да ће икада имати свој канон и зато је Рене Мариja Алберес и рекао да се еволуција романа као књижевне врсте може описати као „богаћење романа свим оним што није роман”. У српској

Култура

14.05.2021 у 20:00

Поспремање сопственог ума је вештина

Сви желе да се врате животу какав је био пре пандемије, међутим питање је да ли желе да буду исти они људи као што су некада били или да науче нешто од ове пошасти и да не понављају исте грешке. Уколико постоји одлучност у томе да се не иде истим старим путевима који су довде и довели, постоје практична решења оних који се баве људским бољитком и срећом. То могу да буду књиге за самопомоћ, али и оне које пародирају управо овакву литературу, али имају сличан учинак: враћање осмеха на лице и вере у будућност, оптимистичнији поглед на свет, релативизовање проблема непремостивих наизглед. Сара Најт је бестселер ауторка и антигуру, која на основу сопственог искуства говори о томе шта не треба радити да би се постигла хармонија у животу, а то чини уз сјајан хумор и сленг. Њену књигу „И за то

Култура

13.05.2021 у 14:39

Књига о Диани Будисављевић

У време актуелизовања теме историјске улоге Аустријанке Диане Будисављевић, рођене Обексер (1891–1978), супруге угледног загребачког лекара Јулија Будисављевића, која је од сигурне смрти из усташких логора током Другог светског рата избавила најмање 7.000 српске деце, објављено је много књига и снимљен је филм о њој. Наташа Матаушић (Фото: Lucie Steirzova) Књига „Диана Будисављевић” историчарке Наташе Матаушић, у издању „Лагуне”, представља резултат двадесетогодишњег исцрпног истраживања. Садржи фотографије Диане, њене породице, сарадника, али и недавно пронађене фотографије деце из логора и фотографије преживелих данас. У књизи су и одломци из Дианиног дневника, као и приче оних које је Диана спасила. Ауторкин истраживачки рад је инспирисао снимање филма „Дневник

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 01:39

Уводи се такса од 50 евра за дневни улаз у Венецију

20.06.2026 у 01:27

У паду балона у Невади више људи тешко повређено

20.06.2026 у 01:09

Пожар у ексклузивном туристичком комплексу у Доминиканској Републици

20.06.2026 у 00:59

САД:Наредна рунда преговора Либана и Израела од 23. до 25. јуна у Вашингтону

19.06.2026 у 23:35

САД са 2:0 надиграле Аустралију

19.06.2026 у 22:57

Четврта победа боксерке Саре Ћирковић