Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

09.12.2020 у 14:46

„Ја то тамо певам” Душана Ковачевића

Песничка аутобиографија „Ја то тамо певам” драмског писца и сценаристе Душана Ковачевића објављена је у издању „Лагуне” и биће од данас у продаји у свим књижарама, објавила је поменута издавачка кућа. Аутор филмова и представа – „Ко то тамо пева”, „Маратонци трче почасни круг”, „Професионалац”, „Балкански шпијун”, „Сабирни центар”, „Радован Трећи”, „Свети Георгије убива аждаху” – написао је ово дело као успомену на време и људе којих више нема. Аутор додаје да је књига написана као сећање на његових пола века бављења позориштем, филмом и литературом уопште. „У тим филмским, позоришним причама исписане су многе песме и оне су биле у мојим фасциклама сачуване за дане кад будем имао времена да их саберем, одаберем и објавим и то време је дошло изненада у овом невремену кад сам могао да

Култура

07.12.2020 у 20:15

Бајковита чудовишта

Алберто Мангел, један од најпосвећенијих читалаца међу писцима, Аргентинац и грађанин света, који је живео у Израелу, Шпанији, Француској, Енглеској, Италији и Канади, и патио због тога што са собом не може да носи своју огромну библиотеку, у својој новој књизи за нас говори о ликовима који су трајно, из литературе, настањени у његовој свести. Његово дело „Бајковита чудовишта, Дракула, Алиса, Супермен и други књижевни пријатељи”, у издању „Геопоетике” и у преводу с енглеског Владимира Копицла, садржи и Мангелове илустрације вечитих јунака. Ексклузивно за српско издање „Чудовишта” Мангел је описао и лик Краљевића Марка, а ту су и његови омиљени Црвенкапа, Капетан Немо, Џим из „Хаклбери Фина”, Дон Жуан, мала сестра Фиби из Селинџеровог „Ловца у житу”, Успавана лепотица, Робинзон Крусо,

Култура

04.12.2020 у 22:00

Век авалског бунтовника

Jа нисам рођен да бих лагао свој народ, нити да бих га поткрадао, издавао и заслепљивао – рођен сам да га научим да буде оно што јесте, да га натерам да мисли слободно, да дубље проучава оно што му се даје, да спозна своје мане више него врлине, да му помогнем да користи своју снагу које није свестан, да заблиста унутрашњом светлошћу која му није знана. Овако је Љубомир Мицић (1895–1971), песник, прозаиста и драмски уметник писао пре више од осам деценија, кад је свет био млађи, а вероватно и луђи него данас. У повести српске културе вероватно не постоји већа громада коју смо скрајнули и маљевима очукали, вероватно и несвесни због чега то чинимо, од овог оснивача зенитизма, покрета који је, за разлику од суматраизма и вишеградизма, и данас свеж и актуелан, као да је јуче

Култура

04.12.2020 у 20:15

Злоупотребљава се слоган „Ништа неће бити као раније”

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Западни свет тек однедавно живи између пандемије, тероризма и страха од миграната, а код нас су страхови почели одавно распадом земље,

Култура

02.12.2020 у 12:29

Мој јунак чује чудесни Шостаковичев валцер

Нови роман Драгана Стојановића „Тамна пучина”, дугогодишњег професора Опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, (у издању Дома културе „Студенстки град”), појавио се недавно, а већ је овенчан признањем „Бескрајни плави круг” Матице српске. Реч је о својеврсном наставку претходне Стојановићеве књиге „Ћерка шпанског борца”, која је добила Андрићеву награду. У фокусу „Тамне пучине” је јунак који се враћа из Великог рата, који се нада, сања, пати и воли, али увиђа да се вредности у које је веровао осипају, да се људи кваре, да његова породица нестаје. Овај роман укршта историјске и фиктивне ликове са „духом времена”, постављајући етичка питања, о колебљивости прилика и карактера људи, о томе да ли у најгорим околностима ипак постоји могућност

Култура

02.12.2020 у 09:19

Одлазак Бранимира Шћепановића

Познати југословенски и српски писац и сценариста Бранимир Шћепановић (1937–2020) преминуо је у 84. години у Дому за старе на Бежанијској коси, објавио је на друштвеним мрежама писац и издавач Зоран Живковић. Шћепановић, који је на особен начин овековечио тамне стране људске природе, срам, страх, бол, танатос, био је један од најпревођенијих српских и југословенских писаца, а његов роман „Уста пуна земље” у Србији је одавно превазишао тираж од 100.000 примерака, док је на француском имао чак 23 издања. Ово дело модерног књижевног поступка, дијалошког облика приповедања, дочарава радозналост, обест и мржњу прогонитеља, у хајци на недужног човека који једино жели да умре сам у родном крају Црне Горе, као и ужаснутост, страдање и инат жртве. Ова трка, која је у почетку била безазлена,

Култура

30.11.2020 у 22:42

Преминуо Бранимир Шћепановић

Познати југословенски и српски писац Бранимир Шћепановић преминуо је у 84. години у Дому за старе на Бежанијској коси, објавио је на друштвеним мрежама писац и издавач Зоран Живковић. Брана Шћепановић био је један од најпревођенијих српских и југословенских писаца. Његов роман „Уста пуна земље” у Србији је одавно превазишао тираж од 100.000 примерака, док је на француском доживео чак 23 издања. Новела „Смрт господина Голуже” ушла је у више светских антологија, а 2008. године у издању Нолита објављена су и његова Изабрана дела. Шћепановићеве приповетке објављен су француском, грчком, мађарском, словеначком и бугарском, а појединачно у листовима и часописима и на многим другим језицима, преноси Танјуг. Награђиван је, поред осталог, Првом наградом за приповетку на Београдском

Култура

27.11.2020 у 22:00

Жестока „сагановска” дрскост

Задовољство је поново уронити у књижевни стил Франсоаз Саган (1935 – 2004) који је тако непоколебљиво утиснула већ својим првим романом „Добар дан, туго”. Њена отменост у изражавању, суптилност, сарказам, страст и изнад свега слобода, надиру и из њеног последњег, досад необјављеног, романа „Четири стране срца” упркос томе што је незавршен и упркос томе што је Денис Вестхоф, њен син, пронашавши га у заоставштини, и сам морао да понегде интервенише. Роман се појавио у Француској у септембру 2019, дакле 15 година после њене смрти, а код нас је објављен почетком овог месеца у издању „Лагуне” у преводу Наде Бојић. Денис Вестхоф написао је у предговору да има само нејасно сећање о начину на који је овај рукопис дошао до њега и да се то вероватно догодило две или три године

Култура

26.11.2020 у 14:27

Велики ходач из Велике Хоче

У Градској библиотеци у Новом Саду, у понедељак је је у Дигиталном омладинском центру ове новосадске установе одржана четврта трибина у серијалу „Хандке у Србији”, које Удружење књижевних преводилаца Србије организује под покровитељством Министарства за културу и информисање у републичкој влади. О Петеру Хандкеу говорили су песник Срђан Секулић, архитекта и публициста Бојан Ковачевић и писац Мухарем Баздуљ. „Ако један народ остане без приповедача, изгубиће своје детињство”, рекао је својевремено Хандке. Иако се та мисао не односи искључиво ни на један конкретан народ, ми је, хтели не хтели, доживљавамо и као поруку упућену нама. – Ми већ Хандкеа можемо сматрати делом своје сопствене традиције – сматра Мухарем Баздуљ. – И не само на онај начин као кад је добио Нобелову награду,

Култура

26.11.2020 у 20:15

Учимо се стрпљењу и саосећању

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Још од филмова о Годзили и Кинг Конгу, катаклизмичним крајевима света и најезди Марсоваца упознајемо се са карактеристикама епохе

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 07:48

Гана голом у петом минуту надокнаде савладала Панаму

18.06.2026 у 07:43

Вучић данас на спајању моста преко Дунава, потом са председником словеначког парламента и на изложби „Синхуе”

18.06.2026 у 07:41

Техеран потврдио потписивање меморандума на персијском и енглеском језику

18.06.2026 у 07:32

Москва и Вашингтон ускоро пред новом рундом преговора

18.06.2026 у 07:27

Украјина извела највећи напад дроновима на Москву у последње две године

18.06.2026 у 07:25

Биологија тешка, физика лака